ХРВАТСКА ТАЈНА СЛУЖБА „ИЗБУШИЛА“ ХАГ: Шта открива тајни извјештај Туђману? Лажна свједочења, врбовање особља, уклањање доказа…

*Да ли је због свега тога ослобођен и Илија Јуришић, а оптужен у предмету “Тузланска колона”?

Све околности наговјештавају да је Јуришић ослобођен јер је тадашња политичка и државна власт у Србији то жеела. Другостепено судско веће је фактички оценило да је само писани споразум о мирном повлачењу јединица ЈНА из касарне кроз зону коју контролише друга страна релевантан споразум чије кршење је захваћено кривичним делом, док усмени споразум очито није.  Сведоци за суд нису били од користи, а ни закони логике који казују да нико не креће кроз зону непријатеља у маршевском мирнодопском поретку ако нема договора о ненападању, очито не помажу. Након тога председник судског већ казује: “Слободни сте, сада можете да идете кући”,  устаје и оптуженом који излази из суднице пружа руку и рукује се. То је, рекао бих, више него знаковито. Када се још и где нешто слично десило да судија након изрицања одлуке честита оптуженом? У нормалним околностима за такав акт судија би био разрешен и он је то добро знао, али се није тога плашио. То ваљда довољно говори да ли је политика узела учешће или не. То је био један акт државне власти којим се демонстрирала политичка воља да се граде добри односи са БиХ, али преко мртвих костију жртава што је недопустиво и представља врхунац неморала и на симболичкој равни и у психичкој сфери родбине жртава, њихово поновно убијање. Судска неправда – то је смртни грех права. Чувар и стражар закона тада се измеће у његовог убицу. Али истине ради да је тужилаштво поступало стручније и темељније не би суд имао маневарског простора и тешко би уследио овакав епилог.

*Колико поједине тајне службе, али и сами политичари утичу и на рад правосуђа у БиХ?

БиХ није слободна, ни суверена држава. Сам правни поредак на којем је саздана земља то доказује. Саздана је од три тзв. ентитета са својим етничким, социјалним, културолошким и другим особеностима који су у латентном сукобу. У основи тога стања јесу дубоке поделе и сукоби у историји. Такве околности се неминовно рефлектују и на рад правосуђа у целини и само то је довољно да створи амбијент у којем се носиоци правосудних функција не могу у свакој ситуацији одупрети притисцима и искушењима. Тужиоци и судије су ипак људи, а не богови.

*Како гледате на то што је Тужилаштво БиХ тек крајем прошлог мјесеца подигла тужбу за “Добровољачку”?

Сматрам да је у датим околностима и само подизање оптужнице велики успјех и сатисфакција за жртве. Познато је какве су опструкције и у БиХ, и у Србији, пратиле претходну истрагу. Ганић је ухапшен у Лондону, али је у екстрадиционом поступку пуштен, јер српско Тужилаштво није у остављеном року доставило доказ да је постојао споразум ЈНА и друге стране о мирном извлачењу из команде Друге армије. Владимир Вукчевић је пред Управним одбором Адвокатске коморе Србије у поступку уписа у Именик адвоката на постављено питање о околностима пуштања Ганића у Лондону казао: “Е, за то не питајте мене, за то питајте Бориса Тадића, њега је за Ганића звао министар иностраних послова Турске”. Дакле, Тадића је звао министар, а овај је звао њега, па су тако радећи против интереса човечанства и кршећи законе омогућили да Ганић тада избегне судски поступак. Управни одбор Адвокатске коморе Србије је одбио пријем Вукчевића са образложењем да је недостојан за обављање адвокатуре. Он данас говори да га је одбио анти-хашки лоби у адвокатури. Ја кажем да су га одбили духови и сени невиних палих жртава у Добровољачкој улици. Жртве које су биле истрајне у овом правном војевању против незаконите и срамне претходне одлуке о обустави поступка и Тужилаштво БиХ су овим подухватом показали да тешкоће у животу и у праву нису разлог за капитулацију. Уверен сам да ће правда евицирати.

*Да ли је ико икада одговарао за злочин на Петровачкој цести, гранатирање и убијање недужних цивила који су бјежали из Хрватске?

Ракетирање избјегличке колоне на Петровачкој цести је отјелотворење Туђманове заповијести на тзв. Брионској седници, да Србе треба тако ударити да практично нестану. Остављени су излази из заштићене зоне УН. Југ на Кулен Вакуфу и из заштићене зоне УН и сјевер на Двору на Уни. На крају је подигнута авијација и дејствовано ракетама са тренутним упаљачем како би од распрскавајућег дејства што више људи погинуло. Тим чином је послата јасна порука прогнанима. То је завршни чин вјековног пројекта да се створи етнички чиста Хрватска, чиме је заокружен подухват геноцида над српским народом. У БиХ се води истрага за ове злочине, али Хрватска упорно одбија пружање правне помоћи, чиме поступа супротно обавезама преузетим ратификацијом четири Женевске конвенције које обавезују све земље потписнице да се старају да се проналазе извршиоци злочина и да им се суди без обзира чији су држављани и гдје је дјело извршено. То представља морални и цивилизацијски пад Хрватске.

