ПРВЕ БОМБЕ ПАЛЕ НА ПРОКУПЉЕ, ПОСЉЕДЊЕ НА УРОШЕВАЦ: Данас се навршава 25 година од почетка НАТО агресије – Напад је почео без одобрења СБ УН

Новости24.03.24 у 09:05

ПРОШЛО је 25 године од почетка агресије НАТО на Србију, односно Савезну Републику Југославију, 24. марта 1999. године. Агресија НАТО на Србију припремана је у дужем периоду, а сасвим активно током 1998, пише Танјуг.

Фото: Д. Миловановић

Званично, разлог за агресију била је ситуација на Косову и Метохији, гдје је била у току оружана побуна такозване ОВК, при чему су све вријеме догађали бројни акти тероризма чија су жртва били припадници државног апарата Србије и СРЈ, а исто тако мирни цивили, како Срби тако и Албанци.

Према проценама, негде до јула 1998. године, такозвана ОВК држала је под својом контролом, око 40 процената простора Косова и Метохије. Верује се да се у саставу тзв. ОВК налазило у то вријеме више од 20.000 људи. Контролисали су руралне и забачене делове покрајине. Притом су ометали саобраћајнице, нападали пролазнике, возила, вршили бројне отмице. Напади на полицију која је чувала важне објекте, саобраћајне руте, кључне пунктове, градове, граничну зону, били су врло чести, из дана у дан. У једној фази, Војска Југославије, која се све време држала доследно по страни, била је приморана да помогне полицији. Ријеч је била о деблокади Дечана јуна 1998. и ослобођењу Ораховца јула 1998. који су терористи били заузели. Простор југозападног дела КиМ у пролеће 1998, био је простор масовних терористичких активности. Нападани су како цивили тако полиција.

Саобраћајнице на простору општина Дечани и Ђаковица, биле су под опсадом терориста ОВК. Управо на том потезу, преко пограничних планина налазиле су се главне руте за превлачење оружја и војне опреме из Албаније. Локални заповедник терористичке ОВК на том потезу био је, иначе, Рамуш Харадинај. И претходних година редован живот на том потезу је био веома отежан због активности албанских екстремиста, а током 1998, како је избило прољеће, постао је неиздржив. Пут Ђаковица – Дечани – Пећ постао је непроходан за нормалан промет. Варошица Дечани нашла се у вишемесечном окружењу, одсјечена, без телефонских веза, без струје. Током априла и маја вођене су тешке борбе. Крајем маја напади и убиства цивила и полицајаца, уз бројне жртве, умножили су се. Тада је први пут у операције укључена и Војска Југославије, првог дана јуна. Дечани су деблокирани након вишедневних борби. Више десетина терориста тзв. ОВК је страдало, а зона коју су контролисали је углавном ослобођена. Тада започињу збегови албанских сељана, на шта их приморавају екстремисти тзв. ОВК.

Власти у Тирани тврдиле су да је наводно у Албанију прибјегло 20.000 лица, док је, по њима, 8.500 прибјегло у Црну Гору, што су граничне службе СРЈ негирале. Првих дана јуна терористичка ОВК позива на оружје све Албанце од 18 до 55 година, био је то дакле позив на општу мобилизацију односно оружану побуну. Пошто су Дечани ослобођени, власти Србије односно СРЈ, организују посету дипломата из Београда том крају. Њихови изјвештаји и саопштења били су опречни, како су се разликовале политике њихових влада. Услиједиле су оштре осуде Србије са Запада.

Савјет безбједности ОУН 8. јуна забрањује ма какве инвестиције у СРЈ. Челници САД и ЕУ, оптужују Србију за етничко чишћење, ратне злочине, хуманитарну катастрофу. ЕУ такође шири санкције против СРЈ, забрањују се поново комерцијални летови авиопревозника из СРЈ. Паралелно, почиње распоређивање трупа НАТО у Албанији и Македонији. Војни министри земаља НАТО доносе 11. јуна 1998. Декларацију о припреми за војну интервенцију на КиМ. Већ половином јуна у току су војне вежбе НАТО назване „Одлучни орао“ на самој граници Србије. Контакт група захтева повлачење снага Србије са Косова и Метохије, што Слободан Милошевић прихвата, уз услов престанка терористичких активности.

Важан моменат био је такође напад на Ораховац, односно заузимање те варошице. Припадници терористичке такозване ОВК напали су Ораховац 17. јула 1998. Био је то први покушај заузимања већег мјеста, града, од стране тзв ОВК. Током прва два дана албански екстремисти запосели су кључне објекте у граду, општинску управу, зграду поште, Дом здравља. Дио Срба је киднапован и масакриран. Телефонске везе су прекинуте, снабдевање струјом такође, оштећена је трафо станица. Припадници полиције су блокирани у њиховим објектима и згради хотела. Саобраћајнице су миниране, на прилазима граду распоређени снајперисти. Акција ослобађања Ораховца од Војске Југославије и полиције Србије започела је 18. јула. У поподневним сатима трајале су жестоке борбе на прилазима граду. Ораховац је углавном ослобођен послије дводневних борби 19. јула, а борбе су настављене и сутрадан. У околини варошице трајао је притом терор над Србима, од 11. јула. Најмање 110 Срба цивила је отето. Потом су пронађени посмрти остаци 42 жртве. Било је случајева уништавања цјелокупних породица. Паралелно, у западним медијима трајала је оштра кампања против Србије. Догађала се својеврсна поплава пропагандних, неистинитих, информација о збивањима на Косову и Метохији.

