ЕКСКЛУЗИВНО! ПОНОСНИ СМО НА СВОЈЕ ПОРИЈЕКЛО: Никола и Лука Карабатић, рукометне легенде, о европском злату, успијесима, генима, породици
Момци, чија је мајка Радмила Српкиња из Алексинца, а отац Бранко, Хрват из Даламације, управо су се окитили златном европском титулом и тако додатно обогатили пребогату ризницу медаља. А своје гене не заборављау. Радо, у предвечерје Сретења, с нама дијеле утиске с недавно завршеног Европског првенства у Њемачкој, али и појединости из личног и породичног живота. Пред нама су, не само вансеријски спортисти, већ и предусретљиви и једноставни људи.
– Било је сјајно на Европском првенству – преноси нам Лука. – Имамо веома лијепе успомене, посебно зато што је то био Николин посљедњи наступ у том такмичењу. Зато смо од почетка пробали да уживамо што више. Не само на утакмицама, већ и у свему што је пратило првенство, укључујући и тренинге и пријатељство. А све се завршило златном медаљом, што је још боље.
Никола је том приликом оборио и рекорд, са највише постигнутих голова у историји европских првенстава, и то, игром судбине, баш против Хрватске.
– Најдраже ми је то што смо освојили злато. Наравно, било ми је, индивидуално, доста важно што сам постигао тај рекорд, јер треба имати у виду и да се повлачим из активног играња. И ја сам доста уживао на терену, са играчима и са Луком. Велика је ствар што сам могао да играм на том нивоу са скоро 40 година.
Никада, ујутро кад се пробудим, не мислим о томе шта сам до сада све постигао. Знам да је то невјероватно. Када ми неко, као ви сада, спомене колико сам титула освојио с клубовима и репрезентацијом, и сам се одушевим. Веома сам поносан на те резултате. Знам да је то много, премного. Баш зато и не покушавам да размишљам о томе, јер би у супрутном то могло да се „попне“ у главу, па да помислиш да си „бог“. Нормалан сам лик, спортиста, и покушавам да дам што више од себе на терену.
Иако скромно додаје да по резултатима неће стићи свог старијег брата, Лука такође има велики број признања, 11 националних пехара и пет најсјајнијих међународних. Кад се све сабере, браћа у салду поседују укупно 48 титула. Још двије, па педесет!
– Нисмо о томе размишљали на тај начин. Нисам знао за тај податак. Имамо шансе да то „заокружимо“, играмо још првенство Француске и Лигу првака, пред нама су и Олимпијске игре… Има неколико прилика за то, али, искрено, не размишљамо о бројкама.
– Захваљујући тати, родила нам се љубав према овом спорту – истиче старији Никола. – Био је велики рукометаш, играо је за репрезентацију бивше Југославије, био је наш тренер, наставник физичког у школи. У приватном животу, тата нам је био велики ослонац и узор. Због њега сам хтео да играм рукомет. Желио сам да буде поносан на све што сам радио и освојио. Пренио нам је искуство, како треба радити, тренирати, размишљати, ако желиш да успијеш на високом нивоу. Захваљујући њему и мами, остварили смо све ово. Да је тата играо тенис, били бисмо тенисери!
А баш је Лука играо тенис, и то све до 18. године! Невјероватно звучи податак да је тек с пунољетством прешао на рукомет који је прије тога играо само као дјечак.
– Почео сам и ја са рукометом, играо до десете године, а онда промијенио пут и кренуо према тенису. Имао сам велике резултате, био сам међу најбољим тенисерима у Француској, играо сам и на међународној сцени. Тенис је био велики дио мог живота. Веома касно сам прешао на рукомет, али то је дошло из срца. Недостајао ми је. Крио се дубоко у мени. Требало је да му се вратим. На крају је лијепо испало. Али, и да није, био бих срећан што сам се вратио рукомету.
Родитељи су им, кажу, увијек говорили да, уз спорт, морају да буду добри и у школи.
– То је код нас било природно – објашњава Лука.
А да нису били рукометаши, којим би се спортом бавили?
– У било ком колективном спорту, можда не бисмо били најбољи на свету, али мислим да бисмо свакако били добри. Јер, волимо такмичење, добили смо одличну генетику од тате и маме, борци смо, дајемо све од себе на терену – наглашава Никола.
