ПСИХОЛОЗИ УПОЗАРАВАЈУ: Код малишана се појавио синдром „дјеце духова“

Фото: пехелс

Они упозоравају на синдром „дјеце духова“, односно на чињеницу да се малишани због изолације све више повлаче у себе и имају проблеме приликом социјализације.

Затварање школа и мање дружења довели су до тога да деца широм Уједињеног Краљевства постану анксиознија и интровертнија. Дјеца која су напредовала пре пандемије сада су изгубила свако интересовање за своје образовање и друштвени живот, радије проводе вријеме сама у својој соби. Ово је натјерало чак 135.000 ученика у тој земљи да се ни не врати у школске клупе након почетка регуларне наставе, пише британски „Дејли мејл“.

Др Џејн Гилмор, консултант клиничког психолога и директор курса на УЦЛ, и др Бетина Хонен, клинички психолог и виши сарадник у настави на УЦЛ, објавиле су истраживање на ову тему и кажу да уколико дете пропушта близу половине школских дана – то је јасна „црвена заставица“.

– Пандемија је натјерала неке тинејџере да постану апатични и изгубе интересовање за ствари до којих им је некада било стало. Деца и тинејџери из нижег социо-економског поријекла имају већу вероватноћу да се одвоје од школе. Ово понашање може проузроковати дугорочну друштвену и емоционалну штету. Без те виталне друштвене везе, још више проблема се гомила и то би могло да траје доживотно – објашњавају оне.

Овакве тенденције примећују и психолози код нас. И деца у Србији показују знаке интровернтости и смањеног интересовања за друштвене активности.

– Ја сам радило једно истраживање са ученицима у школи, то је мали узорак и не може бити у потпуности репрезентативан, али резултати су показали да ниво екстраверзије код дјеце пада. Чак и код деце која на око делују као екстроверти, према нашим критеријума, та потреба за друштвом се страшно смањила. Сада је просечан резултат на тој скали екстраверзије много мањи него што је очекивано за њихов узраст и што се узимало као норма у времену од прије неколико година. Изражено је то да имају мању потребу за вршњацима и вршњачком групом, а они су сада у фази развоја када баш треба највише да желе да буду са другима и да припадају некој групи – рекла је  Лидија Максић психолог у основној школи.

Интернет зависност

Међутим, Максић овакве резултате не приписује само изолацији током пандемије, већ каже да се овако нешто десило у комбинацији са присуством технологије у животима дјеце – посебно друштвених мрежа. Она напомиње да је интернет зависност код деце узела све више маха, а потпуно је иста као и било која друга зависност.

– Да су дјеца била само изолована, њихова потреба за другима би порасла. Него су они били изоловани, а имали су замјену за социјалне контакте и та замена је била виртуелни свијет. Та комбинација је погубна. Ми већ имамо пораст депресије код деце и анксиозних поремећаја. Према истраживањима које сам спровела у школи, анксизна и депресивна стања само у прва два мјесеца ове школске године су се повећала чак шест пута у односу на претходна раздобља, односно прије короне – каже Максићева и додаје да не вјерује да би овакво стање могло да буде трајно код деце.

Николина Милосављевић, дечији психолог, разграничава појмове интроверзије и социјалне анксиозности.

Затварање школа и мање дружења довели су до тога да деца широм Уједињеног Краљевства постану анксиознија и интровертнија. Дјеца која су напредовала пре пандемије сада су изгубила свако интересовање за своје образовање и друштвени живот, радије проводе време сама у својој соби. Ово је натјерало чак 135.000 ученика у тој земљи да се ни не врати у школске клупе након почетка регуларне наставе, пише британски „Дејли мејл“.

Др Џејн Гилмор, консултант клиничког психолога и директор курса на УЦЛ, и др Бетина Хонен, клинички психолог и виши сарадник у настави на УЦЛ, објавиле су истраживање на ову тему и кажу да уколико дијете пропушта близу половине школских дана – то је јасна „црвена заставица“.

– Пандемија је натјерала неке тинејџере да постану апатични и изгубе интересовање за ствари до којих им је некада било стало. Дјеца и тинејџери из нижег социо-економског порекла имају већу вјероватноћу да се одвоје од школе. Ово понашање може проузроковати дугорочну друштвену и емоционалну штету. Без те виталне друштвене везе, још више проблема се гомила и то би могло да траје доживотно – објашњавају оне.

Овакве тенденције примећују и психолози код нас. И дјеца у Србији показују знаке интровернтости и смањеног интересовања за друштвене активности.

