НАТО ЗЛОЧИН КАО ПОКАЗНА ВЈЕЖБА ЗА ЦИО СВИЈЕТ: Прије тачно четврт вијека, изведен оружани напад да спријечи измишљену хуманитарну катастрофу

Фото: Д. Миловановић

Могао сам то тако живо да замислим. Бомбардери Б-52 тамо горе, сасвим сами, ракете се одвајају од њих, крилца им се шире, онда се пале мали млазни мотори и ракете одлијећу према циљевима. Тактичке ракете морнарице за дејства по циљевима на копну „томахавк“ крећу само неколико тренутака касније… Млазеви воде приликом катапултирања ракета из подморница… Био је то синхронизован напад. Хтјели смо да ослијепимо југословенску војску елиминишући радаре и да је онеспособимо уништавајући јој противракетне системе. А онда наступамо са авионима са посадом – сладострасно је забиљежио осјећања на почетку агресије НАТО њен командант, амерички генерал Весли Кларк, у мемоарима „Модерно ратовање“.

Болесно амбициозни официр био је миљеник Медлин Олбрајт и непрестано је тражио рат против Срба. У мемоарима је покушавајући да оправда сопствени неуспјех, оставио прворазредно свједочанство о фрустрацији Вашингтона и НАТО јер нису успјели да на бојном пољу побиједе војску чије је наоружање технолошки било пет генерација старије. Оно што је Запад неувјерљиво називао „побједом“ у „хуманитарној интервенцији“ ради заштите косметских Албанаца, била је посљедица бескрупулозних напада на цивиле и цивилне објекте и пријетње да ће „поравнати“ Србију бомбама.

– Како властитој и свјетској јавности „продати такав рат“? Ако се послужимо ријечима Жана Брикмона, најбоље га је умотати у неки узвишени мотив – бригу за људе, угрожене мањине, људска права, демократију… Шта је био стварни циљ рата иза реторике политичара и медија? Ријечима главног актера агресије на СР Југославију, тада главнокомандујућег НАТО генерала Веслија Кларка: „Милошевић, говорећи отворено, никад није стварно схватио да овај рат није стриктно био везан за Косово. То, коначно, није био ни конфликт због етничког чишћења. То је била битка за будућност НАТО, битка за кредибилитет САД као силе у међународним односима“. Џон Норис, шеф за везе помоћника државног секретара Строба Талбота, наводи још неке од разлога: „То је био отпор Југославије ширењу трендова политичких и економских реформи, а не невоље косовских Албанаца. То најбоље објашњава рат НАТО“. Другим ријечима, земља се одупирала економском потчињавању и НАТО притиску и то је ваљало сломити – указује историчар др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије.

Фото: „Новости“

Кларк је у првој ноћи агресије пожурио да се похвали генералном секретару НАТО Хавијеру Солани како је неупоредиво надмоћнија авијација успјела да обори полуисправни српски „миг-29“ који се безнадно као камиказа устремио ка непријатљу.

– Очекивао сам да ће Солана подијелити мој понос због реаговања посада на српски изазов, али он ме је изненадио. „То није добро, то није добро“, рекао је. Током разговора схватио сам да он сматра да ће борба потрајати уколико Срби имају намјеру да нам узврате… Што се жешће Срби буду борили, сматрао сам, брже ће бити готово. Солана је примио на знање моје мишљење али је јасно видио шта ће бити даље – признао је Кларк.

– Није било никаквих непосредних показатеља да смо задали побједнички ударац. А и нисмо – разочарано је констатовао Кларк.

Пресудни ударац нису задали ниједном током 78 дана агресије чије су најбројније жртве били цивили. Послије око мјесец дана рата Кларк забринуто закључује да српске снаге безбједности систематски уништавају ОВК, а да НАТО руши празне зграде и да његова операција личи на немоћну освету. Он тражи дозволу да даноноћно бомбардује, без изузетка, све „ТВ станице, мостове и енергетске објекте“. НАТО политичари му не дају зелено свијетло, јер је упркос бесомучној пропаганди и западна јавност уочила да „хуманитарна интервенција“ све више личи на хуманитарну катастрофу. Са сваким новим даном рата све више се крунио кредибилитет НАТО, а нарочито САД, које су неуспјешно покушавале да на једнаке части подијеле одговорност за агресију са 18 других чланица које је Вашингтон увукао у операцију „Савезничка снага“.

