ЖИВОТ СТАО У РУБНИМ ОПШТИНАМА: Немају пекаре, меснице ни банке

Такав случај је и у Крупи на Уни, каже за начелник ове општине Младен Кљајић.

– Немамо пекару, месницу, ни банку, имамо само двије продавнице и кафану. Територија општине је велика, па је инфраструктура велики проблем. Сточарство и пољопривреда главна су занимања становништва, али велики је проблем када не можете да купите основне потрепштине – казао је Кљајић.

Први човјек Сребренице Младен Грујичић  каже да је рат у овој општини учинио своје те да им највише недостаје “Бања Губер” која би привукла туристе и отворила нова радна мјеста.

– Немамо пекару, мада се може хљеб купити у маркетима. Братунац, који нам је близу, има више пекара па довозе хљеб. Да би се отворила пекара, мора бити купаца. Све је мање људи, па је то један од разлога зашто нико не улази у ову причу – рекао је Грујичић и додао да се нада бољој будућности.

Ситуација није много боља ни у појединим херцеговачким општинама, казао је начелник Љубиња Стево Драпић. Рекао је да у овој локалној заједници дају љекарима бонус од 500 КМ и бесплатан смјештај да би остали, али је и то некад недовољно. Како је казао, највећи проблем је централизација, јер становници напуштају мале средине и иду у веће центре.

– Недостаје бољи приступ према неразвијеним и изразито неразвијеним општинама. Да би се поправио њихов статус, мора држава да се укључи и сачува мале локалне заједнице. Не може бити иста плата доктору и професору у малој општини и у великим центрима. Потребни су бенефити како би Љубиње остало живо – рекао је Драпић и додао да имају проблем са одласком љекара из Дома здравља.

Начелница Језера Снежана Ружичић каже да је одавно упаљен црвени аларм за опстанак неразвијених и изразито неразвијених општина у Српској, иако додаје да имају значајну помоћ влада Српске и Србије када је инфраструктура у питању.

– Морамо да радимо на сервисима великих и малих општина без којих је незамислива свакодневица, а прије свега мислим на сектор здравствене заштите. До 1. јула смо имали љекара сваки дан, сад због мањка љекара у Дому здравља Мркоњић Град, у дефициту смо. Два пута седмично долази љекар у Језеро на неколико сати, што је веома мало – рекла је Ружичићева.

Додала је да је споран и опстанак једине апотеке у општини.

– Добили смо једног социјалног радника у школи, али немамо психолога, асистенте у настави, дефектолога, логопеда… То су све проблеми због којих мале општине остају без становништва и због чега се породице селе у веће центре – рекла је Ружичићева.

Сличне проблеме као у ове четири локалне заједнице имају становници још у најмање двадесетак општина широм Српске.

Вртић

Према ријечима начелнице Језера Снежане Ружичић, вртић који се гради од великог је значаја за тамошње становништво.

– Управо градимо први вртић у Језеру и то је нешто што радује и дјецу и родитеље. Раније смо, уз помоћ републичких институција, изградили и  школску спортску салу – рекла је Ружичићева.

(Глас Српске)