ЧОВИЋ: Партнери ће нам бити легитимни представници Срба и Бошњака

– Имамо кантонални, ентитетски и ниво БиХ, па потом изведенице кроз домове народа, у односу на наметнуте мјере Кристијана Шмита. Онај ко у свему томе има апсолутну већину, он је легитимни представник једног, другог или трећег народа, ко год да јесте. А, онда, прва обвеза је разговарати управо са тим људима. Због тога ми нећемо журити. Ми ћемо тек крајем идуће седмице, у четвртак, почети један преговарачки процес – истакао је Човић.

Додао је да је било много контаката  и различитих визија, „поготово из условно речено, политичког Сарајева“.

– Они виде некакве двије могућности како се могу окупити и имати довољно квалитета у парламентима, прије свега, мислим у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, односно на нивоу ентитета. Чини ми се да је у Републици Српској нешто јаснија ситуација када су политике у питању, односно странке. И око члана Предсједништва из Српске је завршена ствар, а што се тиче предсједника Српске, мислим да је то, такођер, мање-више јасно. Сада, када будемо у прилици разговарати, то ће бити пакет врло јасног четверогодишњег дјеловања – истакао је Човић.

Човић тврди како се никада више неће направити власт каква је била успостављена прије четири године.

Додаје да ће кључни реформски искорак ће бити Изборни закон БиХ, „али не нешто наметнуто од Шмита  или неког другог“.

– Ми то морамо урадити у Парламентарној скупштини БиХ. Ако требамо нешто промијенити и у Уставу БиХ, ми то такође требамо урадити. То ће бити ограничене измјене. Тада уз то има смисла додати још десетак реформских активности које нам онда апсолутно отварају врата ЕУ. Онда сте у једном другом статусу потпуно. Ако то успијемо урадити, то морамо радити паралелно са изградњом власти – Савјета министара БиХ, нашег предсједавајућег Вијећа министара. Значи, за тај дио морамо имати врло јасну слагалицу. Да нам се не може десити да нам прођу четири године мандата, као протекле – наводи Човић и напомиње да је више закона било у процедури кроз различите клубове или појединце који су их предлагали у Парламентарној скупштини БиХ него што их је предлагао Савјет министара БиХ.

Изнио је и став о томе шта мисли о измјенама Изборног закона БиХ које је наметнуо Кристијан Шмит у изборној ноћи, 2. октобра, те чињеници да је упитно како ће се попунити Клуб српског народа у Дому народа Парламента ФБиХ, затим изабрати делегати осталих из свих кантона, односно постоји ли опасност да мали дио кантона изабере цијели Дом народа Парламента ФБиХ.

-То је проблем сам по себи. Међутим, када све Саберем, Шмит је повукао потез за који сам му ја захвалио када смо разговарали уочи наметања тог рјешења. То смо ми требали урадити. Рјешења су једноставна. Сада ми можемо расправљати да ли је требало дизати бројку са 17 на 23, има ли икакве рационалности за такво нешто. Али су то бројеви који се појављују у преговорима у Неуму. То је управо једна популација сарајевске политике тражила, да на тај начин изнађемо рјешења да сваки кантон даје бар једног представника. Иначе, клубови народа, Клуб Бошњака, Клуб Срба и осталих су прије свега калкулација бошњачке политике. И онда се покушала та калкулација пренијети на Клуб Хрвата. То је она фамозна трећина или шест посланика. Видјели смо и како се то сада радило. Мислим да смо с те стране ослободили се тог притиска овим наметнутим рјешењима бар краткорочно – истиче Човић.

Без обзира на наведене потешкоће, он је увјерен да ће врло брзо, док буду договарали нову власт, имати рјешења попуњавању и формирању домова народа.

-Постоји реалан проблем Клуба Срба. Нисмо га могли попунити ни до сада на броју 17, а некада смо долазили и до половине тога, а сада хоћемо на 23. То су ствари које ћемо морати рјешавати у ходу. Увјерен сам да ћемо ми читав Изборни закон БиХ промијенити у који ће бити уграђено и Предсједништво БиХ. То је моја једина замјерка високом представнику. Рекао сам му – је ли могућ да ви опет предлажете нешто, а да нисте уградили и члана Предсједништва БиХ. Је ли могуће да ћете опет дозволити да Бошњаци бирају два члана Предсједништва БиХ? Јер, ако имамо хрватског члана Предсједништва БиХ, онда би било логично да га бирају доминантно представници хрватског народа. Наравно, исто мислим и за друга два. Те ствари ћемо морати уредити. Али, то морамо ми урадити -, истиче Човић.

