ДУГОВИ СЕ ГОМИЛАЈУ: “Жељезнице” у све већем минусу, цифра прелази 14 милиона КМ

Са друге стране, пословни расходи су ове године повећани и они су на крају јуна у финансијском извјештају исказани од 45,28 милиона марака и већи су за скоро 2,5 милиона у односу на исти мјесец прошле године.

Као и до сада предузеће је највише новца издвојило на плате, накнаде плата и осталих личних примања. Ти издаци износили су 22,72 милиона марака и за више од милион мањи су у односу на исти период 2023. године.

Просјечан број запослених на крају јуна ове године знатно је смањен у “Жељезницама” па тако предузеће броји 1.814 радника, док је на платним списковима у истом периоду 2023. било 1.941 запослени.

Дугорочне обавезе “Жељезница” на крају првог полугодишта износиле су 58,88 милиона марака и тање су за 2,39 милиона у односу на јуни прошле године.

Са друге стране, краткорочне обавезе овог јавног предузећа благо су повећане и то са 275,95 милиона марака колико су износили у јуну 2023. на 279,38 милиона марака на крају шестог мјесеца ове године.

ЖРС се тренутно налазе у процесу реструктурисања који је почео 2017. године, односно када је Свјетска банка у децембру те године одобрила кредит за тај пројекат у износу од 51,3 милиона евра. Рок за завршетак реструктурирања до сада је у више наврата помјерен, а као посљедњи рок за завршетак тог посла одређен је крај 2024. године.

– Након што смо завршили са процјеном имовине сада слиједи процедура претварања дуга у капитал. Тиме би требало да буде и завршена сва прича у вези са реструктурирањем овог јавног предузећа – казао је раније “Гласу” директор “Жељезница” Слађан Јовић и додао да би процес реструктурирања након више помјерања рокова требало коначно да буде завршен крајем ове године. До тада би, наглашава Јовић, у склопу ЖРС требало да буду основана и три посебна засебна предузећа, односно за превоз путника, карго и инфраструктуру.

ЗАСТАРЈЕЛА ИНФРАСТРУКТУРА 

Слађан Јовић недавно је указао на потребу обнове и ревитализације жељезничке инфраструктуре која је, упркос појединим ремонтима, застарјела и додао да је у том процесу неопходна подршка Владе Републике Српске. Он је навео примјер Србије, гдје су жељезнице захваљујући одличној синергији са Владом постале регионални бренд и све више се намећу као економична и прихватљива алтернатива друмском саобраћају.

– Србија ће до краја године пустити у саобраћај пругу Београд – Суботица, обезбиједили су путничке гарнитуре возова произведене у Аустрији, а на хомологацију чека и први кинески воз – казао је Јовић.

(Глас Српске)