ШТУЛИЋ ТУЖИ „КРОАЦИЈА“ РЕКОРДС“: Најавили реиздање албума „Равно до дна“

Г. Штулић је изузетно погођен чињеницом да се његова наведена права од стране „Кроација Рекордс“ и даље свјесно, арогантно и намјерно искориштавају без основе, нанијевши му тиме не само тешке повреде моралног, имовинског и ауторског права, већ и непоправљиву штету његовом лику, имену и дјелу – да душевне боли и не спомињемо.

Кроација Рекордс“ није, по оцјени Уставног суда, власник ниједне од снимака насталих прије 1993. из ког раздобља потјечу све снимке г. Штулића, односно „Азре“, с обзиром на то да њихова вриједност није процијењена, па самим тиме нису ни ушле у темељни капитал „Кроација Рекордс“ у склопу претворбе и приватизације; а непобитна је чињеница да „Кроација Рекордс“ од 1994. до данас, присваја за себе цјелокупну накнаду, неауторизирано експлоатирајући интелектуално власништво г. Штулића, настављајући, што се тога тиче, с праксом угашеног Југотона.

На основу физичког посједовања звучних записа „Кроација Рекордс“ такођер и даље упорно обмањује бројне интернет музичке платформе лажним тврдњама и подацима, позивајући се на ексклузивно власништво над ауторским правом Бранимира Штулића, погазивши тиме сва права аутора који је створио ауторско дјело и који је носитељ ауторског права.

Самим типским уговорима наслијеђеним од „Југотона“, који су престали вриједити, „Кроација Рекордс“ није могла стећи права на искориштавање ауторских дјела Бранимира Штулића било путем Интернета било електронском продајом (који су очито доминантни облици искориштавања његовог дјела од стране „Кроација Рекордс“ у посљедњих пар десетљећа), јер су склопљени уговори изријеком временски ограничени, штовише, ми смо из досад виђених и анализираних уговора закључили да су та права престала.

Увођењем права умјетника извођача у хрватски правни сустав (што се г. Штулића не тиче, пошто су његови ауторски уговори у „Југотону“ вриједили шест мјесеци, а извођачки пет година, па су тако и једни и други истекли давно прије увођења права извођача у хрватски правни сустав, док г. Штулић није хрватски држављанин нити ишта с Хрватском има нити је икад у њој или с њом пословао, уосталом, од осамостаљења су га у „Кроација Рекордс“  и водили као странца, па је „Кроација Рекордс“ требала макар и с тога становишта барем покушати и с г. Штулићем посебно уредити питање тих права, ако је намјеравала и даље користити изведбе г. Штулића (било на његово име или као „Азра“), но то није учинила управо због горе наведених разлога.

Право на заштиту ауторског права, односно у овом случају и права умјетника извођача (будући је „Југотон“ једино с г. Штулићем имао типске уговоре и једне и друге природе, откако су остали били најамни радници) у складу с чл. 172(2) ЗАПСП-а укључује, између осталог, поправљање нанесене штете (накнада штете), плаћање накнаде за неовлаштено кориштење, плаћање законом одређених пенала, те враћање или накнађивање свих користи које је без основе стекла особа која је повриједила права повријеђене странке (враћење стеченог без основе), наравно, уз исте камате које тражи и држава у таквим згодама за се.

Чл. 179(3) ЗАПСП-а овлашћује г. Штулића, у случају да је бесправним кориштењем његовог права стечена нека корист, да захтијева тако стечену корист према опћим правилима о стјецању без основе.

Из горе наведеног г. Штулић сасвим оправдано сматра да му припада право на високу материјалну накнаду, у првом реду за вишедеценијско отимање и неовлаштено кориштење његове имовине, то јест ауторских дјела, а затим и његових умјетничких изведби, те за повреду његових људских права, с обзиром на то да „Кроација Рекордс“  свих ових година, продуживши с уобичајеним начином рада Југотона, неовлаштено искориштава његова ауторска дјела.

„ЗАПСП“ не прописује застарне рокове за остваривање права у случају повреде, што значи да г. Штулић у свако доба може тражити заштиту својих права, укључујући утврђење и забрану даљње повреде.

Аутор има искључиво право допустити или забранити репродукцију свог дјела у цијелости или дјеломично, на било који начин, у било којем облику, на било који трајни или привремени, неизравни или изравни начин.

Овим путем позивамо на изричиту забрану продаје неауторизираног винил реиздања албума „Равно до дна“. Са захвалношћу Правни тим Бранимира Штулића – пише упоменутом писму.

(Глас Српске)