Француска се поноси њима. Многе занима да ли су се у неком тренутку можда двоумили да обуку дрес земаља свог поријекла?
– Нисам размишљао о томе, али сам увијек био поносан на своје коријене – каже старији Карабатић. – Увијек сам, када су играли бивша Југославија, затим СЦГ, па онда Србија, Хрватска, Словенија, БиХ, Македонија, Црна Гора, било која земља из нашег региона, навијао за њих. Осим, наравно, у рукомету за Француску. Мене никада нису звали да играм за друге репрезентације. Почео сам врло рано да наступам за Француску, тако да се у суштини никада нисам питао да ли бих играо за Србију или Хрватску. То питање никада није стигло.
Исто говори и Лука:
– С тим што се још Никола родио у Југославији, а ја у Француској. За мене је српско-хрватска култура била увијек присутна, поносан сам на њу. Али, у Француској сам живио, ту сам ишао у школу и никада нисам пред себе постављао ту дилему.
Браћа откривају да понекад причају о томе каква би то спортска велесила била данас Југославија, да је земља опстала.
– Ух! Шта би то било, и какви би то тимови били! – сумира Лука. – То је невјероватно кад се погледа какви су све резултати постигнути. Хрватска је два пута била у финалу свјетског фудбалског првенства, Србија у кошарци, ту је тенис…
– … Ватерполо, рукомет, одбојка… За који год спорт да се ухватиш, посебни смо у цијелом свету – наставља набрајање Никола.
Имају и своје виђење због чега је то тако.
– Ријеч је о систему, још од малих ногу. Тога нема овде у Француској. За спорт нема толико мјеста у школи. А код нас се од тога почиње – истиче млађи брат.
– Не треба заборавити ни менталитет. Сви смо ми у том региону борци – додаје старији.
Кад могу, оду да обиђу родбину. Једном годишње, отприлике.
– Идемо, у Ниш, Сплит, у нашу кућу у Пољицама код Трогира. Посјећујемо породицу. Једримо по Јадрану, то нам се веома допада – каже Лука, док ће Никола: – А у Нишу једемо ћевапе, ајвар и бурек!
Мајка Радмила, коју сви знају по надимку Лала, родом из Алексинца, која је касније живела у Нишу и завршила медицину, данас борави поред Монпељеа и редовно иде у родни крај. Синовима је велика подршка.
– Највећа! Увијек је била уз нас, водила нас, била прва навијачица. Велики је део нашег успјеха – истиче Лалин најмлађи син.
А мамини специјалитети су посебна посластица.
– Пита са сиром је увијек била на столу. Њене пуњене паприке су изврсне, волимо и пасуљ, прженице. Сваки пут када бисмо се вратили из Србије, донијели бисмо теглицу ајвара – открива Никола.
И музика коју слушају везује их за порекло.
– Најомиљенији ми је Оливер Драгојевић. Тата га је пуно слушао. Било коју његову песму да чујем, одмах се осјетим посебно. Буде ми емоције и велике успомене – вели Лука.
– Волимо и „Бијело дугме“. Горана Бреговића често слушамо, били смо на његовим концертима. Обожавамо те пјесме – додаје Никола.
Новији хитови неких млађих звезда им баш и нису превише познати, а од свјетских тонова слушају све помало, од електро-музике до рока. Лука и сам свира.
– Помало, гитару. Почео сам пре неколико година, и прилично ми се допада. У слободно вријеме такође пратим и друге спортове. Волим спорт, генерално. А и двије кћерке траже пуно времена и пажње – уз осмијех каже млади тата.
И Никола доста времена посвећује гледању спортских такмичења.
– Пуно времена проводим и уз јогу – открива нам.
Међу најбољим су свјетским спортистима, а јесу ли у контакту са нашим мегазвездама Новаком Ђоковићем и Николом Јокићем?
– Јокића нисмо имали прилику да сретнемо – каже Никола. – А Ђоковића сам упознао 2008. године, на ОИ у Пекингу. Хтио сам да се сликам са њим. Отишао сам и питао га, представио сам се, а он ми је рекао: „Легедно, па знам ја ко си ти!“. Изненадио сам се.
