КОНЦЕРТ „ВЕЧЕ БАЊАЛУЧКИХ ДИВА“ У СУБОТУ: Милозвучје за душу

Фото: Илустрација

Ово ће уједно бити и први пут да прослављене умјетнице наступе на заједничком концерту у Банском двору у Бањалуци, у свом граду, којег су као амбасадори културе и умјетности  у претходном периоду прославиле на најљепши могући начин.

Концерт „Вече бањалучких дива“  и симфонијског оркестара Бан Светислав Тиса Милосављевић којим ће дириговати Бранка Радошевић Митровић одржаће се 12. новембра (субота) 2022. године у 20.00 часова у Концертној дворани Банског двора.

Биографије бањалучких дива 

СЊЕЖАНА САВИЧИЋ СЕКУЛИЋ, сопран,првакиња је Опере Националног театра у Београду. Средњу музичку школу „Владо Милошевић“ завршила је у Бањалуци. Основне и постдипломске студије завршила је на Факултету музичке уметности у Београду у класи професора Радмиле Смиљанић.  Своје прве солистичке кораке је направила у хору СПД Јединство из Бањалуке. Соло пјевање почиње да учи са 22 године, а већ са 25 је наступила у Народном позоришту, гдје је дебитовала са главном улогом Ђилде у Вердијевом Риголету. Исте године, успјешно дебитује на сцени Опере и театра Мадленианум, такође са главном улогом Каролине, у Сметаниној опери Две удовице. Лауреат је и први добитник престижне награде „Оскар Данон“, коју је додијелило Народно позориште за врхунске умјетничке креације. Добитник је годишње награде Народног позоришта за изузетан умjетнички допринос репертоару у сезони 2010/2011. Први је добитник награде „Музика Класика“ најуспјешнијем женском извођачу године, као и први добитник награде УМУС, најуспјешнијем младом умјетнику. Плакета Града Бањалука младима за изузетне резултате у области културе. Лауреат је међународних такмичења соло пјевача као што су: „Никола Цвејић“, ,,Обзорја на Тиси‘‘ и такмичења „Музичка омладина“ у Београду, где су јој истовремено додељене четири награде – први пут у историји такмичења. Слиједи награда на такмичењу „Ада Сари“ у Пољској, као и награде „Бисерке Цвејић’’ најуспјешнијем студенту одсјека Соло пјевање. Добитница ,,Златне значке‘‘ Културно-просветне заједенице Србије. Стипендиста Гилдхол школе за музику и драму у Лондону. Уручена јој је специјална ,,Јубиларна Повеља‘‘ за изузетан дугогодишњи умјетнички допринос Опери и театру Мадленианум, поводом 20 година њиховог успјешног постојања и рада.  Усавршавала се у Бечу, као стипендиста ЦЕЕ Музиктеатра. Имала је част да ради са свјетски признатим умјетницима, укључујући оперске продукције и концерте. Наведена сарадња крунисана је свечаним концертом у Бечкој државној опери 2009. године. Сњежанина богата каријера обухвата наступе на многобројним свјетским сценама:  Карнеги хол (Њујорк), Сала Гаво (Париз), Александрински театар (Петроград), Национални театри у Екатеринбургу, Брну, Марибору, Букурешту, Темишвару, Загребу, Сплиту, Скопју, затим концерти у Риму, Будимпешти, Амстердаму, Бостону, Лондону, Новом Саду, Подгорици, Бањалуци, Сарајеву.  Остварила је више од 30 главних улога у операма као што су  Травијата, Лучија од Ламермура, Боеми, Чаробна фрула, , Фигарова женидба, Гиани Скики, Хофманове приче, Љубавни напитак, Заљубљен у три наранџе, Анжелика, Севиљски берберин,  Дон Пасквале, Дон Гиовани, Риголето, Мандрагола, Орфеј и Еуридика. Тренутно припрема улогу Лиу у представи Турандот, у матичној кући. У Позоришту на Теразијама је стални гост посљедњих пет година у  мјузиклу Фантом из Опере, као и стални гост на сцени театра Мадленианум. Остварила је снимке за дискографску кућу „Mandala – Harmonia Mundi“у Паризу изводећи дјело „Крхотине леда“ Ивана Јевтића. Компакт диск је оцјењен највишим оцјенама критика. На свом репертоару има преко 40 вокално-инструменталних дјела које је изводила са бројним оркестрима у земљи и иностранству. Сарађивала је са истакнутим диригентима из земље и свијета: Хозе Кољадо, Оливије Гранжан, Сперанца Скапући, Клаудио Вандели, Силвио Барбато,  Урош Лајовиц, Младен Јагушт, Александар Марковић, Иван Репушић, Даринка Матић-Маровић, Владимир Крањчевић, Бојан Суђиц,  Марко Боеми. Имала је част да наступа као гост на солистичком концерту оперске диве Монсерат Кабаље, одржаном 2011. године у Београдској Арени.Десет година је радила као професор на Академији Умјетности Универзитета у Бањалуци (2001-2011), а од 2017. године је гостујући професор на Факултету савремених уметности у Београду.

