БЕЗ СМРТИ И ВАСКРСЕЊА НЕМА ЖИВОТА: Народни обичаји и вјеровања на Божић
Српски народ од најранијих времена отвореног ума и душе уочио је и прихватио значај овог празника. Почасно мјесто у обиљежавању Бадњег дана и Божића код Срба је је уношење бадњака – младог церовог или храстовог дрвета у кућу. Овај чин доживљава се као ступање празника у дом и коначна најава празничне радости.
Према вјеровању, са храстовим грањем на Бадњи дан у сваки дом улази и Исус, а слама која у кући стоји сва три дана празновања, подсећа на ону у којој је рођен Син Божји. Верује се да она кући доноси мир и Божји благослов.
Бадњак се, по традицији, сјече на бадње јутро. Овај дан свој назив вуче из старословенске речи „бдјети“, што значи бити будан, бдети, у ишчекивању неког догађаја. Бадњи дан је посан дан, што значи да су вјерници обавезни на придржавање поста. Код нас се уобичајило да се и они који не посте цео божићни пост, у предвечерје Божића окупљају уз посну трпезу.
Храстово дрво одувијек је важило за симбол плодности. Оно у себи чува и поједине претхришћанске елементе. Према предању, то је дрво које су пастири донели у Витлејемску пећину и наложили га како би угрејали Богомајку и Христа. Истовремено, бадњак представља и самог Христа, па се зато често каже да ово младо, за Србе свето дрво, док разбуктава ватру на огњишту, јарким пламеном осветљава не само наш дом, већ и најмрачније дјелове људске душе, доносећи благодет хришћанског мира и љубави.
Древни божићни обичаји у нашем народу с временом су прилагођени савременим условима живота, новим генерацијама и њиховим навикама, али и у том виду нису изгубили на симболици и духовним знамењима.
Глава куће и у градским условима устаје рано, облачи свечану гардеробу, а вјерује се да је добро попити малу чашицу ракије пре приступања сечењу младог стабла или куповини на некој од многобројних пијаца или тргова. Без обзира на привидну профаност овог чина, њему се и у већини приступа са пажњом и поштовањем.
Бадњак се некада обавезно ложио у огњишту, чиме се призивала топлота која је огријала Христа у првим тренуцима по рођењу. У градским условима овај сегмент, природно, изостаје, али симболика није изгубљена. Поставља се обично на источни зид куће или стана, близу иконе крсне славе. Заједно са њим уноси се и смотуљак сламе, жита и гранчица дрена. Ови елементи дубоко су укорењени у етнолошкој традицији нашег народа у којој имају вишеструка значења, која се повезују са здрављем, духовношћу и плодношћу.
Полазник (понегде зван и радован, јер доноси радост и срећу у дом) омиљено је дијете или чељаде у породици. Са домаћином се на божићно јутро поздравља и љуби изговарајући ријечи: „Христос се роди!“, а домаћин одговара: „Ваистину се роди!“
Бадњак, који обично стоји у просторији где се фамилија окупља, полазник прво дарује, потом прилази ватри и џарајући је изговара: „Колико варница, толико здравља, радости, весеља, парица…“ Упућује најљепше жеље за домаћина и благостање у његовом дому, па га зато домаћица обавезно дарује. У савременим градским условима његов задатак је да га са поштовањем унесе и постави на централно мјесто у дому, најављујући долазак Божића.
ДЕЧИЈА РАДОСТ
Богатство народних обичаја разлог је што је Божић омиљени празник највећег броја православних вјерника, али и свих који поштују српску традицију. Неписано је правило да породица Бадње вече обиљежава окупљена око бадњег дрвета за које се сматра да у дом уноси срећу и спокој, али и опомиње на праштање и мирење међу завађенима. Обичај је да се у сеоским условима бадњак сече у рано јутро. По њега полази домаћин, мушка глава, који га поздравља речима: „Добро јутро, бадњаче, и честитам ти Божић.“У многим селима и данас је жив обичај вертепа или коледа. Тада поворке, углавном младих, уз пјесму и весеље иду од куће до куће по селу.