– Ја сам радила једно истраживање са ученицима у школи, то је мали узорак и не може бити у потпуности репрезентативан, али резултати су показали да ниво екстраверзије код дјеце пада. Чак и код дјеце која на око делују као екстроверти, према нашим критеријума, та потреба за друштвом се страшно смањила. Сада је просјечан резултат на тој скали екстраверзије много мањи него што је очекивано за њихов узраст и што се узимало као норма у времену од пре неколико година. Изражено је то да имају мању потребу за вршњацима и вршњачком групом, а они су сада у фази развоја када баш треба највише да желе да буду са другима и да припадају некој групи – рекла је за идија Максић психолог у основној школи.

Интернет зависност

Међутим, Максић овакве резултате не приписује само изолацији током пандемије, већ каже да се овако нешто десило у комбинацији са присуством технологије у животима дјеце – посебно друштвених мрежа. Она напомиње да је интернет зависност код дјеце узела све више маха, а потпуно је иста као и било која друга зависност.

– Да су дјеца била само изолована, њихова потреба за другима би порасла. Него су они били изоловани, а имали су замјену за социјалне контакте и та замена је била виртуелни свет. Та комбинација је погубна. Ми већ имамо пораст депресије код дјеце и анксиозних поремећаја. Према истраживањима које сам спровела у школи, анксиозна и депресивна стања само у прва два мјесеца ове школске године су се повећала чак шест пута у односу на претходна раздобља, односно пре короне – каже Максићева и додаје да не верује да би овакво стање могло да буде трајно код деце.

Николина Милосављевић, дјечији психолог, разграничава појмове интроверзије и социјалне анксиозности.

– Интроверзија је део темперамента и показује да такви људи не воле превише друге и гужву око себе. Тако се описују људи који боље и лепше функционишу када имају мање људи око себе и када су усмјерени на себе. Они енергију за живот црпе из времена проведеног сами са собом у неким мирним активностима. За разлику од људи који енергију црпе из великог броја људи око себе. Често се интроверзија повезује са недостатком самопоуздања, али то уопште не мора да буде случај. Постоје дјеца и људи који су интровертни и веома су сигурни у себе и уопште немају потребу да имају пуно људи око себе ни да се брзо упознају с другима да би доказали своје самопоуздање и своје вредност – истиче Милосављевићева.

Она напомиње да у оваквим условима деца испољавају симптоме социјалне анксиозности.

– Социјална анксиозност се често повезује са интроверзијом или меша са њом. То су дјеца која се повлаче јер не осећају самопоуздање, односно, осећају страх у односима са другима. Иза тога заиста и стоји ниско самопоуздање. То су дјеца која желе контакт, али имају страх да направе први корак. Карактеристично за њих је да тешко подносе одбацивање од стране друге деце – објашњава Милосављевићева.

Генерација без социјалних вештина

Она за разлику од Лидије Максић сматра да би будућим генерацијама могли да недостају поједини социјални алати које нису успели да стекну у детињству.

– Оно што ја могу да предвидим јесте да ће дјеца имати недостатак појединих социјалних вештина. То су они фини социјални знаци у невербалној комуникацији. Мање ће разумети емоционални тон разговора. Мање ће разумјети неписана, невербална социјална правила она која учимо интуитивно тако што смо у комуникацији са другима. Прије ће разумјети писану комуникацију јер су стално на телефону и рачунару и дописују се. Вјерујем да ће они који развијају социјалне мреже морати да смисле велики број емитикона и слично – објашњава Милосављевићева.

Она напомиње да родитељи могу и у оваквим околностима да помогну колико је то могуће малишанима.

Дјеца воле игре и игрице. Један начин, ако причамо о деци предшколског узраста јер ту је реално могуће утицати на избор забаве, могуће је организовати нака породична окупљања, породичне „састанке“, играње игара и тако се повезати са децом на пријатан начин. Ту је могуће и причати о озбиљним стварима с дјецом ко ће да преузме који посао у кући и слично. Када су дјеца старија, могу да се играју друштвене игре па чак и игрице на рачунару или телефону – и то је у реду, то је њихова реланост. С тим да је у овом случају то другачије јер су у контакту са другом особом и остварују социјализацију. Тако се повезују и тако ће се дете учитим тим невербалним знацима који би му можда недостајали. А даће бог да излазимо полако из пандемије и када се то деси треба што више инсистирати на томе, што више подстицати окупљања – каже Милосављевићева.

Максићева сматра да треба сви да се помогнемо деци да преброде проблеме настале у пандемији – од родитеља, друштва до институција.

