ПАТРИЈAРХ ПОРФИРИЈЕ: Прослава Спасовдана – најјаснији показатељ да смо Христови

– Црква зависи од Господа и постоји ради спасења свих људи. Црква није да би сачувала било шта што је пролазно и биолошко. У историји је све пролазно. Неки од вас нису промијенили адресу, а промијенили су, Бог зна, колико држава. Све данас људи мијењају, али то да су икона Божија то не могу промијенити. Оно што је Богом дано не може се промијенити, али Црква Христова је непролазна јер је Господ непролазан – рекао је патријарх Порфирије.

Патријарх је навео да је сваки страх осим страха Божијег само израз и показатељ несигурности у оно у шта човјек вјерује и за шта се опредијелио.

– Чега се бојиш ако је Господ са тобом? Да подијелиш љубав, да се разапнеш, да се дарујеш? Ако се тога бојиш на кољенима у цркву са покајањем и биће ти опроштено и молитву свим светим! Нека вам дао Господ браћо и сестре да будемо свједоци Христови. Да будемо радосни, јер су апостоли у тренутку када се Христос узносио на небо, иако је сваки растанак тужан, то био растанак у ком су они били, не само утјешени него и радосни – рекао је патријарх српски.

Његова светост је честитао славу вјерујућим и руководству града Београда. „Не бојмо се и радујмо се“, поручио је патријарх.

Након литургије у порти Вазнесењске цркве служен је кратки помен Београђанима који су погинули у шестоаприлском бомбардовању 1941. године.

Његова светост патријарх Порфирије ће од 18.00 часова предводити и свечану славску литију Београдом са више стотина свештеника, чланова свих београдских црквених хорова и представницима различитих градских служби.

Литија ће кренути од Вазнесењске цркве, улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, преко Трга Славија и Булевара ослобођења до Храма Светог Саве на Врачару, гдје ће српски патријарх служити молебан за Београд и његове житеље.

Празник Вазнесења Господњег – Спасовдан као слава града Београда обиљежава се од 1403. године, када је деспот Стефан Лазаревић дао Београду статус пријестонице у част обнове и напретка.

Та стара завјетна слава симболично указује на уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и вјеру у будућност.

Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промјена, празновање градске славе је повремено прекидано, али и обнављано.

На прослави Спасовдана 1939. године град Београд је одликован највишим ратним одликовањем – Карађорђевом звездом са мачевима.

Вазнесењска црква је сачувала оригинални барјак Управе града Београда од црвеног броката, на коме је са једне стране икона Вазнесења Господњег, а са друге икона Свете Петке и порука: „Ко крсно име слави – оном и помаже“.

Из те цркве, која чува градску славу, 1992. године поново је кренула литија којој је началствовао Његова светост патријарх Павле.

Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у дворишту Вазнесењске цркве.

Прво стајање, за молитве за здравље Београђана, литија има код Теразијске чесме. Друго стајање је код Саборне цркве, за молитве за поштеду од страдања, мир и напредак. Треће стајање, за молитве за покој душа свим палим јунацима Београда је у дворишту Вазнесењске цркве испред гранитног крста.

Осим крсне славе – Спасовдан, град Београд има и заштитницу, Пресвету Богородицу, којој је деспот Стефан Лазаревић посветио Београд.

(Срна)