СРБИЈА СЕ ОПРОСТИЛА ОД ЛАУШЕВИЋА: Колеге сломљене од бола, потресним ријечима се опростили од глумца – „Одлете нам Жаре…“ (ФОТО/ВИДЕО)
Лаушевићу је дијагностикован рак плућа, за шта јавност није знала, с којим је тумачио неколико улога. У октобру 2023. стање му се погоршало, те је примљен у болницу. Од последица болести преминуо је 15. новембра 2023.
Комеморација је почела минутом ћутања за Жарка Лаушевића, а завршила с ешестоминутним аплаузом.
Говор је одржао и Петар Божовић, и то је уједно било и посљедње обраћање на данашњој комеморацији.
– Два миленијума, а човјек не зна одакле да крене, па да кренем од почетка. То је било негдје ваљда 1978, село Годиње, Црњица, јесен, дивно вријеме. Мило Ђукановић професор режира драму, а тема је повратак човјека из Америке код жене и треба да види сина. Долази Мило и представи ми једног прелијепог младог дечка. Баш сам се одушевио, лијеп нам је син. Нисам знао да Жарко тек тад иде на пријемни у Београд. Враћа се, а мени каже: „Положио сам“. Прође вријеме, прошло много година, сједимо у кафани, кад он каже: „Знаш да ме је и дан-данас срамота због онога, кад ти нисам донио чашу воде“, ја питам које, он каже да кад је дошао из Београда, да сам му тражио. Каже: „Да ти сад донесем чашу?“. Рекох: „Коју воду, најбољи виски да донесеш“. Послије тога смо годинама доносили један другом чашу воде. У међувремену је умро професор Мило Ђукановић. Жаре је тада казивао стихове сјајног писца са Цетиња, Александра Лекса Ивановића. Пјесма се зове „Кари Шабанови“ – рекао је Петар, па кренуо да чита стихове.
– Одлете нам Жаре – завршио је Петар, скинуо шешир и поклонио се Лаушу, а затим попио чашу воде.
На комеморацији је приказан и инсерт из филма „Руски конзул“, у коме је Лаушевић остварио посљедњу улогу, а чија је премијера планирана за наредну годину.
– Драги Жарко, Лауше, за мене си био, прије свега, велики глумац, али не само за мене, него за све. Поред свега тога, за мене си био неко ко је умио да храбро и достојанствено носи живот на леђима колико год био тежак. На тој лекцији сам ти био захвалан и на посади и љубави. Хвала за вријеме које си ми посветио. Хвала за све савете, шале, топлину, скромност, разговоре, смех и другарство. Хвала за све те ствари које си намјеравао, које су наше животе учиниле племенитим. Смрт боли, али је банална и на крају увијек побиједи живот, а ја сам, Жаре, код тебе највише волио и цијенио живот. Хвала за све – казао је Марић.
Присутнима се обратио и глумац Светозар Цветковић.
– Један. Један је мали бели пас остао без свог господара. Посматрао сам га како тумара од врата и врата и чека трен да падне у несвијест, видјећи насмијано лице газде на кућном прагу. Анита је спремила вечеру у Њујорку, гледали смо Евровизију, питали се да ли ћемо бити у првих десет. Слушали наивне шлагере, гледали кутије са натписом „За Београд“ – рекао је Светозар, па испричао причу о видовњаку и грижи савјести:
– Осјећао сам све ове године одговорним што те нисам упутио да се јавиш човјеку који види прошлост и будућност. Те године, било је њих 15 који су се јавили да нешто прорекну. Каже: „Нисам се јавио“ – испричао је он.
Говор је одржала и редитељка Вида Огњеновић.
- Жарко је Жарко, Жарко, Жарко. Обиљежавали смо црвеним словом датуме његовог доласка. Узбудљиво је било кад смо сазнали да ће послије странствовања живети овдје, без редова летења. Немамо снаге да прихватимо његов одлазак. Наговијестио га је поклон публици. Не би Жарко био Жарко да није наслутио близину одласка. Не би он био он да није убедио љекаре да му помогну да дође и поклони се публици. Стајао је у благом наклону, сјају његове својствене љепоте. Намучен, благ и сетан док су га запљускивале салве аплауза, у очима су му биле искрице узбуђења и дугог бола. И дан је прошао и све, па и доживотна и ево поручивао је публици: „Ево, управо пролази и живот, само сам га замолио да мало сачека да вам се поклоним.“ И не питајте више за ким звона звоне ни ко је био Жарко Лаушевић. Дошао је из неког свог митоносног свијета и био је митска појава. Умио је да наслика, а оно за шта је слика недовољна исказивао је писмом. Слиједио је ’68. слоган „Будимо реални и тражимо немогуће“. Жарко је играо све и на сцени и на екранима и у животу. Тражио је немогуће јер је и сам био изнад свега. Суровом самоанализом испитивао је себе. Написао је да ту издржљивост захваљује осим најближих и родбине, чије је посјете у затвору ишчекивао као жељан свега. Тако је успио да уз све недаће остане умјетник. Осјетљив, благ и осјећајан и да упркос свим залима сачува крхко биће и са таквим жаром пише о својој породици. Дубоко саосјећам са њиховим болом данас. Збогом, непоновљиви Жарко мој, нека су ти повратак у мит и бескрај лакши но што ти је живот био – завршила је Огњеновићева потресан опроштај од великог Лаушевића.