– Виђали смо га касније и у Токију, на Ролан Гаросу… Понекад му пошаљемо поруку преко инстаграма. Гледамо његове мечеве и навијамо за њега – допуњује Лука.
Обојица одлично говоре „по нашки“, тако смо и разговарали. А знају ли наш језик Николина дјеца Алек и Нора и Лукина Дева и Дали?
– Трудимо се, и то баш! Када се Алек родио, Никола је настојао да прича с њим. Алек све разуме и говори. И ја са Девом покушавам. Такође све разумије, а помало и прича. Имамо фамилију тамо, и било би чудно када дјеца не би могла да разговарају с њима. Није увијек лако, жене су нам Францускиње, али желимо да сачувамо језик и, ето, успијевамо у томе.
Браћа су нераздвојна. Заједно су на терену, али често и ван њега.
– Свакога дана се видимо, на тренингу, а ако је тренинг ујутро, онда се сретнемо и поподне. Доста смо везани, и дјеца нам се виђају, живимо близу, на пет минута – открива нам Лука.
И поред велике комплементарности, признају да им се понекад догоди на терену да се и „спортски наљуте“ један на другога.
– Деси се! Прије је тога можда било више. Никола је мало старији од мене, имао је пуно искуства и увек ми је давао савјете. Што више старимо, однос се некако изједначавао. Кад има нешто да се каже на терену, кажемо то директно.
Послије свега, остало је још само да сазнамо до када ће да играју и шта послије тога?
– Завршавам каријеру након Олимпијаде, а онда ћу да сачекам да Лука заврши. Гледаћу га и навијаћу! – одговара, најприје, старији.
– Четири године сам млађи, не знам колико година ћу још играти, надам се још двије-три. Имам узор испред себе, Никола игра до четрдесете, можда ћу успијети и ја! – закључује Лука.
РУКОМЕТ СА ЛОПТАМА ЗА РАГБИ
Николу и Луку затекли смо на рукоментном тренингу, док су у рукама држали лопту за – рагби.
– Волимо амерички фудбал. Више пута смо ишли да гледамо мечеве. Били смо и ове године, увек нам пошаљу карте – открива Никола.
На тренингу су биле и камере НФЛ, да све забележе. А рагби лопте испаљене из руку рукометаша једнако су се копрцале у мрежи.
„КРСТЕ“ МАЛЕ ФРАНЦУЗЕ
Посљедњих година није ријеткост да неки малишани у Француској добију имена Никола и Лука, али по нашем правопису.
– Нисам то често виђао, али ако су због нас дјеци давали таква имена, онда је то, заиста, велико задовољство и част – скроман је Никола.
И Лука наводи занимљивости око имена.
– Овде сам се увијек борио да ме зову Лука, по нашем, а не Лика, по француском изговору. И дан-данас се то понекад догоди – не да на порекло млађи Карабатић.
НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ
СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Ево кад Новак Ђоковић игра наредни меч у Риму
НАЈБОЉИ тенисер свијета Новак Ђоковић сазнао је када ће изаћи на меч против Алехандра Табила на Мастерсу и Риму.
„КРАЉ ШЉАКЕ“ ПОСУСТАО: Крај за Надала у Риму!
РАФАЕЛ Надал, шпански тенисер, завршио је учешће на турниру у Риму поразом у другом колу од Хуберта Хуркача.
ШТО ЈЕ СИГУРНО, СИГУРНО ЈЕ: Новак Ђоковић се појавио са кацигом на тренингу у Риму (ВИДЕО)
НОВАК Ђоковић појавио се први пут на теренима "Форо Италика" од тренутка када га је случајно у главу погодила флашица воде која је једном момку испала из ранца.
УЗАВРЕЛЕ СТРАСТИ ЗБОГ СИМПАТИЗЕРА ДВА КЛУБА: У Мостару бијесни навијачки рат
НЕТРПЕЉИВОСТ навијача мостарских клубова Вележ и Зрињски траје годинама, а посљедња дешавања у Мостару довела су до изузетно напете ситуације у том граду.