* * * * * * *
НА ОКУП СА ПРЕЦИМА
Обиљежавање Божића на начин на који то чине Срби носи јасан печат претхришћанства, који је с временом обогаћен хришћанском вером и духовном симболиком. Обележавање празника бадњаком, сламом, квоцањем, жртвовањем прасета или јагњета, чесницом, полазником и различитим врачањима јесте празник наше старе вјере – записао је чувени српски историчар религије и обичаја Веселин Чајкановић.
– Поред крсног имена и Ђурђевдана, наш најнационалнији празник Божић је пре свега и празник култа предака. Српски старински празник који је претходио хришћанском Божићу и који је продужио да живи даље у народним обичајима и вјеровањима био је празник из култа предака – у славу бога мртвих. Разумљиво је, зато, што је овај празник поред крсног имена био и остао за сва времена најпопуларнији празник у српском народу.
* * * * * * *
НАРОДНА ВЕРОВАЊА
„Не дај боже ведрога Божића, ни облачнога Ђурђевога дана“, само је једно од мноштва народних веровања везаних за Божић. Овај дан има централно место у зимским светковинама, а етнолози то везују и за нови почетак годишњег циклуса. Празник Христовог рођења, за који се сматра да корен вуче још из најдубље словенске прошлости, узима се као идеалан за почетак неког посла. Народ верује да првог дана празника треба, макар симболично, започети неки посао или подухват који предстоји током године. Уз то, сматра се да током празника човек треба да уради помало од свега што воли, јер ће онда то чинити и током целе следеће године. У многим деловима Србије обичај је да се на други дан Божића обиђу њиве, пашњаци и торови, и тако им се пожели сваки успех и берићет. Верује се и да полазник који на божићно јутро улази у кућу треба да буде млад, здрав и весео, јер у дом доноси успех и радост.
* * * * * * *
НОВЧИЋ У ЧЕСНИЦИ
Дан пред празник Рођења Христовог проводи се у посту и духовном смирењу. Скоро све породице у Србији на Бадњи дан се окупљају уз готово идентичну трпезу на којој су пасуљ пребранац, риба, посна пита, црно вино… Бадње вече које породица прославља на окупу проводи се уз орахе, лешнике, суво и свјеже воће. Обичај је да се у сламу која се посипа по поду куће ставе бомбоне, слаткиши и коцке шећера намијењене најмлађима.
Централно мјесто божићне трпезе у већини крајева наше земље припада – печеници. Њу домаћица припрема на Бадњи дан, а углавном је реч о прасету или јагњету. У неким деловима Србије, вађење печенице из пећи прати велика радост укућана и весеље. Уз то, на столу је и хлеб – чесница. Она своје корене има у Тајној вечери, на којој је Христ указао да је хлеб његово тело. Тражење новчића у комадима чеснице, који налазачу доноси срећу и богатство, омиљена је забава најмлађих.
НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ
ПОДАТАК КОЈИ МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Колико је Филип Живојиновић старији од Прије?
НЕМА СУМЊЕ да је млада певачица Александра Пријовић тренутно једна од најистакнутијих на Балкану, чему сведоче и распродати концерти широм региона.
5 ЉЕТА У ВЕЗИ: Ко је дјевојка небинарног Нема?
НЕМО МЕТЛЕР, побједник овогодишње Евровизије, и даље је главна тема у јавности, не само због пјесме и занимљивог аутфита и наступа, већ и због сексуалног опредјељења и промоцији небинарних људи.
КОД ЊИХ СЕ ИЗ ДРУЖЕЊА РАЂА ЉУБАВ: Ови хороскопски знаци се заљубљују у своје најбоље пријатеље
УВИЈЕК су спремни за забаву, увијек су уз тебе, пролазе с тобом сито и решето и важан су дио твог живота - не зовемо их узалуд најбољим пријатељима. А пошто с њима осјећаш блиску везу, није ријеткост да се пријатељство одједном претвори у љубав.
