ВЕЋИНА ГРАДОВА НЕМА ПРЕЧИШЋИАВАЧЕ: Ко су највећи загађивачи ријека у БиХ?

Фото: Принтскрин/Јутјуб/Ал џезира

У бројним градовима отпадне воде из домаћинстава и индустријских постројења и даље се директно испуштају у водотоке без адекватног пречишћавања, док се уз обале ријека гомилају дивље депоније које додатно угрожавају екосистеме. Посљедице су видљиве на сваком кораку, од неугодних мириса и промјене боје воде до помора рибе и нарушеног здравља локалног становништва.

Питање које се све чешће поставља јесте ко сноси одговорност за овакво стање. Да ли су највећи загађивачи индустријска постројења, неуређени канализациони системи или несавјесни појединци који годинама претварају ријечне обале у одлагалишта отпада? У земљи богатој водним ресурсима, одговор на то питање открива сложен проблем у којем се преплићу институционални пропусти, недовољна контрола и дугогодишње занемаривање заштите животне средине.

Три главна разлога

Према ријечима проф. др. Самира Лемеша из Еко форума Зеница, ријеке у БиХ трпе притисак из три главна извора: тешке индустрије, непречишћених комуналних отпадних вода и мини хидроелектрана.

– Подручје од Зенице до Какња и низводно је историјски и тренутно међу најугроженијим водотоковима. Ту су доминантни индустријски загађивачи, али и велики број градова уз ријеку Босну и њене притоке. Влада ФБиХ већ годинама продужава рокове за почетак примјене правилника о отпадним водама, како би се великим загађивачима дала прилика да уграде пречистаче. Управо крајем јуна ове године истиче посљедњи рок, до којег би сви загађивачи отпадне воде морали довести у законом дозвољене границе. Федерално министарство околиша и туризма још није одлучило да ли ће тај рок продужити и шести пут – казао је.

Додао је да ријека Спреча важи за једну од најмртвијих ријека у БиХ, а да су главни загађивачи лоцирани у индустријској зони Лукавац.

– ГИКИЛ је годинама био предмет судских процеса због неконтролисаног испуштања катрана, амонијака и фенола, што је више пута довело до потпуног помора рибе и загађења низводног тока који се улијева у Босну код Добоја – истакао је.

Осим тровања ријека из индустријских постојења, Лемеш истиче да је велики проблем и градња хидроелектрана.

– Док индустрија трује воду хемијски, мини хидроелектране (МХЕ) уништавају ријеке морфолошки и биолошки. Изградњом деривационих МХЕ, ријеке се буквално гурају у цијеви дужине по неколико километара. Ријечна корита остају потпуно суха јер се еколошки прихватљиви проток у пракси не контролише – казао је професор Лемеш.

Шта убија ријеке?

Лемеш је објаснио да се разликују двије врсте загађења вода: хемијски и органски. Додаје да су за индустријске загађиваче доминантни хемијски отрови као што су тешки метали (кадмиј, олово, жива, хром, никал), ПАХ-ови (полициклични ароматични угљоводоници), феноли и амонијак.

– Највећи процент загађења у БиХ отпада на непречишћене фекалне и комуналне воде, јер већина градова (укључујући и велике урбане центре) нема функционалне централне уређаје за пречишћавање отпадних вода. За те отпадне воде карактеристични су фосфати и нитрати из детерџената и пољопривредних ђубрива, као и пад отопљеног кисика у води – објашњава Лемеш.

На све ово треба додати огромне количине отпада, који завршава у ријекама из дивљих депонија, и „украшава“ обале најлонским кесама и пластичним боцама, додао је.

– Из ријеке Дрине сваке године се изваде стотине тона пластичног отпада, који долази из Црне Горе и Србије – казао је.

Институцијална пасивност

Институције често не рагују на адекватан начин и правовремено због подијељених надлежности и пребацивања лоптице одговорности с једног на други ниво или између кантона.

– Број еколошких и водних инспектора на свим нивоима је минималан. Један инспектор често покрива десетине општина и стотине привредних субјеката. Инспекције немају сопствене мобилне лабораторије које могу одмах на терену узорковати воду и процесуирати доказ који је правно валидан на суду – додао је Лемеш.

Казне прописане Законом о водама и Законом о заштити околиша за правна лица често су прениске и износе у набољем случају свега 2-3 хиљаде КМ. Великим индустријским загађивачима је економски исплативије плаћати периодичне казне него инвестирати милионе у филтерска постројења, истакао је Лемеш.

– Велики загађивачи су често и велики послодавци или пуниоци буџета. Институције свјесно толеришу загађење, како се не би угрозила радна мјеста или политички интереси – додао је.

