АСАДОВ РЕЖИМ ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ: Ево зашто је Путин пустио Башара низ воду

Фото: Танјуг/АП

Иако је његова тренутна локација непозната, спекулише се да је у Русији, код свог дугогодишњег “заштитника” Владимира Путина. Оно што се догодило са Асадовим режимом, али и Сиријом генерално, најсликовитији и најтачнији је примјер посљедица руске подршке и заштите.

Када су ушли у Дамаск, побуњеници предвођени групом Хајат Тарир ал Шам (ХТС) на државном телевизији објавили су крај режима Асада.

– Башар ел Асад је отишао. Његов заштитник – Русија, на челу са Владимиром Путином, није више био заинтересован да га штити – поручио је Трамп.

Када су побуњеници у току јучерашњег дана ушли у предграђе Дамаска, Трамп је истакао да је Русија у Сирији сада немоћна.

– Опозициони борци у Сирији потпуно су заузели бројне градове, у веома координисаној офанзиви. Русија, зато што је тако везана у Украјини, и са губитком од преко 600.000 војника, изгледа је неспособна да заустави овај буквални марш кроз Сирију, земљу коју су годинама штитили – навео је Трамп.

Према његовим ријечима, у Сирији никада није било користи за Русију, сем да интервенцијом нанесе ударац тадашњем предсједнику САД Бараку Обами.

Модус операнди Владимира Путина
Приступ Владимира Путина подршци режимима у невољи, као што је онај Башара ал Асада у Сирији, карактеристичан је по комбинацији војне интервенције, економске подршке и дипломатског маневрисања:

Јанукович у Украјини (2014): Виктор Јанукович, проруски предсједник Украјине, добио је снажну подршку Москве током свог мандата. Русија је давала кредите и вршила притисак на Украјину да одбије споразум о придруживању са Европском унијом. Упркос овој подршци, Јанукович је свргнут током протеста на Мајдану. Русија је тада анектирала Крим и подржала сепаратисте у источној Украјини, али је Јанукович побјегао у Русију и његов режим је пао.

Назарбајев/Токајев у Казахстану (немири 2022): Путин је подржао Касима Жомарта Токајева током протеста у јануару 2022. и послао трупе у оквиру Организације уговора о колективној безбједности (ОДКБ) да стабилизују ситуацију. Док је Токајев задржао власт, немири су истакли крхкост руског утицаја у Централној Азији. Неки аналитичари тврде да се Токајев од тада окренуо ка диверсификацији савеза, смањујући ослањање на Москву.

Гадафи у Либији (2011): Иако Гадафи није био директно повезан са Русијом, Москва се противила интервенцији НАТО-а и настојала је да задржи свој утицај у Либији. Русија је покушала да дипломатски подржи Гадафија. Међутим, он је свргнут и убијен након интервенције НАТО-а. Русија је изгубила значајан утицај у Либији и од тада покушава да га поврати кроз подршку групама попут снага Халифе Хафтара.

Лукашенко у Бјелорусији (у току): Путин досљедно подржава Александра Лукашенка, посебно током протеста против његовог режима 2020. Русија је дала зајмове, политичку подршку и безбједносне гаранције. Лукашенко остаје на власти, али се све више ослања на Москву и губи велики дио суверенитета Бјелорусије. Иако режим још није пао, постао је симбол превелике зависности од Русије, постављајући питања о дугорочној стабилности.

Из свих ових примјера јасно је да Путинова подршка често спречава тренутни колапс режима, али не обезбјеђује увијек дугорочну стабилност или утицај. Режими које финансира и “брани” Путин могу се суочити са унутрашњим и спољним изазовима који смањују њихову отпорност чак и уз руску подршку, преноси Блиц.

Сиријски премијер Мохамад Гази ал Џалали саопштио је да остаје у свом дому у Дамаску, као и да је вољан да сарађује са опозицијом како би осигурао да јавне институције наставе да функционишу.

Асадов режим пао, Путин ускратио подршку
Побуњеничке фракције, сем наравно курдских снага, подржава Турска, која годинама прижељкује Асадов пад. Са друге стране налази се Русија, која је интервенцијом у грађанском рату већ једном сачувала Асадов режим.

Сигурно је сиријски предсједник и овог пута рачунао на подршку Москве и надао се да ће побуна бити угашена као и раније. Али то се није догодило.

Од како је почела офанзива побуњеника прошле сриједе чинило се да Путин није вољан да сачува режим Башара ел Асада.

– Асадова будућност никада није изгледала овако крхко, а чини се да Русија није у стању, или можда чак ни вољна, да га спасе. Одговор руског предсједника Владимира Путина, који је помогао да се преокрене ток дуготрајног грађанског рата у Сирији у Асадову корист, је пригушен – рекао је за Блумбрг Чарлс Листер, директор Програма за борбу против тероризма и екстремизма у Институту за Блиски исток са сједиштем у Вашингтону.

