РАДНИКА НИ ЗА ЛИЈЕКА: На посао иду 5.443 пензионера

– Број корисника права на пензију који истовремено имају и статус осигураника има тенденцију благог раста, а то се односи и на број пријава на осигурање који је у првој половини ове године достигао 6.334. Број пријава је већи у односу на број запослених пензионера јер једно лице може бити пријављено на осигурање по више основа – рекли су у фонду.

Наводе да пензионери радни вијек најчешће продужују у акционарским друштвима и то из дјелатности грађевинарства, саобраћаја, прехрамбене индустрије, телекомуникација, рударства и слично, гдје су им неопходни стручњаци са одговарајућом лиценцом. Додају да, упркос позним годинама, корисници пензија често раде и у области здравства, високог образовања, адвокатури, затим у државним органима, фондовима, пољопривредним газдинствима, заједницама етажних власника и слично.

– Трећина пријава односи се на пуно радно вријеме од осам часова, 233 на четири сата, а око 100 на два сата. Највећи број пријава, око 3.900, није изражен по броју сати, већ по основу накнаде за привремене или повремене послове, накнаде по уговору о дјелу, чланству у органима управљања – навели су у фонду и појаснили да корисник самосталне пензије, било старосне или инвалидске, може стећи статус осигураника без сметњи у погледу обуставе исплата, док се кориснику породичне пензије који стекне статус осигураника исплата обуставља у периоду радног ангажмана.

Предсједник Удружења пензионера РС Ратко Трифуновић каже да ова популација радни вијек продужава из бројних разлога.

– Познајем појединце који су се запослили као ноћни чувари јер им је мала пензија, а има и случајева гдје су људи радили у фирмама и када су навршили 40 година радног стажа и отишли у пензију, послодавац их је задржао јер ем су били добри радници, ем су стручњаци специфичних занимања, чијег кадра мањка на тржишту рада – прича Трифуновић.

Број пензионера, који зарађују мимо пензије, далеко је већи од званичне статистике јер многи надниче без пријава, нарочито у пољопривреди, гдје постоји велика потреба за радном снагом.

– Више од педесет одсто радника које ангажујемо у пољу су пензионери. Долазе да раде, прије свега, јер су дио генерације која је навикла да ради, а многима треба и додатни новац да закрпе рупе у кућном буџету. Раде углавном лакше физичке послове као што су паковање кромпира, лука, сјеча купуса. Имам једног трактористу од 86 година којег редовно ангажујем – прича предсједник Удружења повртара РС Бране Мастало.

Обавезе послодавца

У Фонду ПИО РС истичу да су послодавци који пензионера пријаве по основу радног односа за пуно или непуно радно вријеме дужни да плаћају све обавезе Републици у погледу пореза и доприноса.

– Код уговора о дјелу послодавци су дужни да плаћају порез и допринос за ПИО, за уговор о привременим и повременим пословима плаћа се порез, допринос за ПИО и допринос за здравствено осигурање, а све у зависности од основа осигурања којих има више од 20 – појаснили су у фонду.

(Глас Српске)