Подвукао је да се Изборни закон БиХ се мијења у Парламентарној скупштини , а сматра да је потребно имати парламентарну већину која ће у Представничком дому тај посао моћи завршити до краја ове године.

-Мораћемо имати та партнерства која ће гарантовати да бар за Изборни закона БиХ постоји натполовична већина у клубу једног, другог и трећег народа. У Представничком дому требаће имати већину која ће гарантовати да ћемо ми до краја године тај посао завршити и да се више никада тим питањем не бавимо. Оставићемо га по страни, а бавићемо се овим питањима правне државе, безбједности, економије, социјалног стања, односно како заштитити огроман број људи који су данас овисни о некој помоћи дјеловањем државе и наравно оних који желе убрзани европски пут. То је то партнерство које можемо исцрпити из легитимног представљања и које уградити у међусобне уговоре које ћемо понудити странцима. Ко није спреман усвојити биџет ФБиХ и на нивоу БиХ до краја године, шта ћу са њим сједити -поручује Човић.

Спољна политика

Говорио је и о важности односа БиХ, првенствено са сусједним државама.

-Лично сам имао одличну комуникацију и са Хрватском и са Србијом и са Црном Гором као првим сусједима. Отежава нам видно однос те три државе између себе. Хрватска и Србија нису успјеле направити оно што је требало за потребе БиХ, а то је примарно њихова добра сарадња. Када имате између њих проблем, онда је јасно да се он одражава на популацију која живи овдје у БиХ, без обзира на то да ли је то српски или хрватски народ – сматра он.

Додао је и да министарка иностраних послова БиХ Бисера Турковић не може отићи у свијет и изговорити оно што мисли породица Изетбеговић, СДА, па и бошњачки народ.

-То мора бити политика БиХ. Ми морамо усвојити, осим оног стратешког документа спољне политике, и закон о спољна политици. Ето неће више бити Бисера Турковић, сада ће доћи неки Хрват или Србин и шта ће бити, хоће ли они слушати некога, неку породицу, па неку странку. Наравно да се тада срамотимо у очима оних који прате оно што ми радимо – нагласио је Човић.

Сматра  да смо због тога дошли на дно у југоисточној Еуропи.

-Ако је рат у Украјини агресија, онда то мора бити став БиХ, а не појединца у БиХ, да се ми онда утркујемо да сам ја проруски, да је неко протурски човјек или неко нечији човјек. Ако желимо у ЕУ, онда спољну политику требамо усагласити с ЕУ. Ако је то наш будући дом, повезница, асоцијација коју желимо, онда то морамо слиједити. И ако је то агресија, онда то мора бити агресија, ако су санкције, онда морају бити санкције. То су ствари које ми још нисмо разлучили када је у питању вођење вањске политике. Него користимо од тренутка до тренутка – доао је.

Комшић

Говорећи о новом/старом хрватском члану  Предсједништва БиХ, који је иначе и предсједник ДФ-а Жељку Комшићу казао је да ДФ и особа која је предводи протекле четири године нису никада били у могућности да се сњим сретну само због тога што је Комшић узурпирао право једном народу.

-Поштујем људе који заговарају концепт грађанске државе, па ћемо сјести за сто па ћемо видјети како направити тај концепт. Али, ако вам Устав каже да имате неке односе, а ви их покушавате промијенити, а говорите да поштујете Устав, онда то баш једно са другим не иде. У чему је онда разлика између трећег ентитета или подјеле државе коју заговара (лидер СНСД-а Милорад)  Додик или грађанске државе. Све је то брутална промјена Устава БиХ. Устав се мора промијенити договором три стране или двотрећинске већине у парламентима, а исто дође када се то искалкулира. Значи, тешко док постоје два бошњачка члана Предсједништва БиХ, односно да ћу ја као представник хрватске политике бити у прилици и бити у могућности да разговарам са појединцима који проводе такву политику. У неком другом односу могуће. Немам ја против особе ништа. Мене не интересује неки Жељко, неки Бакир, неки Нермин, неки Елмедин, сасвим је свеједно. Са свима могу бити колега, увјетно политички пријатељ, али једно је разговарати цивилизовано, језиком који неће никога повриједити, а друго је бринути о БиХ – подвукао је Човић.

(Анадолија/Глас Српске)