У књизи „Модерно ратовање“ Весли Кларк није крио да је, како се изразио, планирање агресије НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. увелико било у току“. Који месец потом, све је било спремно. Савјет НАТО 12. октобра 1998, донео је одлуку о усвајању наредбе за активирање снага. Услиједио је сутрадан споразум Слободна Милошевића и Ричарда Холбрука. Наложено је смањење броја војника Војске Југославије на простору Косова и Метохије на број с почетка 1998. Договорено је да посматрачи ОЕБС надгледају мировни процес на КиМ. Инсистирало се да ниједно лице неће бити гоњено пред државним судовима за кривична дјела у вези са сукобом на КиМ.

По састанку Савета НАТО 30. јануара 1999, званично је објављено да је НАТО спреман да покрене ударе против СРЈ. НАТО агресији претходиле су неискрене понуде међународне заједнице, као и распоређивање додатних НАТО трупа у Албанији и Македонији. Наводни преговори у Рамбујеу вођени су од од 6. фебруара до 19. марта. Делегација СРЈ коначни понуђени текст није потписала. Услиједио је још један театрални долазак Ричарда Холбрука у Београд 22. марта на разговор са Слободаном Милошевићем, највише с намером да се медијима прикажу наводне мировне намере. Ниво захтјева упућиваних званичном Београду, током такозваних преговора, што је потврдила чак и Медлин Олбрајт, подизан је све вријеме.

Како је тумачио Владислав Јовановић, најаве бомбардовања постојале су већ десетак година, још од времена када је Боб Дол у Приштини обећао независност. Бил Клинтон, тада предсједник САД, делегацији америчких Срба рекао је накнадно да оно што је понуђено Милошевићу ни он не би потписао. Слично виђење је доцније изнио и Хенри Кисинџер. Као непосредан изговор за агресију НАТО искоришћени су догађају у Рачкој, 15. јануара. Медијски је такође представљано да је неуспјех наводних преговора вођених у Рамбујеу и Паризу био разлог. Несумњиво, агресија НАТО била је заправо подршка терористичкој организацији косметских Албанаца, тзв. ОВК, која је до тада већ починила бројне злочине, а са циљем отимања Косова и Метохије од Србије.

Након што је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији и предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно рјешење на Косову и Метохији, НАТО је започео ваздушне ударе. Наредбу за напад дао је Хавијер Солана, генерални секретар НАТО, генералу САД Веслију Кларку, иако није постојало одобрење Савјета безбједности УН. Био је то преседан.

Према првом саопштењу Генералштаба Војске Југославије, 24. марта око 20.45, у првом налету гађано је више од 20 објеката. Први пројектили пали су на касарну у Прокупљу у 19.53. Слиједио је напад на Приштину, Куршумлију, Батајницу, Стражевицу. Деветнаест земаља НАТО започело је бомбардовање са бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији. Предсједник САД Бил Клинтон исте вечери је говорио о потреби „застрашивања Србије и Југославије“ и „уништењу војних капацитета Србије“, да се не би, како је рекао „предузимале акције против косметских Албанаца“. Тони Блер, премијер Британије, изјавио је да је агресија НАТО-а предузета јер је то тражио „народ Косова“, под чим је он, како је отворено рекао, подразумевао Албанце.

Према подацима Министарства одбране Србије током ваздушне агресије НАТО убијен је 1.031 припадник Војске и полиције. Процијењено је да је погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 дјеце, рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 дјеце, као и 5.173 војника и полицајаца, 25 особа се води као нестало. Према наводима српских стручњака, до 10. јуна забиљежено је 18.168 авио полетања. По НАТО изворима, налета је било 38.004, од тога 10.484 ватрених дејства, док су остало била извиђања, авакси, танкери. У дејствима је у прво вијреме учествовало дневно око 70 борбених авиона, да би доцније тај број био и око 400 свакодневно.

Ратни губици НАТО у људству и техници нису признати. Из Београда су долазиле тврдње да је оборено више десетина летелица, за шта нема потврде. Руска агенција АПН објавила је да је НАТО изгубио више од 400 војника и преко 60 летелица, док је амерички предсједник Бил Клинтон навео у говору 10. јуна 1999. да НАТО није имао жртава. У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила. Летјелица Ф -117, такозвани „невидљиви“ претходно симбол супериорности америчке технологије, завршила је у њиви у атару сремског села Буђановаци.

Готово да нема града у Србији који се током 11 седмица агресије није нашао на мети. НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом. Осим напада са бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији, операције су извршаване из база у земљама Западне Европи и САД. Разорена је инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Све заједно, процјењује се, око 50 одсто производних капацитета Србије.

