ВИРУС КОРОНА ПОДСТАКАО ПОТРАЖЊУ ЗА КОЗЈИМ МАСЛОМ: Трговци потврђују на селу си сам свој газда
Он каже да је потражња за козјим производима, познатим по томе да имају благотворно дејство за људска плућа и да повећавају отпорност на све болести, порасла у вријеме епидемије вируса корона, а један од некада у исхрани обавезно заступљених производа, који се захваљујући тој болести све више враћа у домаћинства је и козје масло.
За килограм овог масла потребно је издвојити више од 40 КМ, а цијена је већа када је од млијека са планинске испаше коза, које је много здравије, али је због мањег удјела масти потребно утрошити и много више млијека.
Власник фарме наводи да је козји путер изузетно тражен упркос томе што је скуп, а нагли скок потражње овог љековитог производа приписује појави короне.
– Путер се прошле године баш добро тражио, тако да сам набавио машине за производњу. Процес је једноставан – ручна машина прво одвоји милерам, који се затим стави у бућкалицу на струју и потребно је да се бућка око пола сата. Слично као што се то некада радило старински, а сада на струју иде брже – објашњава Шкипина.
Према његовим ријечима, без машине, путер од козјег млијека је веома тешко направити, јер оно има мање масти од крављег, па је за 300 грама путера потребно 10 литара млијека.
– Козји путер се конзумира као и обичан, како ко воли, са медом, најбоље онако сиров. Када бих имао веће количине требало би га претопити и онда би могао дуже да стоји, а неко више воли млад – наводи Шкипина.
Једини становник Горњег Кремина прича да вирус корона није могао „добацити“ до овог планинског села.
– Овдје нема короне, ја сам тога ослобођен, у природи сам сваки дан и за мене није проблем – каже домаћин.
Он се у рату спаљено родно село, из којег је одселио у раном дјетињству, вратио након живота у Сарајеву и Палама.
У првим повратничким годинама живио је у трошном објекту заједно са козама, док му прије три године у добротворној акцији Парохије устиколинске Српске православне цркве није направљена кућа, када је добио и струју.
Његово стадо има нешто више од 40 коза, а са јарадима више од 70 грла, а Шкипина каже да би их било још да му јесенас вукови нису заклали десетак коза.
– Било је штете, али општина ми је рефундирала, изашли су ми у сурет и признали су ми штету. Кућу још нисам сву опремио, не могу све да стигнем. Правио сам нову шталу, борим се, не одустајем. Шталу сам направио сам, па су козе добиле нови дом. Сад ми је лакше, крај пута су, не силазим више у поток, лакше и мени и козама – прича увијек добро расположени и насмијани Шкипина.
Протекла зима била је изузетно хладна, па му је у јануару од мраза угинуло неколико јарића, али није било много снијега и могао је чешће изводити козе да брсте.
Осим вукова, посјећују га још само ловци.
– Нико не долази, једино ловци кад је лов на дивље свиње, од октобра до јануара. Било је доброг дружења, оставили су ми и меса од дивљих свиња, сушио сам, тако да хране има у изобиљу – каже домаћин.
Да ли ће га свеопште поскупљење животних намирница натјерати да и он више зацијени своје производе још није одлучио.
– Можеш ти цијенити колико хоћеш, народ слабије има пара. Не знам, видјећу, можда за једну марку да дигнем цијену меса живе ваге. Прошле године је било пет марака, неки су јагњад дигли на седам марака, то је превише, па видјећу – каже Шкипина.
Прве комшије су му, у селу Путојевићи, удаљене три километра.
Жао му је што су се села опустјела и што се људи, изузев повремених обилазака завичаја, не усуђују на живот ван града, а на селу је, истиче, асполутна слобода.
– На селу си сам свој газда, можеш да одмориш када хоћеш, још да средим ове објекте и биће ми много лакше. Не зависим ни од кога, имам потпуну слободу, једино што сам обавезан према козама. Лијепо је бити у природи – поручио је Шкипина.
(СРНА)
ПРЕДИВНЕ ВИЈЕСТИ: Српска богатија за 19 беба
10:00 ∙ Вијести ∙ 0НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ
РОЂЕН СА ЦЕРЕБРАЛНОМ ПАРАЛИЗОМ, А НА ОСТРОГУ ПРОХОДАО: Прича Радована Марковића је тешка, али он је успио да буде ведар и пун живота
РАДОВАН Марковић Раша има 46 година и бави се израдом кључева. Њега зна цијела Инђија, али мало је оних који знају његову животну причу и шта се крије иза добродушног осмијеха којим свакодневно поздравља људе.
ЈАГОДАРИ ЗАДОВОЉНО ТРЉАЈУ РУКЕ: Хоћемо ли моћи купити јагоде по нижим цијенама?
БЕРБА јагода, првог сезонског воћа у Републици Српској, у јеку је, а произвођачи тврде да ће добар род и цијена од пет до осам марака по килограму донијети добру зараду.