Да Русија нема план да спаси Асада за Блумберг је потврдила и особа блиска Кремљу. Руска амбасада у Дамаску савјетовала је својим грађанима у Сирији да се евакуишу комерцијалним летовима док је то још могуће.

Након дуге доминације сиријским небом, руско ваздухопловство је током ове побуне било немоћно да заустави брзо напредовање ХТС-а дуж пута М5 ка Хомсу, трећем по величини граду у земљи.

Пад Хомса омогућио је побуњеницима да пресеку пут М1 који повезује главни град Дамаск са приобалним регионом, гдје се налазе базе Тартус и Хмејмим. Шест бродова руске флоте са сједиштем у Тартусу (три фрегате, два помоћна брода и подморница) испловили су на планиране вјежбе четири дана прије пада Асадовог режима. Тада је већ било јасно да се Путин повлачи из Сирије. А знао је то и новоизабрани предсједник Америке Доналд Трамп.

Трамп се огласио након пада Асадовог режима и поручио да је он “побјегао из своје земље” након што је изгубио руску подршку, тачније подршку Владимира Путина.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

НАЗИРЕ СЕ КРАЈ РАТА? Америка и Иран разматрају отварање мировних преговора

АМЕРИЧКИ и ирански преговарачи у Њујорку разматрају постепени пут за окончање сукоба, који би подразумијевао поновно отварање Ормуског мореуза за пловидбу и укидање америчке економске блокаде Ирана, наводе извори упознати са преговорима за Ројтерс.

КАЗНА БИ МОГЛА ДА БУДЕ ПОВЕЋАНА: Тужилаштво у Хагу тражи још 6 година затвора за Тачија због ометања правде

СПЕЦИЈАЛИЗОВАНО тужилаштво у Хагу затражило је да некадашњем вођи терористичке ОВК Хашиму Тачију буде изречена казна затвора од шест година због ометања правде, као и да се у њу не урачуна вријеме проведено у притвору.

ХОРОР У РУСИЈИ: Медвјед се ушетао у двориште и убио жену, упуцао га комшија

МЕДВЈЕД је убио жену у Краснојарском крају када је напустила свој дом да би отишла у своју башту, саопштила је главна истражна управа Истражног комитета Русије за Краснојарски крај и Републику Хакасију.

ПРАСНУЛИ У СМИЈЕХ: Трамп провео Сија кроз галерију, застали су код Баједновог портрета (ВИДЕО)

АМЕРИЧКИ предсједник Доналд Трамп у четвртак је у Бијелој кући угостио кинеског предсједника Си Ђинпинга, а посебну пажњу привукао је тренутак током обиласка контроверзне нове галерије америчких предсједника.

ПОГОЂЕН СА ДВА ХИЦА: Преминуо члан обезбјеђења рањен у покушају атентата на Трампа

ЏЕЈМС Копенејвер (76), који је рањен у атентату на америчког предсједника Доналда Трампа прије двије године у Батлеру, у америчкој савезној држави Пенсилванија, преминуо је у сриједу, саопштила је данас његова породица.

СУСРЕТ ТРАМПА И СИЈА У БИЈЕЛОЈ КУЋИ: Вјештачка интелегенција посебна тема разговора двојице лидера

АМЕРИЧКИ предсједник Доналд Трамп и прва дама Меланија Трамп дочекали су кинеског предсједника Си Ђинпинга и његову супругу Пенг Лијуен у Бијелој кући, у оквиру Сијеве државне посјете Сједињеним Америчким Државама.

СПАВАЋЕМО САТ ВРЕМЕНА ДУЖЕ: Ево када наступа зимско рачунање времена

НА зимско рачунање времена ове године прелазимо у ноћи између суботе, 24. октобра, и недјеље, 25. октобра.

СУСРЕТ ВУЧИЋА И ЛАВРОВА У ЊУЈОРКУ: Познато о чему су разговарали (ФОТО)

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић састао се данас са министром спољних послова Руске Федерације Сергејем Лавровим у сједишту Уједињених нација у Њујорку.

ЛАВРОВ ПРЕД САВЈЕТОМ БЕЗБЈЕДНОСТИ УН БЕЗ УВИЈАЊА: Спустио све присутне на земљу

ГОВОРЕЋИ на сjедници Савjета безбjедности УН о Украјини, руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да је Русија спремна за преговоре о дугорочном и одрживом рjешењу за Украјину, али да док трају преговори неће обустављати Специјалну војну операцију.

КОРУПЦИЈСКИ СКАНДАЛИ ДОШЛИ НА НАПЛАТУ: Кијев троши средства ЕУ брже него што је Брисел очекивао

ЕВРОПСКА комисија разматра могућност ране исплате значајног дјела од 45 милијарди евра планираних за 2027. годину Украјини, јер су се финансијске потребе Кијева показале знатно већим од очекиваних, извјештавају медији.