БРОЈНИ ДОГАЂАЈИ НА РЕПЕРТОАРУ: Почетак 93. сезоне у Народном позоришту Републике Српске

Фото: Народно позориште

Марио Лукајић стручни сарадник за маркетинг у Народном позоришту Републике Српске је најавио премијере које очекују публику. На првом мјесту, ријеч је о представи „Госпођица“ аутора Иве Андрића, у режији Ђурђе Тешић, док драматизацију текста потписује Вања Ејдус. Премијера ће бити изведена 18. октобра, на Дан НПРС Други пројекат је представа „Хасанагиница“ у копродукцији са Градским позориштем „Семберија“ из Бијељине, а коју режира Душан Тузланчић. Премијерна извођења биће уприличена 20. октобра у Бијељини, а 9. децембра у Бањој Луци. Трећи пројекат на који је Народно позориште Републике Српске поносно јесте камерна опера „Бастијен и Бастијена“ А. В. Моцарта у режији Игора Тешића, чија је премијера заказана за 22. октобар. Такође, Народно позориште Републике Српске учествоваће на фестивалу „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару с представом „Сумњиво лице“.

Дијана Грбић, в. д. директора Народног позоришта Републике Српске је изјавила сљедеће – Синоћ сам присуствовала једном од пробних извођења представе ‘Госпођица’ и могу рећи да заиста имамо чему да се радујемо у овој позоришној сезони. Четири дана након премијере ‘Госпођице’ имамо премијеру камерне опере. То је први пројекат нове организационе цјелине која је у формирању у Народном позоришту Републике Српске. Моја жеља је да кажем да Народно позориште Републике Српске већ на самом почетку улаже максималне напоре да оствари резултате, односно да својим пројектима дâ свој допринос како развоју културе у нашем граду, тако и у цијелом региону.

Грбићева је позвала Ђурђу Тешић, редитељку представе „Госпођица“, да се обрати присутнима.

– За почетак бих рекла да је рад на представи ‘Госпођица’ био изузетно изазован и да ово није био лак задатак. Прије свега, требало је изузетан Андрићев приповедачки дар пребацити у драмску форму и наћи адекватан драмски израз. Наравно, пре тога је требало испричати причу о Рајки Радаковић. Дакле, то је Андрићева новела или кратки роман, студија карактера, женског лика који је помало скрајнут, јер је дио трилогије у чијем саставу су романи ‘На Дрини ћуприја’ и ‘Травничка хроника’, али је након добијања Нобелове награде најмање помињан. Било ми је занимљиво што је постојала само једна драматизација, урађена шездесетих година ХХ века, коју је урадио Марко Фотез. Та драматизација урађена је у сценском духу и језику тадашњег времена. Затим смо моја дугогодишња уметничка сарадница и пријатељица Вања Ејдус, глумица Народног позоришта из Београда, и ја желеле да покушамо направити једну нову, савременију драматизацију и храбро се упустиле у то. Сада, када смо при крају рада на представи, мислим да смо у томе успеле и да је, можда, и најзначајније што ћемо овом приликом успети да откријемо још један изузетно снажан драмски женски карактер, који по снази судбине може да парира, на пример, лику Петрије из ‘Петријиног венца’. јако је важно и ново да имамо један тако снажан женски драмски карактер. Тема представе је један живот, једна судбина, која је базирана на некаквом давнашњем завету датом оцу. Рајка Радаковић је изгубила оца, који је банкротирао и који јој је на самрти изговорио неке речи. које је она, дословно, као млада девојка узела као аманет. То је једна крајња љубав и оданост, један екстремни карактер и екстремни животни избор, а то је одлучивање на крајњу штедњу – и новца, и емоција и секунди – па чак и самог живота. У светској литератури није постојао лик, како кажу критичари, женског Шајлока. Углавном су се светски драматичари, Молијер и Шекспир, одлучивали да томе приступе кроз комедију па имамо Шајлока и Тврдицу, али ово је први пут да се овој теми приступа драмски, што је врло занимљиво. Могу само да кажем да је сјајна екипа, са свим сарадницима, допринела томе да све време рада осећам као да смо једна трупа, толико смо били посвећени и толико смо дали овој представи. Занимљиво је и то да је принцип драматизације тзв. storytelling и сви карактери, осим Госпођице и Мајке играју неколико ликова, тако да је ово била прилика да уживамо у изузетним глумачким креацијама фантастичних глумаца. Што се тиче ауторског тима, поред Слађане Зрнић у главној улози, Наташа Иванчевић у улози Мајке, Сњежана Мишић у улози Јованке, Белинда Стијак као Карменсита, затим Данило Керкез, Бојан Колопић и Павле Павић, наш најмлађи сарадник. Екипу сарадника чине: Драгана Пурковић Мацан, сценографија, Ивана Ристић, костим, Владимир Пејковић, композитор, Емир Фејзић, сценски покрет, светло је радио Радомир Стаменковић а асистент драматург је изузетан сарадник Александар Васиљевић, студент четврте године Драматургије – изјавила је Тешићева.