ЛИЈЕПЕ ВИЈЕСТИ ЗА БАЊАЛУЧАНЕ: За 50 најбољих матураната Медицинске школе прилика за посао у УКЦ РС
УНИВЕРЗИТЕТСКИ клинички центар (УКЦ) РС понудиће посао за 50 најбољих медицинских сестара и техничара који ће завршити Медицинску школу у Бањалуци с циљем да се едукују у УКЦ и остану да живе у Бањалуци.
САХРАЊЕН ПОП ЖУЋО: Многобројно свештенство и велики број грађана на посљедњем испраћају (ФОТО)
СВЕШТЕНИК Војислав Војо Чаркић, познат као поп Жућо, сахрањен је данас у порти Храма Светог великомученика Георгија у Миљевићима. Сахрани је присуствовало многобројно свештенство, велики број грађана, званичника, а опијело је служио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење око 30 свештеника.
МЕДИНИЦИНАРИ У ФБиХ УПОЗОРИЛИ: Могућ генерални штрајк, ево које услове траже
САВЕЗ струковних синдиката доктора медицине и стоматологије ФБиХ одржао је у уторак ујутро получасовни штрајк упозорења јер, како тврде, Влада ФБиХ не жели да преговара о новом колективном уговору, а притом су упозорили да ће, ако не буде схваћена озбиљност ситуације, размотрити и могућност генералног штрајка.
ОТВОРЕНА ЏАМИЈА АРНАУДИЈА: Велики догађај за Бањалуку, бројне званице на отварању (ФОТО)
У БАЊАЛУЦИ је данас свечано отворена џамија Арнаудија, за чију обнову је издвојено око шест милиона КМ.
ФРАНЦУСКА СПУШТА РАМПУ ЗА ЛАЖНУ ДРЖАВУ: Паника у Приштини, још ништа од чланства тзв. Косова у Савјету Европе
ПОШТО влада премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија није предузела ниједан корак у правцу формирања Заједнице српских општина (ЗСО), Француска је од чланица Савјета Европе (СЕ) затражила одлагање одлуке о чланству Приштине у тој организацији, пише Албанијан пост, позивајући се на дипломатске изворе.
СУДБИНА НЕСРЕЋНОГ ЧОВЈЕКА И ДАЉЕ НЕПОЗНАТА: Потрага за рударом Асимом Шехановићем ушла у пети дан
ПОТРАГА за рударом Асимом Шехановићем, првим копачем у Руднику лигнита Мрамор, ушла је у пети дан. Откако је обавезу информирања јавности о току потраге преузела управа рудника, јавност нема практично никаквих информација, али евидентно је да се ради о најсложенијој операцији у једном од бх. рудника у посљедњих више од двије деценије.
РАСТЕ БРОЈ РОЂЕНЕ ДЈЕЦЕ: Српска у прошлој години постала богатија за 9.309 малишана
ПРОШЛЕ године у Српској је рођено 9.309 дјеце и то 4.849 дјечака и 4.460 дјевојчица.
ДОДИК: Отварање џамије Арнаудије је велики успјех и примјер свима
СВАКО има право да буде свој на своме. Може да буде другачији, припадник, једног, другог или трећег народа, али оно што заједно морамо да градимо јесте мир на овим просторима, рекао је предсједник Републике Српске Милорад Додик, на отварању обновљене џамије Арнаудије у Бањалуци.
Коментари (0)
19:07 ГРАДИ СЕ ЈЕДНО ОД НАЈСКУПЉИХ ГРОБЉА: Цијена гробнице иде преко 20.000 марака
ХВАРАНИМА је прије готово пет година поклоњено државно земљиште, вриједно око 12.5 милиона евра, због изградње ПОС-ових станова, спортско-рекреационог центра, хелидрома и градског гробља на предјелу Крувеница.
12:52 ПОНОС РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: Српчанин Огњен Крчмар медицину у Београду завршио са просјеком 9,83
НАКОН завршене Гимназије у Српцу гдје је проглашен за ученика генерације 2018. године уписује се на Медицински факултет у Београду.
Временска прогноза
Sarajevo
Banja Luka
Mostar
Tuzla
Bihać
Bijeljina
Курсна листа
0 ГРАДИ СЕ ЈЕДНО ОД НАЈСКУПЉИХ ГРОБЉА: Цијена гробнице иде преко 20.000 марака
ХВАРАНИМА је прије готово пет година поклоњено државно земљиште, вриједно око 12.5 милиона евра, због изградње ПОС-ових станова, спортско-рекреационог центра, хелидрома и градског гробља на предјелу Крувеница.
0 ДАНАС СЕ СЛАВИ ВАСКРС: Почетак је свијетле недјеље – ово су обичаји
СРПСКА православна црква и њени вјерници данас славе Ускрс, најрадоснији хришћански празник који означава повратак Исуса у живот, тачније његово васкрсење.