– Сви знаци су указивали на то да Сунце улази у продужену фазу ниске активности – изјавио је главни аутор студије и НАСА физичар Џејми Јасински.
Фото: Профимедиа
Научници су још од осамдесетих година прошлог вијека примјећивали да се активност на површини Сунца постепено смирује, а тај тренд је кулминирао 2008. године, када је забиљежена „најслабија соларна активност икада“. На основу тога, предвиђало се да ће се стање мировања наставити.
Међутим, попут логорске ватре која изненада оживи, Сунце је нагло промијенило правац. Током наредних година забележен је скок „различитих параметара плазме и магнетног поља“, а број сунчевих пега премашио је сва очекивања.
Циклуси активности и дугорочне загонетке
Одавно је познато да Сунце пролази кроз периодичне циклусе активности сваких 11 година. У том периоду, познатом као соларни циклус, активност расте до „соларног максимума“, а затим опада до „соларног минимума“.
Овај 11-годишњи циклус дио је дужег, 22-годишњег циклуса познатог као Хејлов циклус, током којег магнетски полови Сунца замене мјеста.
Фото: Профимедиа
Ипак, Сунце пролази и кроз много дужа раздобља мировања, попут оних забиљежених између 1645. и 1715. и од 1790. до 1830. године, када су сунчеве пеге готово потпуно нестале. С обзиром на дуготрајно смиривање од осамдесетих година, научници су очекивали сличан сценарио, али уместо тога сведочимо поновном јачању активности.
Зашто је ово важно за Земљу?
Појачана соларна активност директно утиче на нашу планету. Може да омета радио-комуникације, оптерети електричне мреже и поремети рад навигационих система.
У време нове свемирске трке између Сједињених Америчких Држава и Кине, праћење соларне активности кључно је за безбједност свемирских путовања. Неочекивани соларни услови могу оштетити летелице и угрозити здравље астронаута.
Поред практичних разлога, ту је и она основна људска радозналост. Сунце је извор живота на нашој планети и спречава да Земља буде залеђена пустош. Стога, свака његова загонетка представља питање од егзистенцијалног значаја.
(Индекс)