Окупљенима се обратио и Мима Караџић, који је био дугогодишњи пријатељ и кум Жарка Лаушевића.
– Кад смо били клинци, између осталог, играли смо се и позоришта. Било је дивно. Упознали смо једног старијег друга, звао се Слоба Мијатовић. Направили смо позориште „Додест“. Дошао је једног дана један клинац, фино очешљан са великом диоптријом, румен у образима. То је био Жарко. Послије је Слоба направио представу о Марку Краљевићу. Жарко је био Шарац, а ја Буздован. Обишли смо цијелу Југославију. То позориште „Додест“ је постало озбиљно позориште. Ах, говорили смо и поезију. Обично бих ја Вита Ивановића, а Жарко мени Леса Ивановића. Нема више ни Карибола, ни Шабана, нема ни Леса, ни Вита, а нема ни тебе, мој добри Лаћо. Мој добри куме, путуј са анђелима – изговорио је Мима Караџић с кнедлом у грлу.
Послије обраћања Светлане Бојковић емитовани су инсерти из серије „Калкански кругови“, у којој је остварио једну од посљедњих улога у каријери.
Присутнима се преко видео-бима обратила и Светлана Цеца Бојковић.
– Први велики бљесак Жарковог раскошног дара догодио се на самом почетку када је ступио на сцену. Било је јасно – рођен је велики глумац. Услиједиле су године континуираног успона до 1993, на дан Огњене Марије, који му је беспоштено промијенио живот. Слиједила су суђења, затвор, казна. Мислим да је највећа казна била његово самоиспитивање и грижа савјести. То све, ту драму и трагедију, Жарко је исписао у четири узбудљиве књиге које су дневник једне робије, то је био пут и тежња ка сопственом искупљењу. По том путу ка слободи, вратио се поново да заблиста у пуном сјају својим глумачким даром. Сви смо му се дивили и вољели га. Онда је дошла опака болест која га је однијела. Шта рећи? Драги Жарко, дубоко смо погођени твојим одласком. Имамо сазнање о твом искупљењу. Испраћамо те са тугом и великом љубављу за тебе – рекла је глумица.
Глумац Ирфан Менсур се обратио потресним говором.
- Немојте да је ко сузу пустио, Анита, Бранка, дјецо, драги пријатељи. Љутиће се Жарко, знам га. Сви су већ све рекли и записали и мени није остало ништа, остала су ми само сјећања. Да бих се присјетио, направио сам пушкице. Написао сам све на руци. Шта ће мени недостајати. Недостајаће ми наши разговори док је био у Њујуорку, текстови које ми је слао још недописаних књига са питањем шта мислиш и ја сам некад мислио… недостајаће ми препоруке које књиге да прочитам и које је куповао. Недостајаће ми оно што сам му препоручивао. Недостајаће ми један поклон који сам добио од њега, неке жуте чарапе. Недостајаће ми наше шетње. Он упали камеру на свом телефону, па шетамо по Њујорку, а онда ја упалим камеру послије пар дана, па шетамо Београдом, а он ми каже – лакше мало, да уживам. Драги моји, оде Жарко, али ја не пристајем на то, јер није фер. Ја не пристајем на то – казао је он.
Потом се свима обратио глумац Воја Брајовић.
– Питају шта је то чиме бисте описали његов дар. Шта то чини Жарка тако великим. Сјетио сам се једне приче. Можда је и ви знате, о балерини која је полагала аудицију за Бољшој театар. Директор театра јој аплаудира и каже: „Браво, Ви одлично познајете музику, имате диван покрет и бићете примљени“. Она још увијек у поклону, он задовољан, па додаје и каже: „Али само да Вам кажем, никада нећете бити примабалерина“. Она га упита: „Али зашто?“ „Зато што Ви немате оно што чини да публика устане са сједишта да Вам аплаудира“. Жарко је имао то. Тешко се то може описати ријечима. Зато су га тако вољели. Због те античке трагедије ми говоримо о њему.
НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ
ДОДИК ПОНОСАН ШТО ЈЕ БИО САБОРАЦ ХЕРОЈИМА: Посланици првог сазива дали животе за стварање Српске (ВИДЕО)
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Милорад Додик истакао је да је поносан што је био саборац посланицима првог сазива Народне скупштине који су убијени на почетку стварања Српске, јер су се борили за заједничку идеју - да живи Република Српска.