О материјалној штети која је нанета током НАТО агресије изнети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на приближно стотину милијарди долара, а група економиста Г17 процијенила је штету на 29,6 милијарди долара. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије у Панчеву и Новом Саду, што је имало и несагледиве еколошке последице. НАТО је употребио, наводно први пут, такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Разорена је амбасада Кине у Београду 7. маја 1999. Зграда РТС у Београду уништена је 23. априла. Погинуло је 16 особа и исто толико рањено. Зграда Телевизије Нови Сад разорена је 3. маја 1999, на Међународни дан слободе медија. Агресија је обустављена потписивањем Војно-техничког споразума код Куманова 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага Србије односно СРЈ са Косова и Метохије. Споразум је одредио успостављање мисије Уједињених нација, УНМИК. Генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања. Последњи пројектили пали су у рејону села Кололеч, код Косовске Каменице, у 13.30, и на касарну у Урошевцу око 19.35. Био је то 79. дан НАТО агресије на Србију, односно СРЈ. Савјет безбједности УН усвојио је Резолуцију 1244. У саставу мисије КФОР на Косово и Метохију је упућено 37.200 војника. Кулминација читавог процеса било је једнострано проглашење независности Косова 17. фебруара 2008, што су признале земље које су учествовале у агресији на Србију 1999.

АЛБАНЦИ ДЕМОЛИРАЛИ ЗГРАДУ ЕУЛЕКСА, ЗАПАЛИО СЕ КРОВ: Немири у Приштини због пресуде Хачију и вођама тзв. ОВК (ВИДЕО)

09:15 ∙ Вијести ∙ 0

ОСМИЈЕХ „ЗМИЈЕ“: Прва реакција Тачија на пресуду

13:33 ∙ Вијести ∙ 0

ДОДИК: Казна која је изречена Тачију је карикатура правде

12:54 ∙ Вијести ∙ 0

ВОЂЕ ЗЛОЧИНАЧКЕ ОВК КРИВЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ: Тачи осуђен на 25 година затвора, Краснићију 25 година робије, Весељију 18, Сељимију 13

11:54 ∙ Вијести ∙ 0

Коментари (0)

Оставите коментар

Ован

Мјесец у Водолији у деветој кући фокусира вас на финансије и велике пословне циљеве. Бивши партнер покушава да ступи у контакт са вама. Расправе у дому. Поведите рачуна о свом понашању према вољеној особи.

Бик

Са Мјесецом у десетој кући имате осећај да стагнирате на послу, мада се трудите да постигнете што више, то нико не вреднује. Проблеми са члановима породице. Новац стиже преко хонорарног ангажмана. Вирусне инфекције.

Близанци

Мјесец у деветој кући доноси вам велике могућности на пословном плану, преко високог образовања, рјешавања правних питања, дужег путовања или самосталне дјелатности. Слободни Близанци могу да уђу у нову љубавну причу.

Рак

Са Мјесецом у осмој кући решавате питања у вези са финансијама, поделом имовине, алиментацијом, стипендијом или плаћате заостале рачуне. Могућ застој у каријери и трзавице и неспоразуми са члановима породице.

Лав

Мјесец у седмој кући у опозицији са Јупитером у вашем знаку чини вас склоним претеривању, нарочито у трошењу новца. Пазите какве одлуке доносите у вези с образовањем, судским процесима, наслиједством, документацијом. Свађе у партнерским односима.

Дјевица

Са Мјесецом у шестој кући фокусирани сте на радне обавезе и задатке, реорганизацију посла, нарочито преко интернета, као и на здравље и свакодневне активности. Размишљате о неким променама у вези са каријером или послом.

Вага

Мјесец у петој кући прави напет аспект са вашим владаоцем Венером у кући новца доносећи вам ванредне издатке. Добици и успјех преко иностранства, образовања, рјешавања правних питања или приватног бизниса. Јавна признања.

Шкорпија

Са Мјесецом у четвртој кући на светло дана могу да испливају породични проблеми. Застој у каријери због догађаја из прошлости. Појачана нервоза. Хронични здравствени проблеми. Потребан вам је одмор.

Стријелац

МЈесец у трећој кући у секстилу са Меркуром доноси вам добитке преко краћег пута, пословног договора или потписивања уговора. Упознавање са интересантном особом преко пријатеља или друштвене мреже.

Јарац

Са Мјесецом у кући новца у опозицији са Јупитером у кући посла моући су финансијски проблеми, ванредни издаци. Конфликти у дому, проблеми са ауторитетима, надређенима. Брига о старијем члану породице.

Водолија

Мјесец у вашем знаку прави добар аспект са планетама бизниса и амбиције доносећи вам успех преко иностранства, путовања, у приватног посла, стручног усавршавања, рјешавања правних питања. Сусрет са старом симпатијом.

Рибе

Са Мјесецом у 12. кући који прави добар аспект са Меркуром, ваша интуиција је наглашена, али и потреба за осамљивањем. Добици преко путовања, успјех на испитима или у рјешавању правних питања. Сукоб са шефом.

Horoskop