Павла Павића је подијелио своје искуство о раду на представи:

– Велика је част и срећа да имате прилику да радите у оваквој кући са оваквим људима, а то је и јако велика одговорност и притисак, али награда за нешто што се добро уради и ново научи је неупоредива са било какавим страхом који можете да имате као почетник. У овом процесу, читајући роман, био сам одушевљен колоритом лика Рајке Радаковић. Пошто тумачим неке ликове који су у њеном животу, било ми је важно да омогућим Слађани да одигра све то што Госпођица има у себи. Потрудио сам се и надам се да сам успио у томе. Сваки прогон је прилика да видите и научите нешто ново, од свакога у стручном тиму, не само од колега на сцени. Неизмјерно сам захвалан за ову прилику – истако је Павић.

О првој премијери у 94. сезони посљедња је говорила Слађана Зрнић, првакиња Народног позоришта Републике Српске.

– Превелика је одговорност играти Госпођицу, некако сам постала опсједнута њоме, као што је она опсједнута штедњом и оним што је њен живот. Јако ми је важно што се исправила једна велика неправда, а то је што су Фотезову ‘Госпођицу’ покушали да поставе у Народном позоришту Босанске Крајине, 1967. године, и нису успјели, тако да је сада, послије 55 година, лијепо што смо ‘Госпођицу’ довели овамо. Што се тиче рада на улози, могу само рећи да сам замолила редитељку да нам дозволи да се развијамо као глумци и да нарастемо још више. Мислим да смо сви подједнако то добили овом представом. Мислим да су Ђурђа и Вања заиста успјеле адаптирати текст тако да ми публици испричамо једну причу о жени чији је живот врло чудан и врло опасан. Мислим да ће, након гледања представе, онај дио публике који није причитао ‘Госпођицу’ прочитати ово дјело, а они који су је читали, прочитаће поново и видјеће шта у животу, без обзира на то колику пасију имате према нечему, не треба радити и да за све постоји граница. Живот не смије да пролази мимо те пасије. С друге стране, Андрић је заиста дивно написао да морате да будете слободни и сами у свему да бисте се нечему посветили. Овај роман је, по мом мишљењу, студија о томе како у животу нечему треба да се посветите, али да знате границу, да бисте преживјели. Прелијепо је када имате ту част да радите Андрића. На пробама смо се дивили Андрићевим реченицама, уживали смо. Процес је текао тако лијепо, природно, била је то једна права позоришна оаза и мислим да ћемо све ти успјети да пренесемо на публику – казала је Зрнић.

Дијана Грбић је додала какоп је дивно имати Андрића на репертоару:

– Дивно је имати Андрића на репертоару, то је велико богатство, а поготово је дивно имати оваквог Андрића. У питању је једна колоритна и заиста емотивна представа, која је јако савремена и мислим да ће имати јако дуг живот, како на нашим даскама тако и на фестивалима – Грбић је искористила прилику и да напомене да нас на Великој сцени Народног позоришта Републике Српске чекају још двије премијере.