Неуспјешни су били сви покушаји копнене инвазије терориста ОВК са територије Албаније преко проклетијске границе уз помоћ западних „инструктора“, плаћеника у регуларне албанске војске. Одбрана није попуштала упркос неограниченој подршци НАТО из ваздуха и употреби муниције са осиромашеним уранијумом и касетним бомбама. Алијанса је у централној Србији остала без војних циљева, па је прешла на чисто цивилне, што није остало непримијећено у западној јавности. Вашингтон је био забринут због утиска да је највећа војна коалиција света неспособна да савлада отпор балканске државице у потпуном стратешком окружењу. Копнена агресија НАТО, коју је панично захтијевао Кларк, подразумијевала је велике губитке међу западним војницима, а то европски политичари нису жељели. Ни Бијелој кући се није допадала перспектива „побједничког“ дочекивања мртвачких сандука. Кларк свједочи да се Алијанса нашла пред ризиком од распада. Излаз су били примирје или бомбардовање Србије до тоталног уништења њеног становништва, инфраструктуре, енергетике… САД су одлучиле да иду на преговоре који су окончани 9. јуна Војно-техничким споразумом у Куманову и резолуцијом Савета безбједности УН број 1244, по којој су Косово и Метохија остали дио Србије. Алијанса је званично прогласила побједу, али Клинтонова администрација је истински став према према том „успеху“ показала тиме што је у лето 2000. прије истека мандата смијенила генерала Кларка. Почетак НАТО агресије на СРЈ како ствари стоје, у будућности ће означавати почетак епохе новог оружаног „похода на Исток“. Око питања да ли се агресија могла избјећи, споре се и данас политиколози и историчари.

Потражили смо одговор и од непосредног учесника и свједока догађаја, бившег високог функционера Србије Николе Шаиновића, који је предсједавао Комисијом за сарадњу са верификационом мисијом ОЕБС на Косову и Метохији и био један од српских представника на преговорима у Рамбујеу у фебруару 1999. године.

Новости

– Рат је резултат процеса који је споља постао видљив када је Ричард Холбрук у чарапама сео и сликао са оним припадником ОВК са „калашњиковом“ у Јунику. Тако су САД демонстрирале да напуштају Ругову и да дају подршку ОВК и „калашњикову“. Од тада улазимо у рат. И то траје до данас, у фазама. Кад агресија није остварила војно-политички циљ, капитулацију Србије, они су дали приједлог Резолуције 1244. у којој пише све оно што смо ми у Рамбујеу тражили: да је минимум за прихватање споразума суверенитет земље, да дође администрација УН, а не НАТО, да се разоружа тзв. ОВК и да дио наших трупа остане на КиМ. Остаје питање за историју, зашто нам то нису дали у Рамбујеу, ми бисмо прихватили и рата не би било. Очигледно је да су нас приморавали да одбијемо да би изазвали рат. Према томе Србија ни тада, као ни много пута раније, није ни имала избора.

Десрбизација американизмом

НАУЧНИК и дипломата проф. др Предраг Симић се убрзо по завршетку НАТО бомбардовања 1999. суочио са неоружаним наставком агресије НАТО:

– Теза о „колективној кривици“ и у нешто умеренијој варијанти, о „колективној одговорности Срба“ широко је распрострањена и у западним круговима. На међународном семинару одржаном августа 1999. у Грчкој суочио сам се са нападима читавог низа западних дипломата и политичара да су и опозиција и народ у Србији неповратно заражени вирусом национализма и да повратак читаве земље у међународну заједницу мора водити кроз процес „денацификације“ сличан оном кроз који је крајем четрдесетих прошла Немачка. „Ви Срби морате прихватити правила понашања која налаже савремени свијет. Морате постати модерни. А бити модеран данас значи бити проамерички“, без устезања ми је добацио високи западноевропски дипломата.

24. марта

прве крстареће ракете пале су на касарну у Прокупљу у 19.53, а у 19.55 погођени су војни циљеви у Приштини. У 20.05 погођен је подземни бункер у Куршумлији и погинуло је 11 војника. Око 20.10 разорена је касарна у Врбици, а војни циљеви у Батајници погођени су у 20.38.

1, 3. и 26. априла

2. априла

у бомбардовању села Ногавац, у општини Ораховац, погинуло је 11 цивила, а петоро тешко повријеђено. У бомбардовању Куршумлије погинуло 13 цивила.

12. априла

погођен је жељезнички мост у Грделичкој клисури код Лесковца, преко кога је у том тренутку прелазио воз на линији Београд-Солун. Страдало 60 људи.

НАТО је четири пута бомбардовао колону албанских избјеглица на путу Ђаковица-Дечани и убио око 70, а ранио 35 мушкараца, жена и дјеце.

15. априла

изузетно разорним бомбама гађано београдско насеље Раковица, уз велику материјалну штету. Истог дана бомбардована „Петрохемија“ у Панчеву, изазвана еколошкa катастрофa.

23. априла

НАТО је погодио зграду РТС у Београду и убио 16 запослених.

25. априла

бомбардована је рафинерија нафте у Новом Саду што је изазвало еколошку катастрофу.

27. априла

у бомбардовању Сурдулице погинуло 20 цивила и изазвана огромна материјална штета.

30. априла

бомбардован центар Београда када су погођене зграде републичког и савезног МУП, Генералштаба и Министарства одбране. Током гашења пожара поновљен напад и тешко рањено више ватрогасаца, градских функционера и медијских посленика.

1. маја

погођен је аутобус „Ниш-експреса“ који је прелазио мост у селу Лужане и страдало је 60 људи укључујући 15 дјеце.

3. маја

бомбардован аутобус „Ђаковица превоза“ код мјеста Савине Воде, на путу Пећ-Кула-Рожаје, када је 20 грађана погинуло, а 43 су повријеђена.

