ДОБОЈЛИЈА 20 ГОДИНА ТРАГАО ЗА ИСТИНОМ: Како је Омер постао Драгољуб? (ВИДЕО)
Почетак Драгољубове приче почиње 9. децембра 1941, када је његова мајка Цвета мучки страдала под налетима јединица “Црна легија” Јуре Францетића у Добоју, надомак гробља у Доњем Придјелу.
Наиме, када су непријатељи извршили напад на село, она је узела своје двоје дјеце, Драгољуба који је имао око двије године, и кћерку, Драгицу, која је имала три мјесеца, и пошла у збјег. Нажалост, није успјела да побјегне од непријатеља. Пронађена је заклана, извађених очију, с бебиним пеленама у рукама.
Њу је мртву, без дјеце у близини, пронашао Благоје, њен супруг који се у тренутку напада на село налазио на војном задатку у Горњем Придјелу.
Мислећи да су са њом страдала и дјеца, Благоје је супругу Марицу сахранио, а поред њеног имена на споменик је ставио и имена дјеце, Драгице и Драгољуба.
Како сам постао Омер
Истину о својој дјеци сазнаће тек двије деценије након свирепог пира војске НДХ, 1962. године, након што је Омер Синановић, у својој 21. години живота, коначно одлучио да открије истину о свом поријеклу.
Наиме, након што је као дјечак одведен у дечји логор у Градишки Драгољуб бива усвојен од стране муслиманке Вахиде Синановић, тада двадесетдвогодишње удовице из Завидовића, која је на наговор своје мајке усвојила и мушко дијете, пошто је већ имала кћерку. Малишан је добио име Омер, по њеном покојном супругу.
Међутим, када се поново удала, њен нови супруг тражио је да се малишан врати у сиротиште, јер он није желио да га подиже.
Из прихватилишта у Завидовићима до доласка у Дом у Тешњу, 1948. године, селио се по домовима у Бијељини, сарајевском Кисељаку и Јакешу код Модриче. Како је рекао у интервјуу за РТВ Добој, добро памти када му је жена која га је усвојила рекла да је одједном непожељан.
– Живио сам ту четири до шест мјесеци, када јој је мајка преминула, па се са кћерком и са мном, преселила у Завидовиће. Зашто, не знам. Имала је тад 23 или 24 године, запослила се, упознала се с једним младићем са којим се касније и вјенчала. Након годину дана, када су добили своје дијете, рекао јој је да ситуацију око мене рјешава како зна, да неће да ме подиже. И она је мене дала у привремено прихватилиште. Обилазила ме је неколико пута, а онда су ме премјестили и више није знала шта се дешава са мном. До дома за дјецу у Тешњу, преспавао сам, све ми се губи у магли. Касније сам тек сазнао гдје сам све био. Био је мај мјесец 1948. године када сам дошао у Тешањ – започео је он своју причу.
Одлазак у сиротиште
Како је рекао, био је прљав, вашљив и у старој одјећи, након чега су га радници дома окупали и средили. На питање како се зове, навео је име које је једино знао, Омер Синановић.
Године које им је навео одредио је произвољно, према својим вршњацима, те је рекао да је 1941. годиште. У сиротишту је завршио основну школу, након чега се, са стипендијом од општине, приликом уписа средње школе преселио у ђачки дом. Уписао је средњу економску школу.
Пред полазак у војску није имао мира. Ријешио је да испита поријекло свог презимена. Наиме, све оно што је симболизовало живот војника у касарни тог времена, слање писма, посјете, слање пакета и одјеће, подстакло је његову жељу да потражи своје сроднике. Након што је добио посао у Народној банци у Добоју, гдје је поново сплетом животних околности упознао новинара Душка Паравца, новинара “Ослобођења”, замолио га је да му помогне да сазна истину о својој породици.
