NOVI KILOMETRI KAO ODGOVOR NA RUŠILAČKU POLITIKU BLOKADERA Šta je sve izgrađeno od auto-puteva i brzih saobraćajnica u Srbiji?

Foto: Javno preduzeće Putevi Srbije/Profimedia

Od 1. januara 2025. pa do kraja godine, u saobraćaj su puštene nove deonice auto-puteva i brzih saobraćajnica koje povezuju zapadnu, centralnu i istočnu Srbiju, skraćuju vreme putovanja, povećavaju bezbednost i otvaraju prostor za nove investicije.

Infrastruktura je i tokom ove godine ostala jedan od glavnih pokretača ekonomske aktivnosti, ali i jasan signal da Srbija, uprkos krizama, ne odustaje od gradnje i dugoročnog razvoja.

I dok su jedni blokirali život u godini za nama, pretvarali ulice u deponije, napadali policiju i palili prostorije političkih partija, radili na zaustavljanju Srbije i bili protiv svakog projekta pod parolom „Neka sve stane“, drugi su vrednim i napornim radom gurali Srbiju napred.

Dok su iza jednih ostale uništene ulice, kontejneri i deponije, iza drugih su ostalE desetine i stotine novih kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. A brojke ne lažu.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić od 2012. do danas izgradio je više puteva nego svi njegovi prethodnici za 67 godina.

Od 1945. do 2012. godine, u Srbiji je izgrađeno ukupno 596 kilometara auto-puteva.

Međutim, samo od 2013. godine, kada je na vlast došao Aleksandar Vučić sa Srpskom naprednom strankom, izgrađeno 623 kilometara, uključujući i Moravski koridor, čiju je deonicu na auto-putu E-761 petlja „Vrnjačka banja“ – petlja „Vrba“ predsednik otvorio danas.

Takođe, mora se dodati da je u izgradnji još 394 kilometara, a u planu dodatnih 936.

Brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac: Valjevo konačno povezano sa auto-putem
Početkom februara 2025. godine u saobraćaj je puštena poddeonica Iverak-petlja Divci, duga oko 5,8 kilometara, kao deo buduće brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac.

Ovim projektom Valjevo je dobilo direktnu i bržu vezu sa auto-putem „Miloš Veliki“, što je jedan od najznačajnijih infrastrukturnih pomaka za Kolubarski okrug u poslednjih nekoliko decenija. Novi put rasterećuje lokalne saobraćajnice, smanjuje gužve u naseljenim mestima i omogućava bezbedniji tranzit teretnog i putničkog saobraćaja.

Za lokalnu privredu, ova deonica predstavlja važan preduslov za dalji razvoj industrije, logistike i turizma, jer Valjevo dobija bržu povezanost sa Beogradom i ostatkom zemlje.

Dunavski koridor kao pista
Krajem februara 2025. godine u saobraćaj su puštene nove deonice Dunavskog koridora u ukupnoj dužini od oko 32 kilometra, čime je napravljen značajan korak u povezivanju istočne Srbije sa glavnim saobraćajnim pravcima.

– Stotinama puta smo sanjali snove kako da podižemo Srbiju, kako da podižemo i Braničevski okrug i čitav istok naše zemlje, a danas pokazujemo da je snove moguće ostvariti – poručio je Vučić u februaru na otvaranju prvih 32 kilometra.

Ove deonice su odmah donele značajno rasterećenje postojećeg saobraćaja i poboljšale povezanost lokalnih sredina sa glavnim magistralnim pravcima, a vreme putovanja od Beograda do Požarevca se skratilo na manje od sat vremena.

Dunavski koridor predstavlja jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata za Braničevski okrug i ceo istočni deo zemlje. Novoizgrađene deonice omogućavaju bržu i bezbedniju vezu od auto-puta ka Požarevcu, Velikom Gradištu i turističkim centrima duž Dunava, uključujući Golubac i Đerdap.

Ova saobraćajnica ima poseban značaj za razvoj turizma, ali i za industrijske zone i poljoprivredu, jer istok Srbije dobija bolju logističku povezanost sa centralnim delom zemlje i međunarodnim koridorima.

Najveći infrastrukturni događaj u 2025. godini svakako je bilo puštanje u saobraćaj deonice auto-puta E-763 „Miloš Veliki“ od Preljine do Požege, u dužini od 30,96 kilometara.

