СВАКОДНЕВНО ИЗЛОЖЕНИ РИЗИЦИМА: Животи радника у шумарству и грађевинарству на коцки

– На пословима у шуми често раде нестручни радници, без дана обуке, а рушити стабло није исто као узети кашику у руку. Да би биле спријечене несреће неопходна је боља обука, али и опрема, односно да сви посједују ХТЗ опрему. Нажалост, ангажују се људи који немају потребну психофизичку способност за обављање тако тешких послова. Додатни проблем је што те послове махом обављају приватна предузећа, која не дозвољавају формирање синдиката – казује Павловић за “Глас Српске”.

У страху од губитка посла радници често, према ријечима Павловића, постају саучесници послодаваца који не поштују мјере заштите на раду.

– Било је случајева да радници приликом контрола самовољно напусте посао, искоче из трактора и побјегну како инспектори не би видјели услове у којима раде. Сами спречавају да буду заштићени и да се пред лице правде доведу они који им угрожавају животе – наводи Павловић.

Предсједница Синдиката радника грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности РС Драгана Врабичић каже да су законска рјешења којима се регулише област заштите на раду добра, али да је проблем примјена.

– Послодавци морају бити натјерани да закон примјењују стриктно. Тамо гдје постоје формиране синдикалне организације ситуација је боља, међутим у предузећима гдје нема синдиката услови рада су лоши, радници немају опрему, раде прековремено, изморени су и када се то све зброји, није ни чудно што се несреће дешавају – рекла је Врабичићева за “Глас”.

Она је додала да дио одговорности сносе и сами радници, јер има и оних који избјегавају да носе заштиту опрему иако је посједују.

– Казне су преблаге и за раднике и послодавце, а штета до које може доћи је огромна. И један изгубљен живот је превише – истакла је она.

Да су послови у грађевинарству и шумарству најризичнији свједоче и подаци Инспектората РС према којима је за првих девет мјесеци ове године живот изгубило седам радника и то четири у шумарству и дрвној индустрији те по један у грађевинарству, електропривреди и осталим дјелатностима. Током 2021. године живот је изгубило 15 радника, а годину раније седам.

Када је ријеч о тежим повредама на раду, у Инспекторату наводе да је за девет мјесеци ове године забиљежено њих 58, а највећи број десио се у грађевинарству, односно 20. Додали су да се најчешће неправилности које су инспектори утврдили на терену односе на организовање послова заштите на раду, вршење периодичних прегледа средстава рада и опреме, обезбјеђење употребних дозвола за средства рада и опрему те оспособљавање радника за безбједан и здрав рад.

Казне

У Инспекторату кажу да се казне за прекршаје крећу од 100 до 15.000 КМ.

– У зависности од врсте почињеног прекршаја Закон о заштити на раду прописује казне од 1.000 КМ до 15.000 КМ за правно лице, а за одговорно лице у правном од 100 КМ до 1.500 КМ – навели су у Инспекторату, пише „Глас Српске“.