– Он је долазио код нас у банку, а ја сам радио на извору података кад му леже плата из Сарајева. Једног мјесеца, у договору са директором филијале, договорио сам се да му дам плату исти дан. Направио сам му интерни налог, и исплатио му на благајни, тада сам га питао “Били ми ви нешто помогли”. Рекао сам му, имам један проблем, а знам да сте ви врстан новинар, да објавите један чланак о мени, па ће се ваљда неко јавити. Рекао је кроз осмијех може, те и да дођем код њега у канцеларију. Имао сам само једну слику и нешто сјећања.
Када сам дошао, испричао сам му своју причу. Негдје ми је у подсвијести да је ту ниска кућа, приземна, да има у близини виноград, да је жељезничка пруга близу. Рекао сам, да ли је то нека књига, филм, или сјећање, не знам. Рекао сам му само да обрати пажњу на наслов, јер, када човјек узме новине, погледа новине, па га она наслов иритира, питање је да ли ће прочитати садржај. Рекао ми је да не бринем. Била је субота, 13. октобар 1963, када је у “Ослобођењу” изашао чланак под именом “Омер тражи своје име”. Од ничега је направио добар текст.”, рекао је он.
Текст у “Ослобођењу” довео до изненадне посјете
Текст је изазвао велику пажњу јавности, а како ће се убрзо испоставити, дошао је и до правих руку. Наиме, једнога дана док је био на послу, њему је у посјету дошла група људи, на челу са човјеком, за кога ће се касније испоставити да је његов отац. Осјећај неиздржа и немира, натјерало га је да истога дана, иако су се другачије договорили, оде и посјети кућу Благоја Благојевића.
– Једног понедјељка, као и сваки дан, дошао сам на посао. Ушао је у канцеларију мој пријатељ, Ђорђе Илић и рекао ми “Омере, чекају те неки људи овамо у ходнику”. Питао сам колико их има, рече ми да их има 5 или 6, али сви у плавим униформама. Кренуо сам према њима, колико сам брзо ишао ка њима, они су се све више удаљавају, такав сам дојам имао. Када сам дошао до њих, окружили су ме. Настао је тајац, десета, петнаестак секунди, нико ништа да пита. Ни они шта питају, нит ја њих. као да ми је неко на уво рекао “Јави се, Омере, ред је да се ти први јавиш”. Поздравио сам се редом са свима, не знајући ко је ко око мене.
Касније, када сам се окренуо, човјек којем сам првом пружио руке, имао је осмијех, али и истовремено и грч на лицу. Извадио је новинарски чланак о мени, гђе се виђела само слика. Пита он мене “Јеси ли ти ово” на шта сам рекао да јесам. Онда ми је рекао да је у рату изгубио сина, па сам дошао да поразговарамо. Ту су са њим били његов брат, два пријатеља са којима је радио на жељезничкој станици и била је његова трећа жена. Тај разговор никако није могао да иде својим током, био је пазарни дан, ходником су се само кретале странке. Онда сам му рекао, ајмо ми негдје у кафану, тамо ћемо поразговарати. Да бих изашао из зграде, требала ми је дозвола, коју ми је шеф моментално дао.
Ту је радила као конобарица Марица, чији брат је живио са њим у дому, те је знао његову причу, коју је испричао и својој сестри. Како је рекао, чим је виђела његовог оца, рекла му је да је он њему фамилија, да имају заједничких црта. У кафани су сједели пола сата, али су поново пролонгирали озбиљнији разговор, јер је било бучно. Договор је био да он оде у њихову породично кућу у суботу.
“Да ти ниси мој брат?”
Након тога, вратио се у канцеларију, али како није имао мира, ријешио је да крене бициклом из свог дома ка дому Благоја Благојевића. Да би их нашао, питао је малишана из бошњачког дијела мјеста гдје им је кућа. Малишан је тад сео са њим на бицикл и повео га је пут села. Ту га је рука судбине спојила са ђевојчицом, за коју се касније кроз разговор испоставило, да је његова сестра.