НОЛЕ МОРАО НА УШИВАЊЕ РАНЕ: Ово је младић чија је флашица погодила Ђоковића у главу (ВИДЕО)
МАСТЕРС у Риму је јуче обиљежио меч Новака Ђоковића, али посебну пажњу је привукла ситуација након меча.
ЂОКОВИЋУ ПАЛА ФЛАША НА ГЛАВУ: Српски тенисер се огласио послије инцидента и открио како се осјећа (ВИДЕО)
ХВАЛА вам на порукама. Ово је била несрећа и ја сам добро, одмарам у хотелу с леденим облогом. Видимо се у недјељу - написао је Новак Ђоковић на друштвеној мрежи Икс након инцидента у Риму када је погођен флашом у главу док је потписивао аутограме навијачима.
МЕСТРАЛНИ ЈОКИЋ ВРАТИО ДЕНВЕР У ИГРУ: Нагетси разбили Минесоту, наставља се борба за финале Запада (ВИДЕО)
ИЗГУБИО је Денвер прве двије утакмице у Колораду од Минесоте, али одговор Нагетса у Минеаполису био је моћан. Екипа Мајкла Мелоуна убједљиво је побиједила са 90:117 (20:28, 21:28, 25:37, 24:24), уз још једну фантастичну партију Николе Јокића.
СЕДАМ МИЛИОНА ВИДЈЕЛО ЉЕПОТЕ СРПСКЕ И СРБИЈЕ: Трка „Београд-Бањалука“ оборила све рекорде
ОВОГОДИШЊЕ издање бициклистичке трке "Београд - Бањалука" гледало је готово седам милиона људи, подаци су водећег бициклистичког Yоутубе канала "Глобал цyцлинг нетwорк" која је ове године први пут преузимала сигнал.
СКАНДАЛОЗНЕ ТВРДЊЕ НБА ЛЕГЕНДЕ: Јокић је због овога добио МВП признање
НЕКАДАШЊИ НБА шампион и један од најбољих шутера лиге Пол Пирс говорио је о Николи Јокићу који је трећи пут у каријери постао најкориснији играч лиге.
ЂОКОВИЋЕВ РИВАЛ ЗАПРИЈЕТИО: Не плашим га се, идем на побједу (ВИДЕО)
ФРАНЦУСКИ тенисер, Корентан Муте спремно и са великим узбуђењем дочекује јдуел другог кола Рима са првим рекетом света, Новаком Ђоковићем.
Коментари (0)
13:32 НАЈМРАЧНИЈА ТАЈНА ЕВРОВИЗИЈЕ: Ова побједница је рођена као дио нацистичког пројекта
МНОГИ не знају једну од најмрачнијих тајни Евровизије. Уз финале овогодишње Евровизије, ред је и да се подсјетимо једне од највећих и најмрачнијих тајни овог такмичења која је откривена управо након побједе Шведске.
15:41 УЧЕНИК ХЕРОЈ: Једини скочио у воду за вршњаком, остали гледали
ГРАДОНАЧЕЛНИК Бихаћа, Елведин Седић примио је данас у своме кабинету Албина Мујагића, ученика првог разреда Техничке средње школе, који је недавно од утапања спасио свога вршњака Белмина Селимовића, који је упао у дубоки канал који се улијева у ријеку Уну.
Временска прогноза
Sarajevo
Banja Luka
Mostar
Tuzla
Bihać
Bijeljina
Курсна листа
0 НАЈМРАЧНИЈА ТАЈНА ЕВРОВИЗИЈЕ: Ова побједница је рођена као дио нацистичког пројекта
МНОГИ не знају једну од најмрачнијих тајни Евровизије. Уз финале овогодишње Евровизије, ред је и да се подсјетимо једне од највећих и најмрачнијих тајни овог такмичења која је откривена управо након побједе Шведске.
0 ДАН СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА У ЈАСЕНОВЦУ: Град Бањалука обезбиједио бесплатан превоз у Доњу Градину 12. маја
ПОВОДОМ обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина, Град Бања Лука организује бесплатан превоз грађана за Доњу Градину, у недјељу 12. маја, у 7.30 часова, са паркинга код Музеја савремене умјетности Републике Српске (Видовданска улица).