ПРАВНА БОРБА ОКО ТРГОВСКЕ ГОРЕ: „Да ли имамо петљу да бранимо право на живот?“

Фото: РТРС
„Чим прије схватимо да ово није питање само нас који сада живимо у Крајини, већ и оних који ће тек бити рођени, то ће нам бити боље, то ћемо бити одлучнији“, казао је Црнковић.
НН: Према Вашем мишљењу, колико је Босна и Херцеговина урадила на томе да покуша спријечити Хрватску да одлаже радиоактивни отпад на граници? Да ли је могло боље?
ЦРНКОВИЋ: Година 2025. била је осјетно интензивнија од 2024, како по питању Хрватске, тако и по питању БиХ. Хрватска је знатно интензивирала своје активности, од којих посебно треба истакнути рушења постојећих складишних капацитета на Трговској гори, као и усвајање леx специалиса о изградњи Центра за збрињавање РАО који таргетира Трговску гору. Пропагандна дјеловања која афирмишу гурање РАО на границу са БиХ су се усијала, с тим да треба додати и обећања у милионима евра за Двор и Сисачко-мословачку жупанију као својеврсну награду за прихватање РАО.
Без обзира на активности које су имале институције у БиХ, а било их је, на крају године, када подвучемо црту, испоставља се да је ангажман академске заједнице био тај сегмент који је суштински спасио ствар. Под утиском сам да смо у неким стварима имали и среће. Сам тајминг када су окончане двије научностручне конференције се поклопио са роком за допуну документације коју су тражили из Женеве.
Да се разумијемо, није то баш тако било планирано, јер су поменуте конференције биле пролонгиране због финансијских изазова, међутим о томе из академске заједнице нису комуницирали ка јавности. Могло је доста тога ићи боље, неколико људи је заиста изгарало, добро је што се тај круг људи шири, али с друге стране имамо оне који су више сметали него били од помоћи. Нити имамо времена жалити за пропуштеним, нити треба да гурамо ствари под тепих. Треба да се окренемо ономе што је пред нама, јер нам долази најтежа година до сада. Отворено је питање шта ће бити урађено на вањском плану. Потребне су нам озбиљне лобистичке, заговарачке и правне активности. Има ли озбиљне воље и жеље за тим, сазнаћемо јако брзо. Када је у питању унутрашњи план, ту остаје и даље доста посла око јачања аргументације у вези случаја – што треба бити континуиран процес, али и подићи на виши ниво ангажмане институција које треба да координишу ресорна министарства у Републици Српској и Федерацији БиХ. На трагу тога, с обзиром на то да сада имамо пристојну основу, надам се да нећемо патити од комплекса „ми сад укључени све знамо“, већ ангажовати додатне, како домаће, тако и међународне експерте. Уколико се сложе са нашим ставовима, добро, уколико се не сложе, па опет добро, боље да сада знамо имамо ли потенцијално слабих тачака него да то дознајемо пред међународним судовима.
НН: Каква су очекивања од међународне правне куће из Париза која је ангажована да брани БиХ пред међународним институцијама?
ЦРНКОВИЋ: Ангажовани правници за сада раде заиста одличан посао, понављам, за сада, и надам се да ће тако остати. На том пољу имамо два озбиљна ризика. Један је што је, на примјер, Хрватска за годину дана британској правној кући издвојила 420.000 евра, а ми смо за Французе 360.000 евра за три године.
Куд издвајамо осјетно мање, туд смо имали проблем са плаћањем услуга, па због буџета нити један евро им није уплаћен за ову годину. Други дио се односи на то да је реално очекивати да у другој половини 2026. године, уколико Хрватска настави овом динамиком, имамо подношење међународних тужби – а ако идемо у тужбу, илузорно је очекивати да ће овај планирани износ бити довољан. Трећа ствар, коју не бих сврстао у категорију ризика, већ у категорију реалних потреба, а то је размотрити начине на који начин би могао бити исконтролисан процес, те минимализовати могућност техничких, случајних или потенцијално намјерних грешака од било кога у ланцу када су у питању предстојећи процеси, како пред судовима, тако и када су у питању примјене међународних конвенција.