Ova deonica važi za jednu od tehnički najzahtevnijih i najsloženijih ikada izgrađenih u Srbiji, jer prolazi kroz planinski i geološki izuzetno težak teren zapadne Srbije. Upravo na ovom potezu izgrađeni su i najduži tuneli u Srbiji.

Posebno se izdvaja tunel „Laz“, dug više od 2,8 kilometara, kao i tunel „Munjino brdo“, dužine oko 2,7 kilometara. Ova dva tunela predstavljaju najduža tunelska objekta na putnoj mreži Srbije i simbol su inženjerskog iskoraka u domaćoj infrastrukturnoj gradnji. Pored njih, deonica obuhvata i više mostova, vijadukata i složenih potpornih konstrukcija.

Svečanom otvaranju deonice prisustvovao je i Aleksandar Vučić, koji je tom prilikom istakao da je reč o projektu koji menja perspektivu čitavog regiona.

– Ovo nije samo auto-put, ovo je poruka da Srbija može da gradi i ono što je decenijama smatrano nemogućim. Ovde smo probijali planine da bismo spojili ljude, privredu i budućnost – poručio je Vučić.

Otvaranjem ove deonice, Požega i okolina dobijaju direktnu vezu sa Beogradom, dok se istovremeno otvara prostor za nastavak auto-puta ka jugozapadu Srbije.

Moravski koridor: Saobraćajnica koja menja centralnu Srbiju
Tokom 2025. godine nastavljeno je fazno puštanje u saobraćaj deonica Moravskog koridora, jednog od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u centralnoj Srbiji.

Sredinom oktobra puštena je u rad petlja „Koševi“, koja omogućava bolji pristup auto-putu na potezu Kruševac–Adrani i značajno rasterećuje saobraćaj u široj zoni Kruševca.

Ova denivelisana raskrsnica predstavlja vezu Moravskog koridora sa naseljima na desnoj obali Zapadne Morave, ali i vezu sa opštinama Aleksandrovac i Brus, a u nastavku i sa putem prema ski-centru Kopaonik, što je znatno skratilo vreme putovanja od početka ove ski-sezone.

Krajem decembra u saobraćaj je puštena i deonica Vrnjačka Banja–Vrba, u dužini od oko 14 kilometara. Ovom deonicom jedna od najpoznatijih banjskih destinacija u Srbiji dobila je direktnu i modernu vezu sa auto-putem, što se smatra važnim podsticajem za turizam i lokalnu ekonomiju.

Puštanjem u saobraćaj deonice Vrnjačka Banja – Vrba, Moravski koridor je došao do ulaska u Kraljevo. Vreme putovanja od Beograda do Vrbe, preko Pojata, sada će biti dva sata i 10 minuta, a nakon otvaranja ostatka Moravskog koridora, preko Čačka će se do Vrbe stizati za sat i 30 minuta.

Moravski koridor je i prvi digitalni koridor u Srbiji, koji omogućava brzu i pouzdanu razmenu informacija, u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja.

Novi auto-put značajno doprinosi razvoju lokalnih opština i sredina kroz koje prolazi i predstavlja ogromnu šansu za domaću privredu i industriju. Dobrobit izgradnje direktno će osetiti stanovnici Ćićevca, Varvarina, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kraljeva i Čačka, kažu u Koridorima Srbije.

I na ovom otvaranju prisustvovao je predsednik Srbije, koji je istakao da Moravski koridor nije važan samo kao saobraćajnica, već i kao projekat koji donosi veću bezbednost, zaštitu od poplava i ravnomerniji regionalni razvoj.

Novi kilometri nasuprot blokadama
Godina 2025. jasno je razdvojila dve politike i dva koncepta budućnosti Srbije. Sa jedne strane, bila je politika rada, kontinuiteta i konkretnih rezultata, merljivih u kilometrima novih auto-puteva, tunela i brzih saobraćajnica. Sa druge strane, stajala je politika zaustavljanja, blokada i stalne nestabilnosti, bez ponude rešenja i bez vizije razvoja.

Dok je veliki deo sveta odustajao od kapitalnih investicija, a mnoge države odlagale infrastrukturne projekte zbog krize, Srbija je u 2025. godini pokazala da država koja zna šta hoće ne sme da stane

Novi auto-putevi i najduži tuneli u istoriji Srbije nisu nastali u politički komfornom vremenu, već u trenutku kada su pritisci bili najveći, a izazovi najteži.

Upravo zato oni nose veću težinu, jer su izgrađeni uprkos velikoj krizi i pokušaju da se sve zaustavi.