7. маја

НАТО је гађао центар Ниша касетним бомбама, које су убиле 15, а раниле 19 цивила.

8. маја

бомбардована је зграда Кинеске амбасаде, убијено неколико кинеских држављана.

14. маја

НАТО је бомбардовао албанске избјеглице на фарми „Кориша“ код Призрена. Погинуло је 87, а рањено 70 цивила. Међу жртвама је било 10 новорођенчади и 26 дјеце узраста до 15 година.

20. маја

бомбардован је Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић“ у Београду. Убијена су три пацијента и један радник, а рањено више њих.

23. и 24. маја

графитним бомбама гађани ТЕ „Обреновац“, електроенергетска постројења код Костолца, Новог Сада и Ниша, што је изазвало несташицу електричне енергије широм Србије.

30. маја

бомбардован мост у Варварину у два наврата и погинуло је 10 цивила, а 30 је рањено.

31. маја

бомбардован је геронтолошки центар у Сурдулици у коме су биле смјештене избјеглице из Републике Српске Крајине. Убијено је 20 људи, а 88 повријеђено. Бомбардована је и стамбена зграда у Новом Пазару гдје је погинуло 11 људи.

7. јуна

бомбардована фарма у селу Подгорац, када су погинула тројица радника.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ТРУДНА ВИКТОРИЈА (27) И ЊЕН СИН (3) ТРАГИЧНО ПОГИНУЛИ: Несрећа у бачком мјесту леди крв у жилама

ВИЈЕСТ о страховитој несрећи на прузи код Оџака, и трагичној погибији младе мајке Викторије С. (27) из Куле и њеног трогодишњег сина, завила је ово бачко мјесто у црно.

ЕЛБРУС ЈЕ ТОГ ДАНА ПОКАЗАО СВОЈЕ НАЈОПАСНИЈЕ ЛИЦЕ: Планинар из Билеће се вратио након кобне експедиције

НАКОН петнаестодневне експедиције "Казбек–Елбрус", члан Планинарског друштва "Коритник" из Билеће Владета Драгојевић вратио се кући са незаборавним искуством, али и сјећањем на трагедију која је потресла планинарски регион.

СВИРЕПО УБИЛА ДЈЕЧАКА САМО ЗАТО ШТО ЈЕ СРБИН: Жена монструм Елфета Весели наводно ужива све погодности у затвору, дозвољавају јој да изађе на слободу и на више дана

ПРЕДСЈЕДНИКА ДНС-а Ненада Нешић јуче је контактирало више узнемирених грађана, који су затражили да се нешто учини јер жена монструм Елфета Весели, која је свирепо убила једанаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића из Доње Каменице, ужива све ванзатворске погодности.

ЗАКАЗАНИ РАДОВИ: Ове улице у Бањалуци сутра без струје

ЗБОГ најављених радова сутра ће доћи до редукције у испоруци електричне енергије, саопштено је из Електрокрајине.

СТАЊЕ НА ГРАНИЦАМА: Дуге колоне на овим прелазима

ДУГЕ колоне путничких возила чекају на улазу у БиХ на граничном прелазу Велика Кладуша, а на излазу на прелазима Изачић према Хрватској и Делеуша према Црној Гори, саопштено је из Ауто-мото савеза Републике Српске.

МЛАЂЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СВЕ ТЕЖЕ РАЗУМИЈУ ЊЕГОШЕВ ЈЕЗИК: Интервју Др. Љубомир И. Милутиновић, професор Универзитета у Бањалуци

ИПАК остаје у колективном памћењу, његови се стихови користе као оријентир у разумевању историје.

СЕЛАК И ШКОБИЋ: Заштита имовинских права мора бити једнака за све у БиХ

МИНИСТАР правде у Влади Републике Српске Горан Селак разговарао је данас у Бањој Луци са министром правде Федерације БиХ Ведраном Шкобићем о сарадњи два министарства правде и заштити имовинских права грађана, са посебним освртом на актуелни случај имовине Српске православне цркве у Бугојну.

ТЕМПЕРАТУРЕ РАСТУ ДО 38 СТЕПЕНИ: Метеоролози за сутра најављују паклене врућине

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ сутра ће бити претежно сунчано и врло топло вријеме, уз температуру ваздуха до 38 Целзијусових степени.

ДА ЛИ ЈЕ БАЊ БРДУ ПОТРЕБНА ГОНДОЛА? Грађани Бањалуке позвани да дају свој суд

ИДЕЈА о изградњи гондоле која би повезала град са омиљеним бањалучким излетиштем Бањ брдом корак је ближе реализацији или бар детаљној анализи. Грађевински институт Бањалука покренуо је анкету како би провјерили шта Бањалучани мисле о овом великом пројекту.

ТЕРМОЕЛЕКТРАНА УГЉЕВИК ОБУСТАВИЛА РАД ЗБОГ НЕДОСТАТКА УГЉА: Не зна се када ће прорадити

ТЕРМОЕЛЕКТРАНА “Угљевик” и даље је ван мреже, а потпуно је неизвјесно када би поново могла да почне са радом.