НН: Након усвајања Закона о изградњи центра за збрињавање радиоактивног отпада на Трговској гори од стране Хрватске, да ли је Студија утицаја на животну средину уопште битан документ за ову државу, знајући да је закон већ омогућио да граде центар на овој локацији? Шта БиХ може урадити након овог документа, јер знамо да се чекала та студија да се изнесу све примједбе?
ЦРНКОВИЋ: Закон о изградњи центра за збрињавање радиоактивног отпада, у фази у којој је донесен, на начин како је донесен је нешто што је заиста спорно. Чак и прије него што је закон изгласан, већ смо имали спремну притужбу од 48 страница ка надлежним тијелима Европске уније. Притужба је послата, што је јако добро, али остаје на вањскополитичком дјеловању да поступи одлучно и одговорно у праћењу овог процеса. Наравно да ће Хрватска искористити све своје капацитете да угуши притужбу, те сачува закон који таргетира Трговску гору као једину могућу опцију за смјештање радиоактивних и других опасних отпада. Причајући о спорном закону, наравно да су правници то јако вјешто упаковали, али на овај начин се студија утицаја на животну средину, као свеобухватан документ који треба процијенити све могуће негативне утицаје своди на пуку формалност која ће потврдити ону излизану флоскулу како ће то Хрватска све радити у складу са највишим свјетским стандардима. Без обзира на то, нама треба крајње одговоран приступ када Хрватска објави студију утицаја на животну средину, јер баш тај документ ће бити средиште тужби које ће услиједити.
НН: Шта очекујете од наредне године и суочавања БиХ и Хрватске у Женеви? Колико је за БиХ важно ово суочавање у мају?
ЦРНКОВИЋ: Суочавање двије делегације је одлична ствар, бар за нас, јер напокон ћемо добити прилику за конкретније одговоре из Хрватске. Не треба бити посебно упућен у ствари да би се могло предвидјети да ће Хрватска прије суочавања објавити студију утицаја на животну средину, те на тај начин амортизовати дио наших примједби на то што нас деценијама суштински занемарују. Истини за вољу, то објављивање студије ће ићи нама у корист, али о томе ћемо моћи детаљније у јавности након објављивања студије. Суочавање није судски процес, али само по себи послужиће за кулминацију ствари на пољу права.
НН: Који су, по Вашем мишљењу, најбитнији потези које БиХ треба у наредном периоду учинити, те шта је за државу на неки начин највећа нада да се одустане од Трговске горе?
ЦРНКОВИЋ: Прво и основно је ријешити питање лабораторија, с обзиром на то да истраживања у вези с геологијом и сродним областима нису у потпуности финализирана. Важно нам је да се локалне заједнице припреме у контексту правне подршке грађанима, када се стекну услови за правну одбрану интереса путем међународних судова. Колико год да је важан наступ БиХ као државе, толико је важно и да грађани имају прилику и подршку од администрација за одбрану својих права. Ту је и наравно толико помињано вањскополитичко дјеловање, које до сада није било на жељеном нивоу. Право на живот се не брани млако из канцеларије, већ проактивним дјеловањем и кориштењем свих доступних ресурса, а ако их држава нема – па ко онда има ресурсе и начине. Доста је ту ствари које на оперативном нивоу треба рјешавати, а оно што је важно да простора за дефетизам нема. Све је ово јако далеко од готовог, а од тога да ли ми као грађани имамо петљу или не да бранимо право на живот, много тога зависи. Чим прије схватимо да ово није питање само нас који сада живимо у Крајини, већ и оних који ће тек бити рођени, то ће нам бити боље, то ћемо бити одлучнији.
НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ
МУЧКИ УБИЈЕНИ НА СПАВАЊУ: Положени вијенци на мјесту страдања 21 српског борца у Чаклама код Трнова (ФОТО)
НА мјесту мучког убиства 21 борца Друге сарајевске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске у мјесту Чакле, у федералној општини Трново, данас су положени вијенци и прислужене свијеће поводом 32 године од њиховог страдања.
ХИТАН МЕДИЦИНСКИ ТРАНСПОРТ: Дјечак (13) превезен из Бањалуке у Дечију клинику у Тиршовој
ПРИПАДНИЦИ Управе за ваздухопловство Министарства унутрашњих послова Републике Српске превезли су болесно тринаестогодишње дијете на лијечење из Бањалуке у Београд, речено је Срни из Управе.