Наредних десет година

Професор Самир Лемеш сматра да је за побољшање квалитета вода у Босни и Херцеговини неопходно заједничко дјеловање институција, локалних заједница и грађана.

Према његовим ријечима, власти морају улагати у пречишћавање отпадних вода и појачати контролу загађивача, док локалне заједнице требају заштитити ријечне обале и уклањати дивље депоније. Грађани, с друге стране, могу допринијети пријављивањем загађења и одговорнијим односом према околишу.

Лемеш упозорава да без одлучних мјера није могуће очекивати значајније побољшање стања бх. ријека у наредним годинама.

Угрожавање Неретве

Горњи ток Неретве и њене притоке угрожени су индустријом у Коњицу (металопрерађивачка индустрија Игман) и Мостару. Посебан проблем у овом сливу је и депонија „Уборак“, с које се процједне воде, богате тешким металима, филтрирају према тлу и оближњим потоцима који се улијевају у Неретву.

Зашто институције заказују?

– Управљање водама је подијељено између ентитета, кантона и општина. Агенције за водна подручја (нпр. Агенција за водно подручје ријеке Саве) издају водне акте, али немају репресивне апарате. Када се деси инцидент на ријеци Босни, често се споре федерална и кантонална инспекција око тога у чијој је надлежности загађивач – казао је професор Самир Лемеш.

(Аваз)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ВРИЈЕМЕ СУТРА: Смјена сунца и облака, слаба киша могућа у овом дијелу дана

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ сутра ће бити претежно сунчано уз промјенљиву облачност и топло вријеме, а понегдје се очекује и слаба киша.

„СВЕ ЈЕ ДАО КОШАРЦИ, ИНСПИРИСАО ЈЕ МИЛИОНЕ“ Потресан говор на комеморацији Едину Авдићу, бројне колеге и спортисти на посљедњем испраћају (ФОТО)

ТУЖНЕ вијести погодиле су регион и све љубитеље кошарке у сриједу увече. Познати кошаркашки новинар и коментатор, Един Авдић изненада је преминуо у 48. години живота у Београду.

СТАЊЕ НА ГРАНИЦАМА: Гужве на излазу из БиХ, ови прелази су критично

ФРЕКВЕНЦИЈА возила појачана је на граничним прелазима Градишка, Доња Градина, Орашје, Изачић, Велика Кладуша и Бијача на излазу из БиХ ка Хрватској, саоптшено је из Ауто-мото савеза Републике Српске.

ЧАСНИ ПОЈАС БОГОРОДИЦЕ ИЗНИЈЕТ ИЗ ХРАМА СВЕТОГ САВЕ: Патријарх Порфирије обавио свечани чин

ПАТРИЈАРХ Порфирије изнио је Часни појас Пресвете Богородице који враћа се на Свету Гору.

МИЉАЦКА ПОПРИМИЛА ФЛУРОСЦЕНТНО ЗЕЛЕНУ БОЈУ: Грађани Сарајева затечени, огласила се и градска власт

ГРАЂАНИ Сарајева остали су затечени необичном зеленом бојом Миљацке, што је одмах покренуло лавину коментара и питања на друштвеним мрежама.

НАЈСВЈЕТЛИЈИ И НАЈХУМАНИЈИ РАТНИ ПОДВИГ ВРС: Без „Коридора живота“ не би било живота за Србе (ФОТО)

У Ристића Гају у добојском насељу Опсине обиљежене су 34 године од почетка операције "Коридор живота".

ЧЕСТИТАМО РОДИТЕЉИМА: У Српској рођене 23 бебе

У Републици Српској у протекла 24 часа рођене су 23 бебе.

ЗЕМЉОТРЕС КОД ПРИЈЕДОРА: Тресло се тло у раним јутарњим сатима

ЗЕМЉОТРЕС магнитуде 2.9 по Рихтеру регистрован је рано јутрос код Приједора, саопштено је из Републичког хидрометеоролошког завода.

„ЗА ПОДРШКУ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПОСЈЕТЕ ВИСОКИХ ЗВАНИЧНИКА“ Влада одобрила Представништву РС у Москви додатних 390.000 КМ

ВЛАДА Републике Српске одобрила је додатних 390.000 марака Представништву РС у Русији.

НЕКА ВАС ПЉУСКОВИ НЕ ИЗНЕНАДЕ: У овом дијелу дана могуће падавине

У Републици Српској и Федерацији БиХ данас се очекује промјенљиво вријеме са сунчаним периодима, али и могућом кишом и пљусковима у појединим крајевима током послијеподнева.