CILJ JE STVARANJE STRAHA I PANIKE: Stručnjak za bezbjednost pojasnio šta se krije iza dojava o bombama

Na pitanje kako oni koji šalju poruke dolaze do imejl adresa škola jer pojedine nemaju ni internet adrese, Mandić navodi da za to postoji mnogo načina.

– Mislim da to nije veliki problem. Iako nisu javno izloženi, oni sigurno postoje negdje. Sigurno na nekom mjestu postoji spisak njihovih imejl adresa. Mnoge škole se prijavljuju na konkurse, a neko pokupi sa tih prijava sve njihove imejl adrese. Možda su sve te škole konkurisale u inostranstvu za neke donacije i time su njihove adrese ostale evidentirane i tamo  – poručio je Mandić.

Poručuje i da je evidentno da sve ono što se nedavno dešavalo u Srbiji sada samo prelilo na Republiku Srpsku.

– Kada vide da ne mogu da ostvare svoje ciljeve ili im se pojavi ideja za nečim novim prestaće i dojave o postavljenim bombama. Tako je bilo u Srbiji. Isti je to model pritiska – naveo je  Mandić.

Poručuje i da je skoro nemoguće ući u trag ljudima koji šalju prijeteće poruke u kojima navode da je postavljen eksploziv.

– Na primjer neko može kupiti mobilni telefon bez ikakvog traga. Zatim sjedne u neki kafić i „nakači“ se na internet kafića, tako da ga ne snima nijedna kamera ili parkira automobil negdje dalje i pošalje sve te poruke. Kako da vas nađu. Nikako – objasnio je Mandić.

Dodao je da oni što šalju poruke znaju šta i kako da urade te da im je  nemoguće ući u trag.

– Mogu oni napraviti određene propuste, ali generalno gledano sve oni koji su uhapšeni u Srbiji su diletanti kojima je mozak ograničenog kapaciteta. Sve je to organizovano – naglasio je Mandić.

Naglasio je da VPN server omogućuje ljudima da sjede u Beogradu, a šalju poruke iz Amerike ili pak iz Zimbabvea.

– Ti programi su povoljni. Preko servera VPN sve izlazi na internet iz zemlje koji server se odabere – podvukao je Mandić i dodao da sve se te poruke šalju kratko te da onaj ko ih „štanca“ neće na internetu biti šest dana, već svega nekoliko minuta.

(Glas Srpske)