ДИПЛОМИРАО МАТЕМАТИКУ У РИМУ СА НАЈВИШОМ ОЦЈЕНОМ: Спасоје Ђуровић о „најтежем школском предмету“, животу ван Србије и акварелима
Како сте завољели математику и на који начин сте успјели одржати високу мотивацију, па сте успјели да завршите студиј математике са навишом оцјеном?
Мој добар пријатељ, Валерио Царницелли, данас познат шахиста у Италији, био ми је друг из клупе током првих година основне школе. Сјећам се да смо обојица сматрали забавним рјешавање аритметичких израза, у нашем случају збир, разлика и производ (а касније и дијељење) природних бројева. Често бисмо током одмора писали изразе које бисмо размјењивали, рјешавали понуђене проблеме, а затим провјеравали рад једно другог. Сјећам се да сам од своје мајке тражио објашњење дијељења цијелих бројева прије него што смо то учили у школи, како бих могао преварити свог друга убацујући проблеме које не би могао ријешити. Он ми је узвратио услугу предлажући ми, у разним приликама, да играмо шах без табле, само гласовно, изговарајући потезе (данас схватам да он тада заправо није могао играти цијелу партију на овај начин, али ја тада нисам познавао ни шаховску нотацију). Периодично сам учествовао на такмичењима из математике током основне школе, а развио сам конкретније интересовање за математику током треће године гимназије, дјелимично захваљујући мојој професорки математике. Почео сам се бавити оним што се назива „рекреационом математиком“, проблемима који обично захтијевају креативну употребу основних логичких појмова умјесто конкретних техничких знања. Међутим, имао већу наклоност према формалној математици још од почетка. Волио сам „редове“, бесконачне збирове нумеричких термина; било је фасцинантно само чињеницом да постоје бесконачни низови чланова који, када се саберу, дају коначну вриједност.
Моја мотивација према математици проистиче због љубави према овом пољу и, с друге стране, свијести да не можете приступити овој дисциплини с покорним духом када проводите већи дио времена покушавајући схватити ништа. То није због индивидуалног дефекта, већ због саме природе математичког проучавања. Ниједна математичка теорија није развијена почев од прецизних дефиниција, чврстих идеја и „чистог“ рада; то је процес испробавања и постепеног усавршавања, слабљења претпоставки и тако даље. То је оно што производи задовољавајућу математичку теорију, али истовремено отежава природан приступ теми за некога ко је с њом први пут суочен.
Зашто сте се одлучили студирати у Риму? Шта је, према Вама, најпозитивније што је Италија понудила као младом човјеку на путу стицања знања и грађења личности?
Рим је био једини велики град који сам могао достићи у разумном временском року из своје куће. Истовремено сам сазнао од своје наставнице из средње школе да Одјељење за математику на Универзитету „Ла Сапиенза“ у Риму има много познатих професора. Не могу рећи да ли Италија нуди посебан универзитетски пут у поређењу с другим земљама. Понекад сам примијетио неку врсту „независности“, гдје се мало пажње посвећује студенту, а то, што се наизглед може чинити негативним, заправо има снажну педагошку вриједност. У многим ситуацијама можемо пожељети помоћ како бисмо уштедјели неки напор, прочитали „рјешење на крају књиге“, али често, и чешће него што мислимо, једноставна формула коју желимо као рјешење не постоји, и учење како је пронаћи са трудом саставни је дио сваког интелектуалног рада.
Вјерујем да је интересовање за примјене математике у одређеним областима науке и технологије суштински повезано с самом примјеном, а не с математичким аспектом који стоји иза ње. Сумњам да можемо радити добру математику без страсти, а та страст углавном произлази из љубави према хармонији, према софистицираној естетици логике, из способности дивљења невидљивим свјетовима које нам математика омогућава да истражујемо. „Из ничега сам створио чудан нови универзум“ – Јанош Болyаи. И настава дјеци и универзитетска каријера имају своје позитивне стране; можете имати јачи утицај на своје ђаке када их учите у младости, али истовремено то вас нужно удаљава од задатка значајнијег научног истраживања. Тренутно ћу наставити да пратим универзитетски пут.
Планирате ли икад повратак у Србију и мислите ли да је школство на правом путу?
Напустио сам своју домовину Србију као дијете и нисам имао прилику да директно доживим образовни систем и могућности које ова земља пружа. Немам конкретне планове да останем у Италији нити да се вратим у Србију; сматрам да је још рано правити планове у том смјеру. У глобалу, сматрам да је општи тренд током година био да се универзитет учини доступнијим што већем броју људи, што је, наравно, позитивно. Понекад постоје недостаци, али све у свему, ситуација би могла бити и гора. Више сам имао негативно искуство с начином на који се пружа подршка; увијек постоји веће удаљење између појединца и институције, бирократија је детаљна и чини да се осјећате беспомоћно пред непостојећим проблемима.
