„ONI SU I U TEŠKIM VREMENIMA POSTILI I SPREMALI S LJUBAVLJU“: Sveštenik o slavama tokom posta i našim precima

 – Vidimo na društvenim mrežama, 17. ili 18. decembra se dijele fotografije prase ili jagnje na ražnju uz poruku pripreme za Svetog Nikolu. Mali broj će fotografisati ribu jer oni koji znaju šta je ispravno znaju da se to podrazumijeva i neće se hvaliti – rekao je Nježić.

Nježić je dodao da nema smisla objašnjenje da se za Svetog Nikolu pravi mrsna trpeza jer je tako lakše.

Ukazao je da je danas lakše spremiti posnu trpezu nego što je to bilo ranije, kada u nekim teškim vremenima nije bilo ni hljeba, ali su naše bake spremale posno.

– Oni su i u teškim vremenima postili ali su sve spremali s ljubavlju. Danas se robuje tjelesnom ugađanju, mi želimo da naše bude superiorno, da je najukusnije, najljepše – rekao je Nježić.

Paroh poljavničko ravničke parohije kaže da je suština slave slavska svijeća, slavski kolač, slavsko žito i ikona.

– Suština da je da slavski kolač i slavsko žito budu osvještani. Kad govorimo o proslavi krsne slave, podrazumijeva se da se za Svetog Nikolu priprema posna trpeza. Ne samo za Svetog Nikolu, nego se podrazumijeva da, kad je posni dan, i trpeza bude posna – rekao je sveštenik.

Naglasio je da je krsna slava jedinstven događaj kod pravoslavnih Srba i da ima svoj značaj i simboliku, te objasnio da je slavski kolač simbol tijela Hristovog, slavsko žito simbol Hristovog vaskrsenja, vino simbol krvi Hristove.

– Onda vidimo da je u suštini naša krsna slava produžetak Svete liturgije, zajedništva s Hristom. Ako želimo da budemo obogotvoren narod, onda moramo da sačuvamo ono što nam je najsvetije, a to je naša Crkva i naša krsna slava koja nas je vijekovima očuvala – istakao je Nježić.

To je, dodao je, suština slave, a ne jelo i piće.

– Ako već želimo biti domaćini, zašto da to radimo pogrešno mimo naše vjere pravoslavne koja nam je iznjedrila krsnu slavu koju obilježavamo – rekao je on.

Napomenuo je i da često govori kako nije poenta kupiti slavski kolač u pekari već ga treba napraviti u kući.

– Kad osveštavamo slavski kolač onda čujemo izvinjenje da je malo izgorio ili da je pukla kora. Ja kažem super, ljepši je od onog što nije. Nije poenta u estetskom izgledu – naveo je sveštenik.

Osim toga, dodao je, na slavu se dolazi iz poštovanja, a ne zato što smo željni jesti ili piti.

– Ako smo dobri prijatelji, porodica mi nećemo zamjeriti i ako nešto nije po našem ukusu rekao je Nježić.

On je naveo da se na Svetog Nikolu djeci daju poklončići i da to treba da se radi ali da se ne izgubi suština.

– Puno ljudi ne zna zašto se to radi, da je milosrđe sastavni dio hrišćanskog života, posta. Sveti Nikola je bio milosrdan čovjek koji je najmlađe, najsiromašnije u svome kraju, u gradu Miru gdje je bio episkop, tajno pomagao. Zato je simbolika da se ostavljaju čizmice na prozore – ispričao je Nježić.

Prema njegovim riječima, time Sveti Nikola uči vjernike hrišćanskom milosrđu, da se ne hvale kada čine pomoć, te da milosrđe čine iz srca.

Istakao je da je danas nažalost sve komercijalizovano, te da onda često u vrtlogu brzog života ljudi idu kuda i većina, što ih odvodi na pogrešan put.