НИКО НЕ СМИЈЕ У РИНГ ПРОТИВ МЕНЕ: Најбољи кик-босксер на Балкану описао пут до успјеха

– Мелвин Менхоф је лично инсистирао да потпишем за ЊФЛ. То је најбоља одлука у досадашњој каријери. Побиједио сам све борце на Балкану, а у Холандији сам прешао на виши ниво. Ако желим да будем најбољи, морам да се борим најбољима. Зато сам отишао у Холандију како бих додатно напредовао и спреман дочекао одлазак у “Глори”. Подигао сам своје перформансе у “СБ џиму”, осјетно сам бољи борац, слободно могу рећи за 40 одсто. Склопио сам злата вриједна познанства са чувеним Бадр Харијем који је лице нашег спорта и тренером Саидом ел Бадауијем. Рад и разговор с њима су ми много значили, посебно што је Саид рекао да сам материјал за највише домете – рекао је најбољи кик боксер Балкана.

На дебију у ЊФЛ-у доминирао је против Мајка Френкена, који је непоражен у лакој категорији. Наступом у Утрехту заслужио је да се о њему прича у суперлативима. На страну иде што су судије неправедном одлуком ускратиле Пантића за тријумф.

– Радио сам против најбољег борца из ростера лаке категорије. Одмах по доласку поручио сам да је нови шериф стигао у град. Све сам их шокирао, био сам помало и бахат, мада сам све говорио искрено и из срца. Нисам желио да звучим препотентно. Желим да освојим ЊФЛ појас за који ће се борити четири најбоља борца на турниру крајем године. Коментари у Холандији су веома позитивни. Судије су против Френкена одлучиле да буде неријешено иако сам био много бољи, бацио сам га и у нокдаун. То ми је наук да наредне мечеве завршавам прекидом и не оставим им никакву резервну опцију – поручио је Пантић.

Пантићев дебитантски наступ као да је заплашио остале борце у ростеру. Људи у ЊФЛ-у имају проблем да борцу из Модриче пронађу противника иако у лакој категорији имају велики број кик-боксера.

– Требао сам да имам меч 15. маја, али су ми јавили да нико од десет бораца није спреман да стане у ринг наспрам мене. Не знам да ли сам оставио прејак утисак па нико не смије да ми изађе на црту или је нешто друго по страни. Ако су борци онда требају стално да су спремни. Могу да радим меч сутра, па поново за десет дана, јер сам увијек у форми. Могућ је реванш против Френкена у организацији његовог тренера чувеног Никија Холцкена. Они траже неке услове у вези са килажом, то ме уопште не занима. Имам само један захтјев око хонорара и потом идем у његово двориште да га побиједим, овај пут прекидом – истакао је неустрашиви борац.

“Преко трња до звијезда”. То је крилатица којом се Пантић води. Пут до врха није једноставан. Превазишао је бројне проблеме и потешкоће, јер како сам каже, без патње је немогуће било шта остварити.

– У животу успјех не долази преко ноћи. Потребно је да човјек пронађе и спозна себе. Одувијек сам говорио да ћу бити свјетски шампион. Искрено вјерујем у то, али ништа не долази прије времена. Мораш да савладаш све препреке и потешкоће, да пролијеш много зноја и крви, а мислим да моје вријеме тек сада долази. Имам 26 година, никад нисам задовољан, увијек видим само грешке, па и у побједама и мислим да је то моја врлина. Константно тјерам себе да будем бољи. Видим гдје сам прије гријешио, али то ми је наук да у будућности не понављам исте ствари. Замишљам да поред мог имена пише “Глори шампион”, јер да није тако, одмах бих одустао. Једноставно не могу замислити другачији сценарио – поручио је Пантић.

Захвалан је на подршци коју добија од бројних навијача. Његово има се изузетно поштује и уважава у борилачким круговима. Помно прати шта се дешава у спорту па тако размишља и о новим генерацијама.

– Свјестан сам да има много дјечака који ме прате и који желе да иду мојим стопама. Волио бих да утичем на њих и да им будем инспирација. Желим да кик-бокс постане масовнији и исто тако буде прихваћен. Премало се улаже у наш спорт. Заслужујемо више, али се надам да ће мој успјех то промијенити – закључио је Пантић.

Срце, крв, сузе и јака глава

Кик-бокс је врло суров спорт, а са друге стране само врхунски борци могу да живе од њега.

– Нико са стране не може да замисли кроз шта борци пролазе, каква је то патња, али ја га доживљавам као љубав. Код нас су услови веома лоши, нема новца као у спортовима са лоптом. Кик-бокс захтијева срце, крв, сузе и зној и јаку главу. Волио бих да добија веће признање у друштву и медијима. То је дио моје мисије, да једног дана кик-бокс, што да не, постане национални спорт. Желим да покажем младим момцима да неко са ових простора може да постане свјетски шампион. Најбитније у животу је да се човјек избори сам са собом и тек тада постаје спокојан, а новац долази као споредна ствар – нагласио је Пантић.

Харијев загрљај

У Холандији се ради другачије. Ради се чисто кик-бокс, комбинације и спаринг и то је најбољи начин за напредак. Тамо је конкуренција највећа, најбољи борци планете су тамо и једни друге гурају до максимума, каже Пантић.

– У јулу ћу поново у “СБ џим” пред Хектор фајт најт који ће бити у Лакташима. Увијек сам вјеровао у себе, али одласком тамо и спаринзима са најбољим борцима добио сам потврду. Нико из малог клуба није одмах отишао у Лиги шампиона. Као мали сам Бадр Харија гледао као неку врсту идола, сада имам вјеру у Бога и ништа друго ми није потребно. Када сам у друштву великих шампиона и умова кик-бокса, претворим се у спужву и упијам њихово знање. Много ми је значило када ми је Хари пред повратак дошао у собу, загрлили смо се и рекао је да сам увијек добродошао код њих – подијелио је Пантић искуство из Холандије.

(Глас Српске)