ОД ДАНАС НОВА ПРАВИЛА УЛАСКА И ИЗЛАСКА ИЗ ЕУ: Услиједиле промјене за грађане БиХ

Циљ је евидентирати све уласке и изласке држављана земаља изван ЕУ који путују на кратки боравак (90 дана у било којем периоду од 180 дана), што ће властима омогућити аутоматско праћење прекорачења боравка и одбијање уласка.

– То ће помоћи граничним службеницима да провјере да ли је особа која посједује пасош оно што тврди да јесте и да је њен пасош прави, а не лажан – рекла је Ассита Канко, десничарски посланик ЕУ која је надгледала преговоре у име Европског парламента.

Шта се дешава 12. октобра?

Путници изван Европе који стижу у све земље ЕУ – са изузетком Кипра и Ирске, које нису у Шенгенској зони – бит ће замољени да покажу свој пасош и да им се узму отисци прстију и фотографишу на граничним контролним пунктовима.

Ове информације ће такође бити потребне по доласку у чланице Шенгена Исланд, Лихтенштајн, Норвешку и Швајцарску, а у већини случајева ће се чувати три године.

Биће прикупљене при првом уласку након увођења ЕЕС-а. За будућа путовања, службеници за контролу пасоша ће провјеравати отиске прстију и фотографије путника у бази података – поступак који, према ЕУ, траје краће.

Систем ће се постепено уводити током шестомјесечног периода до 10. априла 2026. године.

Највеће европске земље, попут Француске и Њемачке, у почетку ће проводити само неколико провјера како би избјегле велике редове на аеродромима.

Неке мање земље, попут Естоније и Луксембурга, у потпуности ће имплементирати систем од самог почетка.

Друге ће имати мјешовит приступ. У Хрватској, на примјер, прикупљање биометријских података ће се временом повећавати, са почетних четири сата дневно на 12 сати дневно од децембра.

Словенија ће, према наводима своје полиције, постепено уводити ЕЕС на својим улазним тачкама Шенгена, које се састоје од три међународна аеродрома и два поморска гранична прелаза.

Промјене ће такође утицати на посјетиоце из земаља с безвизним режимом за путовања у Европу, попут Велике Британије, Аустралије, Сједињених Америчких Држава и већег дијела Јужне Америке.

У државама које граниче с ЕУ, попут земаља кандидаткиња Албаније и Сјеверне Македоније, грађани се упозоравају да се упознају с промјенама како би избјегли непотребна кашњења.

Хоће ли бити кашњења?

Постоји забринутост да би прикупљање ових нових података могло узроковати дуге редове на аеродромима и жељезничким станицама сљедеће седмице.

– Као и увијек, када се уводе важни нови ИТ системи, може доћи до неких проблема. Али зато ће систем почети с радом у ниској сезони за међународна путовања. Надаље, постепено увођење је договорено управо како би се избјегли већи проблеми – казала је Канко.

– А у случају непредвиђених проблема или предугог времена чекања, локални гранични полицајци могу привремено обуставити кориштење система како би управљали ситуацијом – додала је.

Француско Министарство унутрашњих послова заузело је оптимистичан тон, рекавши да очекује да ће ситуација бити „нормална, без проблема са загушењем“ 12. октобра.

Међутим, додали су да потпуна имплементација система остаје „велики изазов“ за Француску, која је једна од водећих свјетских туристичких дестинација, забиљеживши 100 милиона страних посјетилаца у 2024. години.

Британски путници ће бити међу најпогођенијима с обзиром на њихове снажне транспортне везе с ЕУ, али оператери попут оних задужених за подморски жељезнички тунел између Француске и Енглеске увјерени су да ће све тећи глатко.

– Све је спремно, све је припремљено и све је већ тестирано са стотинама купаца – рекао је у септембру за АФП Јан Лерихе, главни извршни директор компаније Гетлинк, оператера тунела испод Ла Манша.

Гетлинк је саопштио да је потрошио 80 милиона евра (92,6 милиона долара) на своје нове системе инсталиране у Британији и Француској.

Које су користи за Европљане?

Нови систем ступа на снагу скоро десет година откако га је први пут предложила Европска комисија.

Комисија је саопштила да ће помоћи “у спречавању илегалних миграција и помоћи у заштити безбједности свих који живе у Европи или путују у њу”.

Француско министарство унутрашњих послова каже да ће систем такође омогућити идентификацију злоупотребе виза – ако је, на примјер, туристичка виза касније претворена у боравишну карту за “приватни и породични живот” – и да сазна да ли је особа којој је одбијен азил напустила Шенгенски простор.

„То ће осигурати да људи који улазе у Шенгенски простор имају важеће личне документе – рекла је Канко, додајући да сви добронамјерни посјетиоци ЕУ „могу наставити долазити без бриге ни о чему“.

Потпуна имплементација ЕЕС-а је предуслов за увођење још једног система за држављане трећих земаља који улазе у ЕУ. То је Европски систем за информације и ауторизацију путовања (ЕТИАС), чије се успостављање очекује сљедеће године.

ЕТИАС је електронско одобрење путовања за Шенгенски простор, слично америчком ЕСТА систему. Држављани трећих земаља мораће попунити онлајн образац прије путовања у ЕУ, платити накнаду од 20 евра и чекати одобрење.

Путницима без важеће ЕТИАС дозволе може се спријечити улазак на лет или им се може ускратити улазак у Шенгенски простор.

(АТВ)