– Када сам се нашао са њом, питао сам је да ли за где је кућа Благоја Благојевића. Погледала је у мене и само ме питала “Да ти ниси мој брат?”. Реко, не знам. “Мој тата је јутрос био у банци, код неког. Претпоставља да би то могао бити његов син”. Она је била његова кћерка из другог брака. Тада сам је загрлио и пошли смо пут куће. Дошли смо кући, ту нас је дочекала жена која је била и у банци. Рекла ми је “ти ниси могао да сачекаш суботу?”
Стари је спавао, било је око три, пола четири. И он ме је исто питао. Сјели смо, није прошло ни двадесетак минута, соба је била дупке пуна. Сви су већ сазнали да је био у банци. Сједели смо, причали, отворила су се врата, и ушла је једна жена. Настао је тајац. Кад ме је угледала, пришла је и рекла “Омере, можда те задњи пут зовемо Омере. Ако будеш имао биљег изнад пазуха на пет прста и два свртка на глави, ти си Драгољуб”. Када је стари то угледао, скочио је и рекао “Ти си мој Драгољуб!”. Била је то снаја од мог оца, његовог брата жена – рекао је он за РТВ Добој.
ДНК анализа као коначна потврда
Како се касније испоставило, она је Драгољуба прва окупала када се родио, те је запамтила све детаље. Заклела се да то неће никоме рећи, те за та два обиљежја, сем ње, нико други није знао. Идуће године, када је био у војсци, иако је био сигуран да је Драгољуб, Омер је ријешио да све истјера на чистац и да кроз тадашње најсавременије и доступне анализе, све то званично и потврди.
То је успио уз помоћ свог друга из војске, коме се повјерио, а за кога се касније испоставило, да има ујака који је био начелник очне клинике у Сарајеву, а који је претходно био начелник криминалистичког завода у Загребу. Након што су га упутили у Омерову причу, прошло је двадесетак дана када му је стигло писмо да се јави на испитивање, због чега је добио осам дана одсуства из војске. Када је дошао кући и саопштио оцу, он испрва није био за то, али је касније пристао. Након обављања прегледа у Криминалистичком заводу у Загребу, послије два сата, добио је папир на којем је писало да има преко деведесет посто поклапања са својим оцем. Према његовим ријечима, то су прославили у кафани на жељезничкој станици, гдје је много возова прошло прије него што су се одлучили да крену кући, гђе је тек настало весеље.
Написао књигу, о њему снимљен и филм
Данас, послије своје филмске животне приче, иза Драгољуба је остала супруга са којом је био 55 година у браку, двоје ђеце, кћерку и сина од којих је добио четворо унучића.
О свом животу и нестварном заплету који само судбина може да изрежира, Драгољуб је написао и књигу којој ће на корицама писати “Од Омера до Драгољуба”.
Прошле године у априлу мјесецу у Добоји је представљен филм “Не плачи мајко” Милане Мајар, која је о Драгољубу снимила документарни филм. Уз њега, том приликом, били су сви његови најмилији, преноси Блиц.
НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ
„ЈА ВИШЕ НЕМАМ ЖЕЉА“ Ево како сада живи Ајдин Мукић (15) из БиХ ког је мајка напустила прије 7 година
ЧИТАВ регион чуо је за дјечака Ајдина Мукића и тужну судбину у најранијем детињству прије седам година када је његова прича доспјела у медије.
ЈАСНА ПОРУКА ИЗ СРПСКЕ: Мирни разлаз најбоље рјешење
ОТВОРЕНИЈИ дијалог и унапређенији односи, уколико је то уопште могуће, циљ је споразума о мирном раздруживању. Сама идеја је, каже министар Петар Ђокић, настала као резултат бројних неспоразума од самог тренутка када је потписан Дејтонски мировни споразум. Константно се са једне стране суочавамо са намјером да се Дејтон посматра као привремени модел организације БиХ па да се у једном времену и одбаци. Управо је све то, каже Ђокић, тенденција политике која долази из Сарајева. За разлику од њих Република Српска досљедна је Дејтону и поштује га.