*Прије пар година поднијели сте кривичну пријаву против некадашњег хрватског министра одбране Дамира Крстичевића. Да ли је на том предмету ишта рађено од стране надлежних?

Ријеч је о једном од највећих и најтежих злочина. Према мени доступним подацима, тужилаштво поступа по пријави. Након поднијете пријаве Крстичевић је јавно изјавио да он није био у релевантно вријеме на правцу Бравница – Јајце нити у зони Мркоњић Града. Два дана након тога у његовом присуству у Сплиту, председник хрватске Владе Пленковић је изјавио да 4. Гардијска бригада у то време није била на том правцу, већ на другим задацима, не казујући којим и где. На крају ће испасти да 4. Гардијска бригада заправо није ни постојала. А истина је да су припадници те јединице извршиле злочине, као и да је Крстичевић најмање по линији извештавања захваћен командном одговорношћу. На крају, потпуно је небитно из које јединице су извршиоци. Битно је да су људи на Бравници убијани, а у Мркоњић Граду и убијани и клани у својим двориштима. Извршиоце хрватска власт крије. То прикривање, такође, је злочин.

*Тужбу сте својевремено поднијели и против Милана Кучана?

Да. Рад на истраживању околности смрти 44 припадника ЈНА и злостављања преживелих у логорима по рудницима и затворима широм Словеније, показао је да је налогодавац проливања крви по сваку цијену био Јанез Јанша, а да је Милан Кучан о извршеним злочинима изјвештаван, али ништа није предузео да се извршиоци казне чиме је зашао у криминалну зону “командне одговорности”.  У Љубљани су 27. јуна 1991. били присутни припадници немачког БНД-а који су захтевали од оних у руководству Словеније да по сваку цену изазову што веће крвопролиће, јер је то немачкој влади као тутору словеначке и хрватске сецесије било потребно у политичко-пропагандне сврхе. Тако су настали бројни злочини. Темељи словеначке државе заливени су крвљу невиних голобрадих младића. Према томе, Кучан и Јанша су лучоноше исконструисаног рата и тешких разарања и страдања на овим просторима. Они улазе у ред највећих ратних злочинаца које нико још није званично позвао да положе рачуне. Због човечности такви поступци не смеју остати некажњени и то је јасна морална и правна обавеза свих нас, да нам се историја не би понављала.

*Директор “Веритаса” упозорио је како се у Хрватској спроводи завршна фаза “Олује”, а кроз правосудне институције ове државе.

Окончањем Другог светског рата поражен је нацизам, али није усташтво, оно је наставило да живи. Након окончања “Олује” престале су оружане борбе, али су настављене активности на растакању животног простора на којем живи српски народ и његове државе, чега смо сви сведоци у догађајима који су следили, а који још нису окончани.

У ратном праву имате један институт под називом “гоњење непријатеља”. Када ваше јединице разбију непријатељске снаге и ове се дају у повлачење, почну да бјеже, имате право да пређете у њихово гоњење, да их гоните у том бијегу и уништавате све док не положе оружје. Ово масовно кривично-правно гоњење бораца друге стране у оружаном сукобу о којем говори “Веритас” јесте, углавном, нови вид тог института “гоњења непријатеља” – наставак рата другим, неоружаним средствима. Младим нараштајима се шаље порука како ће се они провести једног дана ако се усуде да им се супротставе. Правосудне власти Хрватске спроводе националну стратегију одбране своје државе и тај поступак истраге против више од 20.000 српских бораца и позивање на испитивање читавих села, у тој је функцији. Они су фалсификовали историју исконструисаном и немогућом тезом да су ЈНА и српски народ били агресори у сопственој држави и то прогласили за научно доказану истину што је потврдио и њихов Уставни суд. Затим су донели Закон о ништавости свих пресуда донетих у другим државама против припадника њихових оружаних снага. Лаж је њихова стратегија.

Туђман био легитимна мета

*Пред судом у Хрватској заступате бившег пилота ЈНА Љубомира Бајића који је оптужен за ракетирање Банских двора у Загребу у јесен 1991. Да ли је и како окончан тај судски поступак?

Након трогодишње истраге у Загребу је 30. децембра 2020. године подигнута оптужница против генерала Бајића и још пет официра и пилота ЈНА. Оптужени су дали писани одговор на оптужницу и од тада, па до данас, суд у Загребу није потврдио ту оптужницу и прешао у следећу фазу – фазу суђења. Није то лако, јер судије морају да имају макар нешто чињеничне и правне грађе за то. А овде, код Банских двора, управо то понестаје. Нарочито на правном терену. Бански двори и Фрањо Туђман, у том тренутку, били су легитимни војни објект дејства, као и свако друго командно место и командант друге зараћене стране.

(Глас Српске)