ВИСОКЕ ЦИФРЕ ВАРАЈУ ОЧИ: Инфлација подебљала само буџете

– Други шок у посматраном временском периоду проузрокован је појавом пандемије вируса корона, односно мјерама у борби против ширења вируса, које су за посљедицу имале значајан пад у расподјели прихода корисницима у 2020. години – наводе стручњаци ОМА.

У истом документу стоји да је проценат укупних нето прихода од индиректних пореза намијењен за расподјелу корисницима у 2022. години већи за 14 одсто у односу на 2021. годину. Проценат расподјеле је у односу на годину погођену шоком пандемије вируса корона, 2020. годину, већи за 33,4 одсто, односно за 21 одсто у односу на 2019. годину.

– Укупан износ прихода који је намијењен за расподјелу корисницима већи је за 85,1 одсто у односу на почетну посматрану годину, односно 2006. – наводе стручњаци ОМА.

Економисти истичу да се у инфлацији БиХ обогатила, а њено становништво само додатно осиромашило.

– Одређени ниво привредне активности и потрошње допринио је расту и ПДВ-а кроз посматрани период. Међутим, инфлација која је дошла из иностранства је енормно увећала приходе који су у прошлој години били 1,5 милијарди већи него што су били планирани – рекао је “Гласу” економски аналитичар Зоран Павловић.

По том основу, наводи да је било логично да се дио прихода на неки начин врати грађанима и то кроз заустављање наплате акциза на гориво или смањење ПДВ-а на основне животне намирнице и лијекове, прије свега због малих плата и високих цијена.

– Међутим, то се није десило. А оно што се одиграло на сцени БиХ јесте да се земља обогатила, а грађани додатно осиромашили. Резултат свега тога је инфлација и одсуство жеље власти да смањи захватање кроз индиректне порезе и акцизе како би олакшали живот грађана – закључио је Павловић.

Прикупљени новац

Приходи од индиректних пореза у 2022. години износили су 9,926 милијарди КМ, што је за 17,53 одсто више него 2021. године. УИО је у 2022. години привреди вратио 2,99 милијарди, што је за 573 милиона КМ више у односу на исти период прошле године.

– Нето прикупљени приходи који су отишли у расподјелу корисницима, односно држави, ентитетима и Брчком износили су 7,826 милијарди и већи су за 907 милиона КМ у односу на 2021. годину – саопштено је из УИО.