О премијери камерне опере „Бастијен и Бастијена“ прва је говорила диригенткиња Бранка Радошевић Митровић:

– Ово дјело је Моцарт написао са 12 година и заједничка идеја Марија Ћулума и мене била је да се бавимо тематиком тинејџера, тинејџерске љубави која је свима нама најдража и у њој уживамо и која нас и формира у љубавном свијету, али, како одрастамо, заборављамо на њу. С обзиром да је опера, не само у Бањој Луци, него уопште, на маргинама, јер је толико тога што се нуди у музичком свијету, одлучили смо да оперу прилагодимо и радњу смјестимо у савремено вријеме, тако да је ово прича о два тинејџера из данашњег времена, а све што је битно дешава се у школском дворишту. Што се тиче самог процеса, извршена је аудиција и изабран је најбољи могући тим, затим смо радили на пјевачким елементима, а онда је укључена и режија, а тренутно су у току пробе са оркестром. Сигурна сам да ћемо публици понудити много забаве, много лијепих тренутака, јер је Моцартова музика прелијепа не само за ухо, него и за душу. Дали смо своје срце за ову оперу, како они који су на сцени тако и они иза сцене, али и они ‘у рупи’. Надам се да ће ‘Бастијен и Бастијена’ заживјети на Великој сцени не само када је у питању одрасла публика, него и за публику која тек треба да упозна оперу –  истакла је Митровић.

Игор Тешић, редитељ опере, изјавио је – Било ми је најлогичније да дјело ове врсте поставља управо ова екипа. До сада смо радили из ентузијазма на сцени у Бањој Луци и то је изазивало доста позитивних реакција. Баш ми је драго што је прво дјело у продукцији Народног позоришта Републике Српске, након свих ових измјена, дјело које управо ми радимо. Као што је Бранка рекла, то је тинејџерска комедија, и мислим да је друштвена улога тог пројекта та да баш те младе генерације доведе у позориште, да доведе на оперу и да је заволе. Могу рећи да је укључена заиста врхунска пјевачка екипа, ту није било никаквих проблема. Јако ми је битно што је мјесто радње школско игралиште, јер ту је све почело. На школском игралишту смо се први пут заљубљивали, први пут тукли и све успомене полазе одатле.

О опери и улози Бастијене затим је говорила Ивана Милинчић – Прије свега, морам да кажем да ми је велика част што сам изабрана да радим на овом пројекту, јер је то први пројекат ове врсте који ради Народно позориште Републике Српске. Заиста је био предиван процес, не само да је рад текао глатко, него сам упознала и дивне колеге. У пиатњу су Марко Милисављевић и Милан Продан. Осим што су квалитетни оперски гласови, сјајне су и особе и драго ми је што смо се нашли на истим таласним дужинама. Од самог почетка је између нас постојала нека хемија која је потпомогла да се ова представа развија у правом смјеру. Највећи изазов био је ‘ући’ у главу тинејџера, јер је у оригиналној поставци Бастијена чобаница, а сада је трансформисана у типичну тинејџерку, којој се већина проблема дешава паралелно и у виртуелном свијету. у почетку је било тешко поистовијетити се с ликом, али, кроз Игорове сугестије и игру свих нас, све се то заокружило у једну допадљиву цјелину. Заиста сам захвална на овој прилици и за то што сам изабрана да учествујем у овом пројекту и искрено се надам да ћемо испунити сва очекивања.

Ауторски тим опере „Бастијен и Бастијена“ чине: диригент Бранка Радошевић Митровић, режија Игор Тешић, адаптацију либрета потписује Марио Ћулум који је заједно са Бранком Радошевић Митровић урадио адаптацију препјева, концерт мајстор је Душица Блаженовић, сценограф Драгана Пурковић Мацан, костимограф Јелена Видовић, корепетитор Соња Бобрек Савић, дизајнер анимација и плаката је Срђан Боројевић, а драматург на пракси: Александар Бијелић и инспицијент Дејан Андрић, док је организатор Никола Ђаковић. Улоге тумаче Младен Продан, Ивана Милинчић и Марко Милисављевић. Такође, у рад су укључени и чланови Симфонијског оркестра Народног позоришта Републике Српске.

