ВИДОВДАНСКА МИСАО ДУБОКО УТКАНА У СРЖ СРПСКОГ НАРОДА: Професорица историје Маја Видовић о симболичном празнику

• Данас је Видовданска мисао, и те како, уткана у свијест српаког народа. Много важних историјских момената, за српски народ, десило се баш на Видовдан. Почевши од чувеног боја на Косову (1389), или како су га Турци назвали Газиместан, до доношења Намјесничког устава у Кнежевини Србији (1869), почетка сукоба између кневине Србије и кнежевине Црне Горе против Турске (1876), Тајне конвенције (1881), миропомазања краља Александра у манастиру Жича (1889), до познатијег догађаја а то је атентат на престолонасљедника Франца Фердинанда, што је искориштено као повод за почетак Првог свјетског рата (1914), затим потписивање Версајске мировне ноте (1919), Видовданског устава (1921), па до пробијања Коридора у Брчком, те спајања два дијела Републике Српске (1992), и наравно испоручивање Слободана Милошевића у Хаг (2001). Наравно, било је ту још догађаја. Међутим, са историјског аспекта можда су два била пресудна да се Видовдан уздигне изнад свих празника, а то је бој на Косову и атентат у Сарајеву – рекла је Маја Видовић за „Новости“.

Српски народ је био под турском страховладом, затим је то замијењено аустроугарском која је наставила да гуши основна људска права. Из тога ће протећи атентат у Сарајеву, од стране Младе Босне, учених и огорчених младића који нису могли више да трпе окрутност власти према народу итиме су постали симбол слободарског духа.

• За Србе у Републици Српској важно је пробијање Коридора 1992. године, познатог као Коридор живота. Тада је дошло до спајања два дијела Републике Српске, безбједног кретања те повезивање са матичном земљом Србијом – подсјетила је Видовићева.

Косовски мит је доста обликовао свијест српског народа и много утицао на поимање вјере, традиције и културе српског народа.

• Кроз епске пјесме, аутор је желио да оправда страдање српског народа, те да створи разлику доброг и лошег војника, разлику између хероја и издајице. С друге стране СПЦ била је уз свој народ и онда када држава званично није постојала. Она је сачувала морал српског народа да не поклекне пред туђинцом.  Један од најраспрострањенијих митова и данас јесте тај да је Вук Бранковић издао на Косову, затим мит о причешћу пред косовски бој све српске војске, затим да је кнез Лазар био цар. Међутим, ми често правимо грешку па мит поистовјећујемо са завјетом. Што је потпуно различит термин. То је лијепо објасно и наш патријарх Порфирије који каже: „Данас Косово има ултимативно значење; значење магнета који нас везује. Ми немамо свој национални наратив, али имамо Косово. Косово је наш наратив. Мит је једно, а завјет је друго. Мит може да буде побједнички, или губитнички, јер он припада имагинацији. Мит је нешто што може бити погодно за политичку употребу. Завјет је нешто много дубље јер припада духовности. Косовски завјет је израз Новог Завјета, а у средишту Новог Завјета стоји светост. Свети Сава је светост усадио у Косово у темеље нашег националног бића“, или пак како је говорио патријарх Павле: „Ако држимо тај завет, нико нам неће отети Косово и Метохију, ни овога ни онога века, као што нико није могао јеврејском народу отети његов свети Јерусалим.Нека научници својим радовима бране Косово и Метохију! Нека уметници својим стваралаштвом изразе лепоту и суштину нашега Косова и Метохије! Нека спортисти своје спортске успехе заветују Косову и Метохији! Нека сваком родитељу Косово и Метохија буде једна од првих речи које ће шапнути свом новорођеном детету! Нека сваки ратар прву бразду посвети Косову и Метохији! Нека сваки радник први сат свог радног времена посвети и поклони Косову и Метохији! Нека сваки политичар своју прву политичку мисао и напор на међународном плану посвети одбрани Косова и Метохије! Нека сваки духовни пастир своју прву молитву Богу узнесе за Косово и Метохију“. Наравно, ми не треба да се одрекнемо ни епске пјесме нити те традиције о Косову, али треба да поведемо рачуна те направимо разлику између мита и историје. Да чувамо сјећање на прошлост, али исто тако да знамо објаснити странцу, када нас пита за Видовдан, Косово или било који други дио наше историје, објаснити шта се догодило – изјавила је Маја Видовић за „Новости“.

Када бисмо из српске историје избацили Видовдан и предање о њему – ми бисмо изгублили сами себе

Видовдан и само Косово представљају симбол српског страдања за хришћанску вјеру, али и симбол васкрсења, будући да повезује генерације и генерације једним од најважнијих завјета – косовским.

• Када бисмо из српске историје избацили Видовдан и предање о њему – ми бисмо изгублили сами себе. Специфична комбинација историје и мита, настала из Косовске битке, обликовала је српски национални идентитет и свијест, постављајући основе онога што се може описати као савремено српство. Одрицањем завјета, српски народ би изгубио велики дио своје прошлости, своје садашњости, а самим тим и своју будућност. Одрицањем Косова као судбоносног мјеста, српски народ ће лако да се нађе у вртлогу разних утицаја, стапајући се, као што се дешавало у појединим тренуцима српске историје, у један нови, потпуно супротан идентитет. Косовски, као и Светосавски завјет чине срж нашег јединства, они спајају вијекове, генерације са генерацијама, завјети спајају нас саме. Завјети представљају, заправо, неписани, а увијек присутни национални програм српског народа, гдје год да се налазио. Он је оличење хероизма и жртве за идеале као што су: слобода, отаџбина, вјера и идентитет. Један од најбољих познавалаца косовског завјета јесте проф. др Милош Ковић, који наводи да „Докле год буде српског народа биће и косовског завјета. Када не буде косовског завјета – неће бити ни српског народа. А увјерен сам да тај дан никад неће доћи“ – закључила је Видовићева.