Колико је важно да се млади људи данас, осим науци, окрећу и духовној сфери?
Не поричем да ме брине постепено удаљавање од духовног живота које све више карактерише моју генерацију. Вјерујем да свако од нас, на неки начин, осјећа жељу за стремљењем ка апсолутном. У којој мјери и у којем облику се ово манифестује, не могу тачно одредити. Оно што је сигурно је да, ако сваки човјек тежи помирењу с апсолутним, онда је такође неопходно питати се гдје се данас чува та жеља. Имамо много средстава за тренутну утјеху и утјеху која су полако замијенила у нашим душама спонтани нагиб ка тражењу здравог духовног живота.
Италијански филозоф Бенедетто Кроче је рекао да „до осамнаесте године сви пишу поезију. Након осамнаесте године, остају двије врсте људи који пишу поезију: пјесници и будале.“ Иако не осјећам да сам потпуно обдарен будалашћу, не бих могао рећи ни да имам дар пјесника. Неки од тих радова су награђивани на локалним и националним такмичењима. Једном приликом је направљена збирка пјесама одабраних из радова које су предложили ученици основних школа, а тема је била јединство Италије. Мој рад је био на насловној страни, а збирка је потом била потписана од стране тадашњег предсједника Републике Ђорђа Наполитана. Затим су услиједиле године, може се рећи, тишине, током адолесценције. Током тих година сам повремено писао, када је то захтјевао тренутак или када није било сасвим јасно гдје смјестити љубав према животу.
Сматрам да свако књижевно дјело, да би почело, мора бити искрено. Само када пишемо нешто у шта вјерујемо, можемо испунити задатак писца. Касније се можемо надати пријатној форми или оригиналности садржаја, али важно је препознати да пишемо с неким циљем, а то је комуницирање нечега, а често је то тежак задатак, бунт против суштинске некомуникабилности људске природе, слаб приказ трагања за апсолутним.
У слободно вријеме цртате аквареле. Колико Вас то инспирише и шта значајно проналазите у сликању?
Имам могућност да сликарству приступим с неком врстом природне спонтаности, једноставности супротстављене техници. Напоменимо да дјеца од малих ногу осјећају жељу за цртањем, жељу за стварањем; стога се може претпоставити да није тако нереално вјеровати да је човјек створен по слици и прилици Божијој. Ограничио сам се на учење неких појмова сликања од енглеског акварелисте Ендруа Пита; репродуковао сам неке од његових радова које дијели јавно, у сврху самосталног учења, образовања. Усудио сам се направити неке варијације на неким од његових мотива.
Читаоцима желим срећне празнике, да буду с вољенима и проведу вријеме у колективној топлини. А љубав према математици је кључна ако планирате да је студирате на универзитетском нивоу; не само то, рекао бих да је страст још важнија од фантомског „талента“ или природне склоности према дисциплини. Математичко окружење може бити обесхрабрујуће и због своје конкуренције, посебно за млађе. Средњошколска такмичења из математике многима представљају стрес, а организација која стоји иза тога често ствара имплицитне фаворизације. Многи се увјере да нису довољно талентовани, док други доживљавају супротан ефекат и завршавају с потешкоћама у проучавању довољно, навикнути да не морају учити како би разумјели средњошколску математику. Понављам, ако неко искрено воли предмет, тада му није потребно ништа друго.
НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ
ЈАДРАНКИНА КРЕАТИВНОСТ УКРАСИЛА ТРПЕЗЕ: Васкршње корпице израђује са много љубави
У празничном периоду, свако жели да му животни простор буде испуњен неком симболиком из које ће зрачити празнични дух па је тако и у овом Васкршњем периоду велика потрага за Васкршњим украсима.
ЗМИЈА У ЦЕНТРУ БАЊАЛУКЕ: Грађани изненађени призором
КИШНО вријеме погодовало је бујној вегетацији, а змије су постале свакодневни призор. Том приликом је и једна виђена данас на ушћу Црквене у Врбас, поред тврђаве Кастел у центру града.