ДУЊА СИМИЋ, сопран је умјетница која својим пјевачким умијећем и љепотом гласа више од двије деценије увијек обрадује како инострану, тако и домаћу публику, дарујући јој веома атрактивне концерте и нове оперске улоге. Рођена је у Бањој Луци, гдје стиче основе свога музичког образовања, а затим дипломира, те магистрира у класи проф. Радмиле Смиљанић на Факултету музичке уметности у Београду. Још као веома успјешан студент била је добитница великог броја награда,од којих су најзначајније награде “Аните Мезетове” и “Данице Мастиловић”. Након њеног успјешног уласка и стицања повјерења на професионалном умјетничком подијуму, Факултет је ангажује у настави као асистента на Катедри за соло пјевање. У периоду од 1994. до 1999. године је солиста Опере Народног позоришта у Београду, гдје је отпјевала велики број представа и улога првог сопранског фаха, попут Памине, Микаеле, Мими, Адријане Лекуврер, Цио Цио Сун, Дездемоне и др. За свој цјелокупан умјетнички допринос у сезонама 1996. и  1999., Народно позориште у Београду јој додјељује Годишње награде. Њена интернационална каријера почиње 1999. године када је постала солиста Франкфуртске Опере у Њемачкој, у којој остаје све до 2004. године. Након Франкфурта, каријеру наставља у Бременској опери (период од 2004. до 2009. године), а од 2009. у статусу слободног умјетника гостује на многим иностраним сценама. У свом двадесетпетогодишњем умјетничком раду остварила је преко тридесет улога првог сопранског фаха које су се калиле, сазријевале и достизале висок умјетнички ниво на многим оперским подијумима широм Европе. Њена успјешна умјетничка остварења су се више пута потврдила у:  Моцартовим операма: “Чаробна фрула” – Памина, “Дон Ђовани” – Дона Елвира, “Тако чине све” – Фиордилиђи, затим у Лехаровој “Веселој удовици” – Хана Главари, Офенбаховој оперети “Париски живот” – Метела и као  Ђулијета у “Хофмановим причама”, Бизеовој “Кармен” – Микаела, Чилеовој “Адријани Лекуврер” – Адријана, Пучинијевим “Боемима” – Мими, “Турандот” – Лиу, “Мадам Батерфлај” – Цио-цио Сун, Леонкаваловим “Пајацима” – Неда, “Пиковој дами” – Лиза, Вердијевим: “Трубадуру” – Леонора, “Дон Царлу” – Елизабета,” Отелу” – Дездемона и многим другим. Умјетничке активности нису се ограничиле само на оперски фах, Дуња Симиц паралелно његује и концертни репертоар. Запажени су њени наступи у вокално-инструменталним дјелима попут “Реквијема”  – В. А. Моцарта, “Реквијема” – А. Дворжака, “Ратног реквијема” – Б. Бритна, “Стабат Матер” – Ђ. Росинија, “Стабат Матер” – Перголезија; Брукнеров “Те Деум”, “Миса Солемнис” и “9. Симфонија” – Л.В. Бетовена и многе друге. Дуња Симић је током своје досадашње каријере наступала на многим фестивалима и у сљедећим оперским кућама и градовима широм Европе: Грчка (Атина – Фестивал Акрополис), Русија (Москва), Румуниа (Костанца и Букурешт), Сјеверна Кореја (Пјонг Јанг), Француска (Руан), Швајцарска (Базел), Њемачка: (Шверин, Гисен, Манхајм, Мајнц, Дортмунд, Дизелдорф, Есен, Хановер, Хамбург), Белгија (Брисел), Аустрија (Линц) као и центрима бивше Југославије: Београд, Нови Сад, Сарајево, Скопље и др. Наступала је са многим познатним домаћим и иностраним диригентима као сто су  Младен Јагушт, Емил Табаков, Бојан Суђић, Јован Шајновић, Ризи Бригноли, Карло Франци, Паоло Каригнани, Стефан Солтез, Лоренс Ренес, Матијад Форемнy и други, а партнери на сцени су јој били многи истакнути солисти као: Алан Титус, Роберто Фронтали, Клаудио Отели, Елизабета Фиорило, Далибор Јенис, Рикарда Мербет…. Сарађивала је са: Београдском филхармонијом, Војвођанском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС-а, Франкфуртском филхармонијом, Бременском филхармонијом, Дортмундском филхармонијом и многим другим. Од 2011. године, бави се вокалном педагогијом на Академији умјетности  Универзитета у Бањој Луци , где је у статусу редовног професора  на Одсјеку за Соло пјевање.