Putevi otvoreni u 2025. godini ostaju kao trajan demanti svakoj politici zastoja. Oni su dokaz da se država gradi konkretnim radom, a ne blokadama.

U tom smislu, 2025. godina neće biti upamćena po krizama, već po činjenici da Srbija nije stala onda kada je bilo najlakše odustati.

Zato su ovi putevi više od infrastrukture. Oni su linija razdvajanja između onoga ko želi da Srbija ide napred i onoga ko bi da je drži u mestu.

I upravo tu razliku, u 2025. godini, više nije moguće sakriti.

NAJNOVIJE IZ RUBRIKE

KIŠOBRANE NE ODLAŽITE: Nastavlja se nestabilno vrijeme u Srpskoj, temperature u blagom porastu

U Republici Srpskoj i Federaciji BiH /FBiH/ sutra će biti oblačno vrijeme sa padavinama i maksimalnom temperaturom od sedam do 13 stepeni Celzijusovih.

NESVAKIDAŠNJI ULOV: Iz Ukrine izvadio soma kapitalca od 42 kilograma

ALDIN Kapetanović ulovio je u Ukrini soma kapitalca teškog 42 kilograma, a u izvlačenju ribe duge 180 centimetara pomogao mu je Jovan Zorić.

SASTANAK DODIKA I VUČIĆA U BEOGRADU: Dogovor o važnim pitanjima za srpski narod s obje strane Drine (FOTO)

PREDSJEDNIK Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa Miloradom Dodikom.

ZAVRŠEN MARATONSKI SASTANAK OPOZICIJE: Stanivuković, Vukanović, Trivić i Blanuša za istim stolom (VIDEO)

NAKON više od četiri sata završen je sastanak opozicionih stranaka u Banjaluci, na kojem su razmatrani dalji koraci političkog djelovanja i mogućnosti saradnje uoči narednog perioda.

CVIJANOVIĆ: Očekujem da Krnjić snosi krivičnu odgovornost za svoje odluke

SRPSKI član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović očekuje da će član Upravnog odbora UIO BiH Zijad Krnić snositi krivičnu odgovornog za svoje odluke da blokira otvaranje graničnog prelaza u Gradišci jer za to ne postoji nikakvo opravdanje.

STANOVI, JAHTE I MILIONI: Ko su najbogatiji političari u BiH?

STANOVI, kuće i vikendice u Beogradu, Budvi, Tivtu i drugim atraktivnim lokacijama, pozamašne ušteđevine, te brojne kompanije, samo su dio imovine političara u Bosni i Hercegovini.

MUP POSLAO OBAVJEŠTENJE BANJALUČANIMA: Žandarmerija na Trgu Krajine, građani nemaju razloga za uznemirenost

MINISTARSTVO unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUP) poslalo je obavještenje Banjalučanima o svojim aktivnostima, ističući da nema razloga za uznemirenost.

KO JE ZAPALIO HRAMOVE, PAROHIJSKE DOMOVE I KAPELE? Iz Odbor za zaštitu prava Srba u FBiH traže odgovore

ODBOR za zaštitu prava Srba u FBiH upitao je danas u saopštenju bošnjačke lidere ko je tokom zapalio hramove, parohijske domove i kapele koje su se tokom rata nalazile na teritoriji pod kontrolom tzv. Armije BiH.

KOLIKO ĆE OVE GODINE KOŠTATI MALINE? Proizvođači ne pristaju ispod 8,60 KM

IAKO je do berba proljećnih sorti malina u Srpskoj ostalo više od dva mjeseca, proizvođači već sada poručuju da je sve ispod 8,60 KM po kilogramu za otkup neprihvatljivo, upozoravajući da pojedini hladnjačari još nisu isplatili ni obećanu razliku u cijeni od prošle godine, što im dodatno otežava nabavku repromaterijala i pripremu nove sezone.

ULOŽENO OKO 4 MILIONA: Ozvaničen početak radova na dionici magistralnog puta od Karakaja prema Drinjači

POČELA je rekonstrukcija magistralnog puta na dionici Karakaj – Drinjača, kod graničnog prelaza u Karakaju, a priprema se i početak gradnje brze ceste Bijeljina-Zvornik, potvrdio je premijer Srpske Savo Minić tokom posjete Zvorniku. Najavljeno je niz infrastrukturnih projekata i vraćanje pravosudnih institucija u Zvornik, što će ovaj grad učiniti regionalnim administrativnim centrom. U Zvorniku su najavljena brojna infrastrukturna ulaganja vrijednosti 13 miliona maraka.