УПАЉЕН АЛАРМ: Ако се трошкови не смање, БиХ пријети сценарио афричких држава
МЕЂУНАРОДНИ монетарни фонд (ММФ) већ неколико пута, у кратком периоду, упозорава на превисоку потрошњу, дефицит у буџетима оба ентитета, раст задужења и кризу која очекује БиХ ако се трошкови хитно не смање.
OВДЈЕ ЈЕ ПЕЦАО И ЈОВАН МЕМЕДОВИЋ: Јесте ли посјетили извор ријеке Рибник? (ФОТО/ВИДЕО)
РИБНИК је ријека у сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине.
ВОЗАЧИ, НАОРУЖАЈТЕ СЕ СТРПЉЕЊЕМ: Гужве на већини граничних прелаза
ПОЈАЧАН је промет возила на излазу из БиХ на граничним прелазима Изачић, Козарска Дубица, Доња Градина, Брод и Градишка, саопштено је из Ауто-мото клуба БИХАМК.
ВИДОВИЋ: Заувијек да се славе имена наших храбрих бораца
СИНИША Видовић, замјеник предсједника Уједињене Српске и савјетник предсједника Народне скупштине Републике Српске, присуствовао је данас обиљежавању славе храма српске православне црквене општине Стјенице - Рогатица, Сви свети.
ОТАЦ ЕКСТРЕМИСТЕ ИЗ МЛАДЕНОВЦА: Нека га вехабије сахране
МИЛОШ Жујовић (25), који је у терористичком нападу испред израелске амбасаде у Београду тешко самострелом ранио жандарма Милоша Јевремовића (34), према ријечима његовог оца прије четири или пет године је промијенио вјеру, а да су га врбовали људи из Црне Горе.
УНАЧАНИН: „Најновије истраживање јавног мњења у Бањалуци показује страх и немоћ Станивуковића“
ЈУТРОС је у медијима блиским градоначелнику Драшко Станивуковићу објављено истраживање јавног мњења које је изазвало бурне реакције. У саопштењу Социјалистичке партије Српске (СПС) наводи се да је ово истраживање показатељ страха и немоћи тренутног градоначелника Бањалуке.
ВИДОВИЋ: Србија показала да је озбиљна и организована држава
У БЕОГРАДУ је јуче присебношћу жандарма спријечена трагедија.
ЕКИПА „НОВОСТИ“ НА ТЕРЕНУ: Градска плажа код Зеленог моста крцата (ФОТО)
ЕКИПА "Новости" је провјерила гдје грађани Бањалуке проналазе спас од топлотног таласа.
Коментари (0)
21:50 БАЊАЛУЧКИ СДС СЕ ПОБУНИО: Јелена Тривић нема подршку, опет је поранила
ЧЛАНОВИ Градског одбора СДС-а у Бањалуци траже од предсједника ГрО Жељка Раљића, да поништи одлуку о подршци кандидатуре за градоначелника Бањалуке Јелене Тривић, јер није добила натопловичну већину, која је неопходна.
18:19 ИСАК И ОРИЋ КАО ЈЕДАН: Расправа на сједници ЦИК-а због скандалозног спота федералног министра (ВИДЕО)
ЦЕНТРАЛНА изборна комисија БиХ је покренула поступак по службеној дужности против странке Снага народа због истоимене пјесме објављене прије неколико дана, а сада би овај поступак могао бити и допуњен.
Временска прогноза
Sarajevo
Banja Luka
Mostar
Tuzla
Bihać
Bijeljina
Курсна листа
0 БАЊАЛУЧКИ СДС СЕ ПОБУНИО: Јелена Тривић нема подршку, опет је поранила
ЧЛАНОВИ Градског одбора СДС-а у Бањалуци траже од предсједника ГрО Жељка Раљића, да поништи одлуку о подршци кандидатуре за градоначелника Бањалуке Јелене Тривић, јер није добила натопловичну већину, која је неопходна.
0 ДОЛАЗИ ДИЈАСПОРА: Гужве на граничним прелазима у БиХ
НА граничним прелазима Костајница, Градина, Градишка, Брод и Рача појачана је фреквенција возила на улазу у БиХ.