– Мјере против короне се полако укидају и кад их не буде што пре децу треба вратити да нешто тренирају, да се баве физичком активношћу. Треба подстицати ваннаставне активности у школама и слично. Родитељи би требало да им ограниче време проведено на рачунару или мобилном телефону. Највећи проблем модерног родитељства јесте постављање граница. Некад је тешко дисциплиновати и самог себе, а камоли другог. Али свакако се могу увести и нека правила, на пример, колико сати у току дана или када сме да се користи мобилни телефон. Уколико се то не поштује, данашње технологије омогућавају и да се уређаји закључавају шифром и слично – наглашава Милосављевићева.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

„ДОГОВОРИЛИ СМО ТО“ Вучић о предстојећем сусрету са Лавровом у Њујорку

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се грађанима путем ТикТок лајва на свом каналу "Ја сам Александар".

СТАНИВУКОВУЋ: Изградићу меморијални центар у Доњој Градини (ВИДЕО)

ПРЕДСЈЕДНИК Покрета "Сигурна Српска" Драшко Станивуковић поручио је да ће изградити меморијални центар у Доњој Градини и да ће то бити један од важних пројеката којима ће се чувати сјећање на жртве Јасеновца.

ДОДИК О „ПРОБОСАНСКОЈ ПРИЧИ“: Просрпска прича треба да се у потпуности уједини

ПРЕДСЈЕДНИК СНСД-а Милорад Додик рекао је да, уколико у Сарајеву желе да се уједини пробосанска прича, он тражи да се просрпска прича потпуно уједини.

КРЕЋЕ СТАНОГРАДЊА ЗА МЛАДЕ ЉЕКАРЕ: Директор УКЦ-а Српске најавио велики пројекат

УНИВЕРЗИТЕТСКИ клинички центар /УКЦ/ Републике Српске и Болница “Свети архиђакон Стефан – 9. јануар” Требиње продубиће сарадњу на пољу неурохирургије, ортопедије и радиће на развоју кардиологије, као и на пројекту изградње станова за младе љекаре, како у Бањалуци, тако и у Требињу, изјавио је директор УКЦ-а Никола Шобот.

У ДОЊЕМ БРЕЗИКУ КОД БРЧКОГ ОСВЕШТАН ХРАМ ХРИСТА СПАСИТЕЉА: Кум премијер Минић

У ДОЊЕМ Брезику код Брчког освештан је Храм Христа Спаситеља. Кум храма био је предсједник Владе Републике Српске Саво Минић.

У ГРАДИШЦИ ОСВЕШТАНА ОБНОВЉЕНА ЗАДУЖБИНА МИТРОПОЛИТА ГЕОРГИЈА: Додик – Вјерујући народ чува српски идентитет

У ГРАДИШЦИ је освештана обновљена Задужбина митрополита Георгија Николајевића и уприличена свечаност поводом 160 година од изградње првог православног храма у овом граду и славе Градишке - Мале Госпојине. Свету архијерејску литургију поводом Мале Госпојине, крсне славе Града Градишка у Храму Покрова Пресвете Богородице служио је изасланик митрополита бањалучког господина Јефрема викарни епископ марчански господин Сава.

ХАОС ЗБОГ ЧАРАПА СА ЛИКОМ РАТКА МЛАДИЋА: Производиле се у Турској, реаговало и министарство

ФОТОГРАФИЈА чарапа са ликом Ратка Младића и ознаком "Made in Turkey" направиле су прави хаос на друштвеним мрежама, али су донијеле и велике проблеме за власнике фабрике у којој су произвођене.

ЦРВЕНИ АЛАРМА СЕ ПАЛИ: Ово љето друго најтоплије од почетка мјерења

ОВО љето друго је најтоплије од када се врше мјерења, а топлотни таласи трајали су дуго, због чега готово мјесец и по дана није било предаха од високих температура.

ВУЧИЋ О НОВОЈ САОБРАЋАЈНИЦИ: Много сам срећан јер то мијења животе људи у Шумадији

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић је на свом иснтаграм профилу показао колико је срећан поводом отварања првих пет километара обилазнице око Крагујевца.

„ОВО ЈЕ БИЛО ЛИЈЕПИХ 106. ГОДИНА“: Мостарка Анка открила открила рецепт за дуг живот (ВИДЕО)

КОРИСНИЦА Дома за старије и немоћне „Вита“ у Грудама Анка Николић прославила је 106. рођендан у друштву других корисника и запослених у дому.