Међутим, потенцијална нова препрека сада се назире на хоризонту, истиче Атлантски савјет.
С обзиром на то да Бугарска иде на парламентарне изборе 19. априла, постоји шанса да ће Русија ускоро обезбиједити новог савезника у Бриселу.
Ако се тренутни подаци из анкете покажу као тачни, бугарски проруски бивши предсједник Румен Радев могао би да замијени Орбана унутар Уније као најснажнији антиукрајински глас блока и бранитељ руских интереса.
Као предсједник Бугарске од 2017. до своје оставке раније ове године како би се кандидовао за парламент, Радев је осуђивао санкције ЕУ-а против Русије и противио се напорима бугарске обрамбене индустрије да снабдева Украјину муницијом.
Бивши генерал ваздухопловних снага и члан Комунистичке партије, Радев није био пријатељ ни Сједињених Држава. У јуну 2019. године ставио је вето на владину куповину шеснаест борбених авиона Ф-16 од САД. Вето је био толико непопуларан да га је парламент поништио. Споразум је настављен, али су критичари инцидент видјели као доказ Радевљевог антиамеричког става.
Од када се повукао са мјеста предсједника, Радев је наставио да доводи у питање подршку своје земље Украјини.
У марту 2026. године, привремени бугарски премијер Андреј Ђуров отпутовао је у Кијев и закључио десетогодишњи билатерални споразум о безбједности сличан онима које је потписало 28 других земаља. Радев је искористио споразум да нападне Ђурова у очигледном покушају да се додвори проруским бугарским бирачима.
Овогодишњи парламентарни избори у Бугарској биће осми у земљи од новембра 2021. године. Симпатије бугарских бирача су прецизно избалансиране: око једна трећина преферира Русију, а једна трећина нагиње ка Европи, што доводи до танких већина и слабих коалиција које се брзо распадају. Радевљевих девет година на мјесту предсједника је разлог зашто га многи виде као кандидата за стабилност у времену дуготрајних политичких превирања. Како се тренутна изборна кампања ближи крају, Радевљева политичка странка Прогресивна Бугарска води у анкетама са око 30 процената. Ако се то претвори у гласове, он ће бити у позицији да формира нову администрацију заједно са неким мањим проруским странкама.
Влада коју би предводио Радев била би лоша вест за Украјину и значајна побједа за Русију. Краткорочно, то би вјероватно значило крај бугарских испорука муниције Украјини, што би приморало НАТО да потражи друге изворе.
У међувремену, Сјеверни енергетски коридор за источну Европу, који подржавају САД, изгубио би свој значај у корист Турског тока, посљедњег великог енергетског гасовода који доводи руски гас у Европу. У ширем смислу, Бугарска коју предводи Радев могла би потенцијално да замени Мађарску као Путиновог посредника у ЕУ и НАТО-у.
Међутим, то би било понижење за Кремљ, јер Радевљев утицај не би био ни близу утицају Виктора Орбана, барем у почетку, према Атлантском савету. Ипак, постоји реална шанса да само неколико дана након што су мађарски избори уклонили главног европског савезника Русије, нова прокремљовска влада би могла да преузме власт у Бугарској, представљајући Бриселу сличан низ изазова.
Исход недјељног гласања остаје неизвјестан и у великој мери ће зависити од излазности бирача. Многи Бугари су одлучили да остану код куће током недавних избора усред широко распрострањеног незадовољства јавности политичком климом у земљи. Ако се овај образац понови 19. априла, то ће ићи на руку Радеву и другим прокремљовским политичким снагама.
Међутим, већа излазност би могла довести до избора проевропске владе. Веће учешће јавности је свакако могуће. Прошлог децембра, стотине хиљада Бугара изашло је на улице да протестује против буџета земље за 2026. годину усред навода о широко распрострањеној корупцији, што је довело до оставке владе. Русија ће се надати да се ово протестно расположење неће поновити ове недјеље.
(Ало)
