НЕРИЈЕШЕН СТАТУС И МАЊАК НОВЦА: На столу Комисије за сукоб интереса стотине захтјева

– Комисија није у могућност да организује обуке које имају за циљ превентивно дјеловање, не може да одржава интернет страницу јер нема новца за закуп домена и ангажовање стручњака који би је одржавао, тако да није у функцији од јануара 2021. године – истакнуто је у документу.

Новац је препрека и за успостављање система електронског регистра за вођење и провјеру података неопходних за ефикасно спровођење Закона о сукобу интереса у институцијама власти у БиХ.

– Комисије нема ни адекватне услове за рад, зато што је организационо и физички смјештена у Агенцији за борбу против корупције БиХ, која ни сама нема адекватан простор и довољан број канцеларија за своје запослене – подвукла је Пекићева у извјештају.

То што су у “туђим просторијама”, како тврде, повлачи и друге проблеме.

– Велики број организација цивилног друштва и потенцијални партнери, односно донатори не препознају комисију као засебно тијело. То има за посљедицу да на конференцијама и догађајима везаним за сукоб интереса учествују друге институције, које у надлежности немају спровођење Закона о сукобу интереса. Овај проблем се рефлектује и на комисију, која у јавности није препозната као једна од најзначајнијих институција када је у питању превенција корупције – пише у извјештају.

Проблема је било и због истека мандата руководиоцима у Агенцији за борбу против корупције, а акценат је и на проблемима у спровођењу Закона о сукобу интереса због нејасних и недоречених законских одредаба.

– Уочени су и недостаци у регулисању самог института сукоба интереса и немогућност извршења новчаних санкција након истека мандата званичника, носилаца извршних функција и савјетника – наведено је.

Комисија, како је истакнуто, неријетко добија пријаве и питања у вези са евентуалним сукобом интереса званичника са федералног нивоа власти.

– Како од 2013. године у ФБиХ нема тијела које спроводи Закон о сукобу интереса, то доводи у неравноправан положај званичнике на нивоу БиХ, Српске и Брчко дистрикта, гдје се спроводе закони о сукобу интереса у односу на јавне званичнике ФБиХ – наведено је.

Један од закључака је, како је истакнуто, да власт у БиХ треба да уведе вјеродостојан и независан механизам за спречавање и рјешавање сукоба интереса, као и да буде обезбијеђена детаљна провјера изјава о имовини, те да се ради на измјени самог закона, али и статуса комисије.

Састав

Комисија има укупно девет чланова, односно по три из Представничког дома и Дома народа Парламента БиХ, а у том друштву су и директор, те два његова замјеника у Агенцији за борбу против корупције. Прошле године су одржане три сједнице у згради Парламента БиХ, са 50 тачака дневног реда.

(Глас Српске)