СТЕВАНДИЋ: Убијени посланици нису били војна мета, већ цивили
ПРЕДСЈЕДНИК Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је данас у Бањалуци да тројица народних посланика првог сазива Народне скупштине, који су убијени на почетку стварања Републике Српске, нису били војне мете, већ су се искључиво бавили политиком и заштитом властитог народа.
УЧЕНИК ХЕРОЈ: Једини скочио у воду за вршњаком, остали гледали
ГРАДОНАЧЕЛНИК Бихаћа, Елведин Седић примио је данас у своме кабинету Албина Мујагића, ученика првог разреда Техничке средње школе, који је недавно од утапања спасио свога вршњака Белмина Селимовића, који је упао у дубоки канал који се улијева у ријеку Уну.
ХЕРОЈИ ДАЛИ ЖИВОТЕ ЗА СРПСКУ: Откривене бисте посланицима НСРС страдалима у рату (ФОТО)
У Народној скупштини Републике Српске у Бањалуци откривене су бисте народних посланика првог сазива парламента Српске убијених на почетку Одбрамбено-отаџбинског рата 1992. године - Милутина Најдановића, Горана Зекића и Милована Бјелошевића.
БУЏЕТ ФОНДА ПИО У МИНУСУ: Да ли пензионери могу да очекују ванредно повећање пензија?
ДИРЕКТОР Фонда за пензијско и инвалидско осигурање /ПИО/ Републике Српске Младен Милић рекао је да је за ванредно повећање пензија потребно обезбиједити потребне предуслове.
КУРТИЈУ НЕ СМЕТА КОКАИН У ЛЕПОСАВИЋУ, А СМЕТА МУ СРПСКА ТРОБОЈКА: Скандалозно понашање лажне државе
И ДОК се општина користи као наркоманско легло, Куртијевом режиму смета истицање српске тробојке, па тако лажни градоначелник у општини Лепосавић Љуљзим Хетеми забрањује постављање српске заставе.
БОЛЕСНИЦИ ОСТАЈУ БЕЗ ТЕРАПИЈЕ: Здравствени информациони систем у Бањалуци поново дезинтегрисан
ПАЦИЈЕНТИ у Републици Српској и даље морају прво бацити грах, па се тек онда спремити и отићи у апотеку како би подигли лијек.
СТАНОВИ У СРПСКОЈ СВЕ СКУПЉИ: Просјечна цијена квадрата нарасла за 24 одсто
ПРОСЈЕЧНА цијена метра квадратног завршеног и продатог стана у првом тромјесјечју ове године у Републици Српској износила је 2.851 КМ и већа је за 24,1 одсто у односу на исти период прошле године, подаци су Републичког завода за статистику.
ГРАНАТЕ УБИЛЕ И ЖЕНУ У ОСМОМ МЈЕСЕЦУ ТРУДНОЋЕ: Не блиједи сјећање на породицу Исаиловић у Брчком
НА мјесту страдања породице Исаиловић данас је у центру града у Брчком служен парастос, те положени вијенци и цвијеће.
ДОДИК СЕ ОБРАТИО У КАСАРНИ „КОЗАРА“: Не пристајемо на било какве понуде којима би Српска изгубила оно за шта су гинули наши борци
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је Српска 12. маја прије 32 године донијела историјски закон о формирању Војске Српске, а да данас не пристаје на било какве понуде којима би изгубила оно за шта су гинули њени славни борци.
Коментари (0)
17:15 КОЛАПС КОД ПРЊАВОРА: Возач повријеђен у судару два камиона и аута
ЈЕДНА ОСОБА повријеђена је у саобраћајној несрећи која се догодила у Гаљиповцима код Прњавора када је дошло до судара два камиона и аутомобила.
19:30 ЧОВЈЕК БЕЗ ГАЋА НА ЕВРОВИЗИЈИ: Најскандалознији наступ икад, свијет у шоку (ФОТО/ВИДЕО)
ПРВО ВЕЧЕ музичког такмичења "Евровизија 2024" одржано је јуче, а многи такмичари шокирали су свијет својим наступима.Представник Финске на Евровизији без доњег веша.
Временска прогноза
Sarajevo
Banja Luka
Mostar
Tuzla
Bihać
Bijeljina
Курсна листа
0 ТЕЖАК СУДАР КАМИОНА И АУТОМОБИЛА: Несрећа код Прњавора, саобраћај обустављен неколико сати
ДАНАС послијеподне десила се тешка саобраћајна несрећа у мјесту Доњи Гаљиповци код Прњавора.
0 ЦИК ОДЛУЧИЛА: Локални избори у БиХ одржаће се 6. октобра
ЦЕНТРАЛНА изборна комисија БиХ данас је донијела једногласну одлуку о расписивању и одржавању локалних избора у недјељу 6.октобра ове године.