НА­ТА­ША ЈО­ВИЋ ТРИ­ВИЋ, мецосопран, пр­ва­ки­ња Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду, ро­ђе­на је у Ба­ња­лу­ци го­ди­не, где је за­вр­ши­ла ни­жу и сред­њу му­зич­ку шко­лу. Го­ди­не 1992. упи­са­ла је Фа­кул­тет му­зич­ке умет­но­сти, од­сек со­ло пе­ва­ње, у кла­си проф. Рад­ми­ле Ба­ко­че­вић у чи­јој је кла­си ди­пло­ми­ра­ла, магистрирала и докторирала. До­бит­ник је не­ко­ли­ко пр­вих на­гра­да на так­ми­че­њи­ма у зе­мљи и више награда на међународним такмичењима: Међународно такмичење музичке омадине у Београду 1997., на ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу „Бо­рис Хри­стоф“ у Со­фи­ји 2000. го­ди­не до­бит­ник је дру­ге на­гра­де жи­ри­ја као и спе­ци­јал­не на­гра­де за нај­бо­љу ин­тер­пре­та­ци­ју, у Па­до­ви на так­ми­че­њу „Ирис Ада­ми Ко­ра­де­ти“ одр­жа­ном 2004. го­ди­не осво­ји­ла је спе­ци­јал­ну на­гра­ду, а на так­ми­че­њу „Ри­је­ка Бел­кан­то“ у Ри­је­ци 2005. го­ди­не, тре­ће ме­сто. Но­си­лац је на­гра­да из Фон­да „Да­ни­це Ма­сти­ло­вић“ за нај­бо­љег сту­ден­та со­ло пе­ва­ња, „Ани­те Ме­зе­то­ве“ за нај­бо­љег мла­дог опер­ског пе­ва­ча и „Би­сер­ка Цве­јић“ за нај­бо­љу сцен­ску лич­ност у 1997. го­ди­ни. Го­ди­не 1997. до­би­ла је По­хва­лу На­род­ног по­зо­ри­шта за уло­гу Сме­то­на у опе­ри Ана Бо­лен, Г. До­ни­це­ти­ја, а 2008 го­ди­не за уло­гу Шар­ло­те у Ма­сне­о­вој опе­ри Вер­тер, као и На­гра­ду УМУС–а за нај­бо­ље из­во­ђе­ње у 2008. го­ди­ни до­би­ла је за исту уло­гу. Сребрњак Народног позоришта је добила 2018. године за уметнички допринос раду Народног позоришта, као и   награду Фондације „Бреда Калеф“ за најбоље интерпретирану улогу на сцени Народног позоришта у сезони 2017/2018 за улогу Улрике у Вердијевој опери Бал под маскам. 2019. године је добитница Златне значке културно просветне заједнице Србије за промовисање уметности, а 2022. Златног Беочуга за немерљив допринос култури Београда. Од 1994. до 1996. го­ди­не би­ла је члан Опер­ског сту­ди­ја На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду, то­ком ко­га је оства­ри­ла низ ма­њих уло­га. Стал­ни члан Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта је по­ста­ла 1997. го­ди­не а пр­ва­ки­ња 2003. го­ди­не. На домаћој и страним сценама остварила је нз улога: Ол­га – Ев­ге­ни­је Оње­гин (две про­дук­ци­је), Ф.