ВЈЕРНИЦИ СЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА: Ево које обичаје треба испоштовати на данашњи дан
ПРАВОСЛАВНИ ВЈЕРНИЦИ данас прослављају Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова.
ГОРЕ МРЕЖЕ: Бејби Лазања показао вјереницу (ФОТО)
МУЗИЧКА ЗВИЈЕЗДА артист Бејби Лазања је протеклог викенда одушевио цијелу Хрватску али и цијели Балкан, освојивши друго мјесто на Еуросонгу у Малмеу и то са највише гласова публике.
ГРЧКА ОДИСЕЈА: Докле је стигао Роквић и када долази на циљ? (ФОТО)
ИАКО јесте физички захтјевно, изазовно, ипак успјевам да се опоравим и уз Божију помоћ, уз љубав свих људи и емоције које добијам са свих страна. казао је пјевач Никола Роквић који је на ходочашћу.
КОЛАЧ СА ПЕЧЕНИМ ЈАБУКАМА: Преукусна посластица која ће вас освјежити и уљепшати вам дан
ИСПРОБАЈТЕ колач чији је укус одушевио многе.
ДАНАС СЕ СЛАВИ ПОЈАВА ЧАСНОГ КРСТА У ЈЕРУСАЛИМУ: Ево зашто вечерас треба да гледамо у звијезде
ДАНАС се обиљежава дан часног крста у Јерусалиму
„НИСАМ ИМАО ШТА ДА ПРЕБОЛИМ“ Харис Џиновић донио важну одлуку у вези Мелине
ПЈЕВАЧ Харис Џиновић развео се од супруге Мелине након 22 године заједничког живота, а сада је донио одлуку да више не спомиње бившу жену.
„ЗБОГ ДУШКА БИХ СКОЧИЛА НА 10 ПИШТОЉА“: Јелена Карлеуша никад искреније о познатом фудбалеру
ЈА бих због Душка скочила, не на једног, него на десеторицу, овако је Јелена Карлеуша недавно јавно говорила о ситуацији у браку са Душком Тошићем.
Коментари (0)
19:07 „СПОЈИМО ДЈЕЦУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ И СРПСКЕ“ У Републику стиже 600 дјеце са Косова и Метохије
ЗАХВАЉУЈУЋИ пројекту "Спојимо дјецу Косова и Метохије и Републике Српске" ове године у Републици Српској боравиће 586 дјеце, 53 наставника, као и 25 дјеце са потешкоћама у развоју са Косова и Метохије.
16:45 „ИЗГЛАСАВАЊЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ ДОНИЈЕЋЕ НЕСАГЛЕДИВЕ ПОСЉЕДИЦЕ“: Додик оцијенио да је ријеч о неусаглашеном акту БиХ
ПРЕДСЈЕДНИК СНСД-а Милорад Додик осудио је покушај доношења резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН, истакавши да је ријеч о неусаглашеном акту на нивоу БиХ, те да ће изгласавање овог документа оставити несагледиве посљедице по БиХ.
Временска прогноза
Sarajevo
Banja Luka
Mostar
Tuzla
Bihać
Bijeljina
Курсна листа
0 „СПОЈИМО ДЈЕЦУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ И СРПСКЕ“ У Републику стиже 600 дјеце са Косова и Метохије
ЗАХВАЉУЈУЋИ пројекту "Спојимо дјецу Косова и Метохије и Републике Српске" ове године у Републици Српској боравиће 586 дјеце, 53 наставника, као и 25 дјеце са потешкоћама у развоју са Косова и Метохије.
0 НЕСРЕЋА У БИЛЕЋИ: Младић погинуо приликом радова
ЈЕДНА особа је погинула у несрећи која се догодила у Билећи када је дизалица остварила контакт са далеководом, сазнаје АТВ.