СОЊА КАРАЏИЋ ЈОВИЧЕВИЋ НА КОРАК ДО НСРС: Један мандат одлучује о њеном повратку
СОЊА Караџић Јовичевић могла би се након неколико година паузе поново наћи у скупштинским клупама Народне скупштине Републике Српске, као посланик СДС.
СНСД ДОМИНИРА У ТРЦИ ЗА НАРОДНУ СКУПШТИНУ: Ево колико гласова имају остали
ЛИСТА СНСД-а за Народну скупштину Републике Српске освојила је 198.633 гласова, односно 39,06 одсто, што је за 126.995 више од Покрета "Сигурна Српска" /ПСС/, који има 71.708 или 14,08 одсто.
МИНИЋ УБЈЕДЉИВО ВОДИ: Блануша заостаје 56.137 гласова
КАНДИДАТ СНСД-а за предсједника Републике Српске Саво Минић освојио је 278.954 гласа, односно 52,26 одсто, показују прелиминарни подаци Централне изборне комисије /ЦИК/ БиХ на основу резултата са 95,29 одсто бирачких мјеста.
СУНЧАН ДАН ПРЕД НАМА: Температуре расту до 28 степени
У Републици Српској и Федерацији БиХ данас ће бити претежно сунчано и топло вријеме, уз малу до умјерену облачност на западу.
МИНИ БЕЈБИ БУМ У СРПСКОЈ: Погледајте колико је беба рођено
У Републици Српској у протекла 24 часа рођене су 24 бебе, 14 дјевојчица и 10 дјечака.
„МОРАМО ДА СЕ МИЈЕЊАМО“ Сједница Предсједништва ПСС-а дан након избора
ОВИ избори за нас носе и многе лекције и поруке из којих морамо да учимо, да се мијењамо и напредујемо, саопштио је Драшко Станивуковић, лидер Покрета Сигурна Српска (ПСС), данас, 5. октобра, након што је тај покрет одржао сједницу Предсједништва на којој су анализирали изборни резултат.
ВОДЕНИМ ТОПОМ РАСТЈЕРАНЕ ПРИСТАЛИЦЕ ТЕРОРИСТИЧКЕ ОВК: Окончана драма у Приштини
ТАКОЗВАНА косовска полиција употријебила је вечерас водени топ и сузавац да би растјерала присталице терористичке ОВК који су блокирали скупштину у Приштини, па су посланици Самоопредјељења успјели да напусте зграду.
ЗАДОВОЉНИ ПРЕРАЂИВАЧИ ВОЋА: Суша оставила данак на воћњацима, плодови иду за сокове и ракију
ДУГОТРАЈАН период високих температура током протеклог љета и недостатак падавина оставили су посљедице на воћњаке у Поткозарју.
Коментари (0)
11:55 МУЧКИ УБИЈЕНИ НА СПАВАЊУ: Положени вијенци на мјесту страдања 21 српског борца у Чаклама код Трнова (ФОТО)
НА мјесту мучког убиства 21 борца Друге сарајевске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске у мјесту Чакле, у федералној општини Трново, данас су положени вијенци и прислужене свијеће поводом 32 године од њиховог страдања.
15:32 ЗАЛУТАЛИ МЕТАК ПОГОДИО КОМШИЈУ: Ухапшена два Требињца
ПОЛИЦИЈА у Требињу ухапсили је З.П. и Д.П. из овог града, који се терете да су у суботу, 3. октобра пуцали из ватреног оружја, након чега је залутали метак погодио њиховог суграђанина.
0 ДАНАС ПРАВИ ЉЕТНИ ДАН: Температуре иду до 28 степени, а онда слиједи наоблачење
У Републици Српској и Федерацији БиХ данас ће бити сунчано и топло, а послије подне очекује се наоблачење са запада.
0 ДУГОРОЧНА ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА: Слиједе нам топли и сунчани дани, а ево када стиже промјена времена
У Републици Српској у наредна четири дана бићe претежно сунчано и топло вријеме, са максималном температуром ваздуха до 29 степени Целзијусових, подаци су Републичког хидрометеоролошког завода.
Ован
Бик
Близанци
Рак
Лав
Дјевица
Вага
Шкорпија
Стријелац
Јарац
Водолија