Чи­леа: Кне­ги­ња де Бу­јон – Адри­а­на Ле­ку­врер, И. Стра­вин­ски: Јо­ка­ста – Еди­пус Рекс, А.Пон­ки­је­ли: Ла­у­ра – Ђо­кон­да, Ж.Ма­сне: Шар­ло­та – Вер­тер, Кар­мен – Кар­мен,  Ул­ри­ка – Бал под ма­ска­ма, Азу­че­на – Тру­ба­дур, Ам­не­рис – Аида, С.Хри­стић и друге. Уче­ство­ва­ла је у из­во­ђе­њу мно­го­број­них во­кал­но–ин­стру­мен­тал­них де­ла као што су: В. А. Мо­царт – Ре­кви­јем , Ђ. Вер­ди – Ре­кви­јем, Ј. С. Бах – Па­си­ја по Јо­ва­ну и Ми­са у ха–мо­лу, А. Двор­жак: Ста­бат Ма­тер , Л. в. Бе­то­вен – Ми­са у Це–ду­ру, Ми­са со­лем­нис, IX Сим­фо­ни­ја , Ђ. Б. Пер­го­ле­зи – Ста­бат Ма­тер, Г. Ма­лер – VI­II Сим­фо­ни­ја, Пе­сме умрлој де­ци, К. Сен–Санс – Ре­кви­јем, Ф. фон Су­пе – Ре­кви­јем, А. Ви­вал­ди – Гло­риа, Ј.Хајдн – Ми­са у Це–ду­ру (Pa­u­ken­mes­se), М. де Фа­ља – Љу­бав ча­роб­ни­ца, М. Ра­вел – Ше­хе­ре­за­да, И. Стра­вин­ски – Свад­ба, В. Ек – Ис­по­ве­сти Све­тог Ан­то­а­на, Епи­скоп Ила­ри­он – Па­си­ја по Све­том Ма­те­ју… То­ком ка­ри­је­ре је са­ра­ђи­ва­ла са ди­ри­ген­ти­ма: Мла­де­ном Ја­гу­штом, Јо­ва­ном Ша­ји­но­ви­ћем, Ан­ге­лом Шу­ре­вим, Јон Јан­ку­ом, Владимиром Крањчевићем, Имре То­пла­ком, Бо­ја­ном Су­ђи­ћем, Ср­бо­љу­бом Ди­ни­ћем, Франческом Роза и са по­зна­тим ре­ди­те­љи­ма међу којима су Златан Дорић, Борислав Поповић, Не­бој­ша Бра­ди­ћ, Ја­го­ш Мар­ко­ви­ћ, Де­ја­н Ми­ла­ди­но­ви­ћ. Оства­ри­ла је са­рад­њу са ан­сам­бли­ма РТС–а, Бе­о­град­ске фил­хар­мо­ни­је, Ма­ке­дон­ске фил­хар­мо­ни­је, Вој­во­ђан­ске фил­хар­мо­ни­је, Ни­шке фил­хар­мо­ни­је, Ан­сам­блом вој­ске Ср­би­је „Ста­ни­слав Би­нич­ки“. Го­сто­ва­ла је на опер­ским и кон­церт­ним сце­на­ма у Ма­ке­до­ни­ји, Хрват­ској, Цр­ној Го­ри, БиХ, Ита­ли­ји, Грч­кој, Аустри­ји, Ма­ђар­ској, Ру­му­ни­ји, Бу­гар­ској, Дан­ској, Нор­ве­шкој и Швај­цар­ској. Јед­на је од осни­ва­ча удру­же­ња МО­ТО – Му­зич­ко опер­ско те­а­тар­ска ор­га­ни­за­ци­ја, ко­ја се ба­ви про­мо­ви­са­њем кла­сич­не му­зи­ке, опе­ре и те­а­тра са ци­љем да умет­ност по­ста­не до­ступ­на сви­ма. Интензивно ради на промовисању српске културне баштине и српских аутора,  на афирмцији младих уметника и едукацији нових нараштаја. Од 2019. године је научни сарадник Балканског научног центра Руске академије природних наука.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