На самом крају Марио Лукајић представио је картицу програма лојалности „Театрофил“ која омогућава попусте до 25% на улазнице за репризне представе у продукцији Народног позоришта Републике Српске. „Театрофил“ је најављен као једна врста трансформације за куповину улазница по повољнијим цијенама, а у плану је и израда апликације за мобилне телефоне за све љубитеље позоришне умјетности, а која би била намијењена куповини улазница уз одређене попусте.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

„НЕ ПОСТОЈИ НИШТА ВАЖНИЈЕ ОД БОРБЕ ЗА ЉУДЕ“: Вучић послао снажну поруку грађанима Србије (ВИДЕО)

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић огласио се јутрос на Инстаграму.

ПРЕПОРУКЕ ЗА ЗАШТИТУ ОД ВРУЋИНЕ: Ево шта Институт за јавно здравство Српске савјетује грађанима

ИНСТИТУТ за јавно здравство Републике Српске издао је низ препорука грађанима како би лакше поднијели изразито високе температуре.

„ГЕНЕРАЛА ДАНАС ПРЕГЛЕДА СРПСКИ НЕУРОПСИХИЈАТАР У ХАГУ“: Огласио се син Ратка Младића

ГЕНЕРАЛ Ратко Младић, који је већ више од двије године под палијативном његом у хашкој притворској болници, нешто је боље, иако му је и даље тешко здравствено стање, а данас би требало да га прегледа неуропсохијатар из Србије, изјавио је Срни његов син Дарко Младић.

ЗАГАЂЕЊЕ РАСТЕ: Какањ најкритичнији, ево какво је стање у Бањалуци и осталим градовима

У БиХ је јутрос најзагађенији ваздух измјерен у Какњу, гдје је индекс квалитета ваздуха достигао 164 и окарактерисан је као нездрав, док је у Добоју ваздух оцијењен као нездрав за осјетљиве категорије становништва, објављено је на страници "Зрак.екоакција".

КАМПАЊА „ПУТУЈ БЕЗБРИЖНО НА ОДМОР“: Искористите бесплатан преглед возила до 10. јула

АУТО-МОТО савез Републике Српске покренуо је кампању под називом "Путуј безбједно на одмор" приликом које ће возачи моћи бесплатно прегледати своје аутомобиле и припремити се за љетну сезону и одлазак на дужа путовања.

СПРЕМИТЕ СЕ ЗА ЈОШ ЈЕДАН ТРОПСКИ ДАН: Температуре достижу и 40 степени

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ данас ће бити сунчано и вруће уз локално малу облачност, док послије подне јачи развој облака у брдско-планинским предјелима од југозапада ка истоку може донијети краткотрајне пљускове са грмљавином.

ИСПОД ЦРТЕ ОСТАЛО ПРЕКО 2.000 МАЛИШАНА: Борба за мјесто у бањалучким вртићима, родитељи очајни

НОВА правила, стара ситуација. Управо почиње трка за упис у јавне вртиће у Бањалуци. Подсјећамо лани је уписано 540 дјеце, а испод црте је остало 2.300 малишана. Како ће бити сада?

ДОДИК ЖЕСТОКО О КАЈИ КАЛАС: „Сваки њен долазак у Сарајево чини БиХ мањом“

ПРЕДСЈЕДНИК Милорад Додик рекао је да сваки долазак Каје Калас у Сарајево чини БиХ мањом, а ауторитет ЕУ слабијим.

ПАКЛЕНО И СУТРА: Очекују се температуре до 40 степени

СУНЧАНО и вруће и сутра ће се задржати у Републици Српској и ФБиХ, локално уз малу облачност, а температура ће ићи до 40 степени Целзијусових.

ПОДВИГ ВРИЈЕДАН ДИВЉЕЊА: Бањалучани бициклима прешли више од 300 километара до светиња у Далмацији

ПОВОДОМ великог празничког дана – Видовдана, тројица бициклиста из Бањалуке, Драган Јокић, Петар Јокановић и Жељко Марић, одлучили су се на несвакидашњи подвиг. Они су својим двоточкашима прешли захтјевну руту дугу 310 километара, како би на овај велики празник посјетили српске светиње у Далмацији.