СУДБИНА СТРАДАЛИХ САРАЈЕВСКИХ СРБА И ДАЉЕ ПОД ВЕЛОМ ТУГЕ: Драгана Јањић Мандрапа о монодрами заснованој на истинитим догађајима из рата (ФОТО)
МОНОДРАМА "К'о камен-Веленка Брстинова и кћер јој Драгана", по тексту Драгане Мандрапе из Источног Сарајева, говори о животу двије генерације њене породице и о српском страдању, али и снази коју су имале у тренуцима највећих искушења, а на даскама које живот значе ју је изразито сугестивно оживјела маестрална глумица Народног позоришта Републике Српске Љиљана Чекић.
СРБСКО САБРАЊЕ БАШТИОНИК ПОМАЖЕ НАЈУГРОЖЕНИЈИМА: Хуманитарна акција се наставља до 10. маја (ФОТО)
СРБСКО САБРАЊЕ БАШТИОНИК је току Васкршњег поста, захваљујући прилозима, прикупило, спаковало и заједно са парохијским свештеницима, од Ливна и Кључа, преко Рибника и Мркоњић Града, до Бањалуке, Котор Вароши, Козарца, Љубије, Српца... подијелило стотину прехрамбено - хигијенских пакета. Васкршња акција „Будимо људи" се наставља до 10. маја.
РЕКОРДНА ПОСЈЕЋЕНОСТ ЗА ПРВОМАЈСКЕ И ВАСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ: Вишеград све више на мапи туриста
ВИШЕГРАД за првомјаске и васкршње празнике биљежи рекордну посјету туриста и тражи се кревет више, потврдили су Срни из Туристичке организације Вишеград.
ЖЕНЕ ЗА ВОЛАНОМ: Ове припаднице љепшег пола пркосе стереотипима (ФОТО)
ДАНАС ћемо у било којем дијелу Балакана углавном видјети да су мушкарци ти који су професионални возачи, а ријетке припаднице љепшег пола, одлуче се окушати у тој бранши, те гласно пркосе стереотипима и јасно нам поручује да се све може када жена хоће.
„ЈА САМ РИЈЕШИО И ТО ЈЕ ТО“: Радници Градске чистоће спасили живот младићу (ФOTO)
ДАНИЈЕЛ Николић, Хаљит Безјак и Сабит Итај, радници ЈКП "Градска чистоћа" су хероји из Новог Сада који су у петак ујутру спријечили човјека да скочи са моста Дуга у Дунав.
ПОНОС РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: Српчанин Огњен Крчмар медицину у Београду завршио са просјеком 9,83
НАКОН завршене Гимназије у Српцу гдје је проглашен за ученика генерације 2018. године уписује се на Медицински факултет у Београду.
ДОДИК ПОРУЧИО: Србија снажан ослонац Српској
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Милорад Додик рекао је да је Србија снажан ослонац Републици Српској.
СЕЛАК УПУТИО ЧЕСТИТКУ ПОВОДОМ ВАСКРСА: Након искушења и страдања долази радост
ГОРАН Селак, предсједник Социјалистичке партије Српске, упутио је честитку поводом највећег хришћанског празника Васкрса Његовој светости патријарху српском Порфирију, архијерејима, монаштву и свештенству и свим православним вјерницима.
Коментари (0)
22:13 САД ЋЕ СВИМА БИТИ ЈАСНО: Јокићев саиграч искрено говорио о српском центру и свима запушио уста!
ЈЕДАН од најбољих играча Денвера Мајкл Портер Џуниор говорио је за америчке медије о Николи Јокићу и његовим лидерским способностима.
21:15 СВЕ СЕ ЦАКЛИ: Погледајте како је Лепа Брена офарбала јаја за Васкрс (ФОТО)
У дому Лепе Брене Ускрс се припрема данима. Сви чланови породице дају свој допринос, а најмлађи син пјевачице и Бобе Живојиновића, Виктор ужива да помаже у кухињи.
Временска прогноза
Sarajevo
Banja Luka
Mostar
Tuzla
Bihać
Bijeljina
Курсна листа
1 „ПОНОСНА САМ НА ОРГАНИЗАЦИЈУ ЖЕНА У НАШОЈ ПАРТИЈИ“ Форум жена СПС-а организовао подјелу васкршњих јаја и слаткиша
ФОРУМ жена Социјалистичке партије Српске организовао је на Велику суботу подјелу васкршњих јаја и слаткиша грађанима, а нарочито најмлађима, у Бањалуци, Приједору, Бијељини и Теслићу.
0 СТРАВИЧНА НЕСРЕЋА У ЗАВИДОВИЋИМА: Камион на градилишту прегазио дјевојку, није јој било спаса
НА градилишту у Завидовићима данас се догодила стравична несрећа у којој је смртно страдала 29- годишњакиња из Завидовића, потврдио је Самир Валентић, портпарол МУП-а Зеничко- добојског кантона.