КАСНИЛО ГЛАСАЊЕ У МОСТАРУ: Проблеми са скенерима отклоњени

У Мостару је јутрос каснило отварање осам бирачких мјеста због потешкоћа са скенерима, али су проблеми убрзо отклоњени, изјавио је Срни предсједник Градске изборне комисије /ГИК/ Мостара Марио Чутурић.

ДУГОРОЧНА ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА: Слиједе нам топли и сунчани дани, а ево када стиже промјена времена

У Републици Српској у наредна четири дана бићe претежно сунчано и топло вријеме, са максималном температуром ваздуха до 29 степени Целзијусових, подаци су Републичког хидрометеоролошког завода.

ЗБОГ ТЕХНИЧКИХ ПРОБЛЕМА: Касни отварање 70 бирачких мјеста у Зеничко-добојском кантону

ЗБОГ техничких проблема на вријеме није отворено 70 бирачких мјеста у Зеничко-добојском кантону.

ПРЕДСЈЕДНИК СРПСКЕ ОБАВИО ГРАЂАНСКУ ДУЖНОСТ: Гласао Каран у Бањалуци

Предсједник Републике Српске, Синиша Каран гласао је данас у Бањалуци.

КВАРОВИ СКЕНЕРА У БРЧКОМ: Бирачки одбори прелазе на стари систем

 У БРЧКО дистрикту јутрос је отворено свих 138 бирачких мјеста, а на десетак су забиљежени проблеми са скенерима за гласачке листиће, рекао је Срни предсједник Изборне комисије дистрикта Марко Тадић.

ПРОБЛЕМИ СЕ РЈЕШАВАЈУ: ЦИК се огласио о кашњењима

ДАНАС се у Босни и Херцеговини одржавају Општи избори.Бирачка мјеста су отворена у 7:00 часова, а са радом су почела и 385 мобилних тимова.

ДАН КОЈИ ЈЕ ОСТАО УПИСАН У ИСТОРИЈУ СПЦ: Патријарх Иринеј устоличен у Пећкој патријаршији

БЛАЖЕНОПОЧИВШИ патријарх српски Иринеј уведен је 5. октобра 2011. године у трон српских патријарха у Пећкој патријаршији на Косову и Метохији као 45. поглавар Српске православне цркве /СПЦ/.

ПРОБЛЕМИ СА СКЕНЕРОМ И БИОМЕТРИЈОМ: У Добоју три бирачка мјеста нису отворена

У Добоју нису отворена три бирачка мјеста због техничких проблема, рекао је предсједник Градске изборне комисије /ГИК/ Ненад Палексић.

ГИК СЕ ОГЛАСИО О СИТУАЦИЈИ У БАЊАЛУЦИ: „Било је кашњења због несналажења са изборним технологијама“

ГРАДСКА изборна комисија у Бањалуци нема потврду о отварању девет бирачких мјеста, а остала су отворена, уз забиљежена мања кашњења, рекао је предсједник ГИК-а Дубравко Малинић.

МУП СРПСКЕ ОБЈАВИО ПРВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ: Ево шта се дешава на бирачким мјестима

ГЛАСАЊЕ грађана на општим изборима протиче мирно, а било је кашњења у отварању 201 бирачког мјеста, саопштено је из Министарства унутрашњих послова Републике Српске /МУП/.