СТВАРНА ПРИЧА ЈЕ МНОГО МОНСТРУОЗНИЈА: Стево Грабовац о изазовима писања романа „Послије забаве“ и НИН-овој награди
Стево Грабовац признаје да је било веома изазовно створити роман заснован на истинитој причи, али и роман који говори о писању и изазовима у писању, невезано за то да ли се роман пише у продавници, ауто-праоници или за радним столом.
- Још увијек ми се слијежу утисци након освајања НИН-ове награде, то је најпоштенији одговор. Било је заиста неочекивано, мада књиге се не пишу само због награда и очекивања у том смислу. Одговорност је знати да су на том мјесту били Бранко Ћопић, Меша Селимовић, Данило Киш, моји књижевни узори. Они су написали капитална дјела српске књижевности, а много ми је требало да процесуирам да сам у друштву тих људи – испричао је Грабовац пред пуном салом НУБ РС у Бањалуци.
За свој роман „Послије забаве“ Грабовац је за НИН поменуо да је „гребање по старим ранама“ јер писање о трауми која садржи не само колективно, него и лично, увијек представља изазов за писца. За роман га је инспирисала стварна прича о дјеци из напуштених домова која су најсуровије убијана, а нека од њих су била и жртве трговине органима.
- Како је вријеме пролазиле скупљале су се у мени крхотине приче и нисам могао од њих да побјегнем. Процес писања је трајао скоро четири године, са паузама, али сам се обиљно посвећивао, а некад остајао будан и дочекао зоре како бих нешто записао. Желио сам да ова комплексна прича изађе из мене – рекао је Грабовац.
Послије забаве долази мамурлук
У наслову је фокус на ријечи „послије“ што имплицира да се бави посљедицама које долазе касније у животу. Добру је, како је раније говорио писац, супротстављено зло које чине разне врсте патологија и чак ни наука не може да их објасни.
– Забава у пренесеном значењу је вишедимензионалан појам и може се различито тумачити. Ја сам генерација која је одрастала током новог таласа (ЕКВ, Црни Бомбардер), а послије забаве су биле уобичајене и катастрофе као што су мамурлук, отржњење, кајање и сл. Та забава је и нека врста мита, путовање кроз поп културу – открио је Грабовац.
Он каже да је користио обимне записе о злочинима, а дјелић и измаштао како би „поштедио читаоца“ иако је то врло тешко с обзиром на то да кроз роман пропитује и природу зла коју је немогуће објаснити.
– Истина је да је позадина стварног злочина много монструознија него што сам ја то описао. Мислим да сам успио да дозирам, чак и када су елементи хорора у питању. Наша стварност није само турбопозитива, преживјели смо и горе – казао је Грабовац.
Иако припада генерацији вишеструко трауматизованој од рата, Стево Грабовац слови за антиратог писца, како кажу књижевни критичари, а задржати „поштен однос“ према тексту, теми рата и злочина, док нешто и на личном нивоу боли није једноставно.
- Дуго година ме прогањала та ратна прича која је и моја на неки начин. Ако кренемо одмах да осуђујемо, одлазимо у друге воде, а није то плодо тло за књижевност. Није на нама књижевницима да доносимо неку осуду, нисам уљепшавао злочинце, дао сам им јасан портрет, њихову сам позадину објаснио и препустио суду читаоца – рекао је Грабовац.
На зло не треба одговарати злом!
Лик оца је један од „носећих зидова“ романа, али врло вјешто се инкорпорира у више улога, а постоји занимљива сцена са безрепом мачком који буду халуцинације на смрт које се оваплоте и у стварности. Лик власитог оца помогао је Стеви да боље „оправда“ све у тексту. Његов отац јесте био некадашњи официр ЈНА који је мучен у логору. Занимљиво је и то да главни јунак носи име и презиме писца, а свог оца сусреће као првог писца који пише тужбе и жалбе о злочинима.
-
Након првог шамара човјек заувијек изгуби вјеру у човјечанство и мислим да главни јунак заправо покушава да нађе неко своје мјесто и тим жртвама наслиједи линију свог оца. Мислим да од тога долази покушај да се дође у неку раван са животом а чини му се да том дијелу не припада. Са писањем „нису чиста посла“. Ствари које се дешавају су често ван нашег свјесног и одвијају се док се та прича рађа- рекао је Грабовац.
Одређене сцене романа су и постављене тако да су оличење суштине зла, али порука писца, како и сам каже, је да на зло не треба одговарати злом.
– Можда сам у неком тренутку пролог замишљао другачије, књижевни поступак је текао тако, али све те ствари које су се десиле споља, натјерале су ме да да урадим нешто другачије и то је био и мој вид отпора и нисам хтио да одговор на зло буде зло – поручио је Стево Грабовац на промоцији романа у Бањалуци.
НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ
СНИМАЈУ ТЕРИТОРИЈУ: Европске државе ће од 13. до 17. маја надлијетати БиХ
ИЗНАД Босне и Херцеговине од 13. до 17. маја биће реализован посматрачки лет, снимање територије са сензорима, у складу с одредбама међународног уговора "Отворено небо".
СТАНИВУКОВИЋ ЗАИГРАО КОЛО: Градоначелник Бањалуке на слави Удружења „Херцеговаца“
ГРАДОНАЧЕЛНИК Драшко Станивуковић присуствовао је обиљежавању славе Удружења „Херцеговаца“ – Свети Василије Острошки.
ПЛАТА ПРЕКО 18.000 КМ: У БиХ објављен оглас за посао који је привукао пажњу
НАКОН што је Служба за запошљавање Тузланског кантона објавила оглас да фирма из Зенице тражи раднике за рад у руднику злата у Танзанији, сада је познато какве услове нуде.
КИЛОМЕТАРСКЕ КОЛОНЕ НА ГРАНИЦАМА: Возачи се моле за стрпљење
КИЛОМЕТАРСКЕ колоне возила чекају на излазу из БиХ на више граничних прелаза са Хрватском, па из Ауто-мото савеза Републике Српске моле возаче за стрпљење.
ДРИНИЋ: Не бацамо народу прашину у очи, градимо и развијамо Бањалуку
СУБОТИЧКА улица је након деценије изашла из безнађа. Захваљујући градоначелнику Бањалуке Драшку Станивуковићу дошао је крај проблемима народу Дракулића и Шарговца. Наша мисија је да побољшавамо квалитет живота људима у свим дијеловима Бањалуке рјешавајући горуће проблеме, истакао је потпредсједник ГрО ПДП-а, народни посланик Небојша Дринић.
ЗАШТИТА ОД ЗМИЈА ТРАЖЕНА РОБА: Грађани Српске све чешће имају сусрете са гмизавцима
ДОЛАСКОМ топлијих дана змије излазе из својих скровишта те крећу у потрагу за партнером и храном, па не чуди чињеница да се грађани Српске све више жале да су имали сусрете с овим гмизавцима, те да су у потрази за заштитом помоћ потражили у пољопривредним апотекама.
„МАРФИ ЈЕ ЉУДСКИ ОТПАД“ Реакције из Српске на провокације америчког амбасадора
ШЕФ Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић изјавила је да и данас, на дан Светог Василија Острошког и на Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, бескрупулозни Мајкл Марфи по ко зна који пут потврђује да је велики нечовјек и зло.
„ШЕХИДУ“ СЕ ТРЕСЕ СТОЛИЦА: Рамо Исак постао неподношљив терет Влади ФБиХ
САРАЈЕВСКИ медији увелико спекулишу да се у задњих неколико дана у строгој тајности договара реконструкција Владе Федерације БиХ.
ПОГИНУЛА ДЈЕВОЈКА: Мотоцикл слетио са пута и преврнуо се
У МЈЕСТУ Дражановац код Житорађе, погинула је Драгана С. која је била путник на мотоциклу.
НИШТА ОД ЛИЈЕПОГ ПРОЉЕЋНОГ ДАНА: Какво нас вријеме сутра очекује?
У РEПУБЛИЦИ Српској и ФБиХ сутра ће у већини крајева бити претежно облачно, понегдје са кишом.
Коментари (0)
21:49 СНИМАЈУ ТЕРИТОРИЈУ: Европске државе ће од 13. до 17. маја надлијетати БиХ
ИЗНАД Босне и Херцеговине од 13. до 17. маја биће реализован посматрачки лет, снимање територије са сензорима, у складу с одредбама међународног уговора "Отворено небо".
14:09 СКУПИО ЈЕ 16 МИЛИОНА „ХВАЛА ВАМ ДИВНИ ЉУДИ“: Никола Роквић све ближи циљу
ПЈЕВАЧ Никола Роквић, након 16 дана ходочашћа, тренутно пјешачи Македонијом, а како каже, ускоро ће прећи границу и ући у Грчку.
Временска прогноза
Sarajevo
Banja Luka
Mostar
Tuzla
Bihać
Bijeljina
Курсна листа
1 ЕУ О СТРАДАЊУ СРБА У ЈАСЕНОВЦУ: „Тамо су такође убијани и Хрвати…“
ОНО што се догодило у Јасеновцу између 1941. и 1945. било је страшно и зло, саопштено је данас из Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини.
0 ДАН СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА У ЈАСЕНОВЦУ: Град Бањалука обезбиједио бесплатан превоз у Доњу Градину 12. маја
ПОВОДОМ обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина, Град Бања Лука организује бесплатан превоз грађана за Доњу Градину, у недјељу 12. маја, у 7.30 часова, са паркинга код Музеја савремене умјетности Републике Српске (Видовданска улица).