СРБИЈА СЕ ОПРОСТИЛА ОД ЛАУШЕВИЋА: Колеге сломљене од бола, потресним ријечима се опростили од глумца – „Одлете нам Жаре…“ (ФОТО/ВИДЕО)
Лаушевићу је дијагностикован рак плућа, за шта јавност није знала, с којим је тумачио неколико улога. У октобру 2023. стање му се погоршало, те је примљен у болницу. Од последица болести преминуо је 15. новембра 2023.
Комеморација је почела минутом ћутања за Жарка Лаушевића, а завршила с ешестоминутним аплаузом.
Говор је одржао и Петар Божовић, и то је уједно било и посљедње обраћање на данашњој комеморацији.
– Два миленијума, а човјек не зна одакле да крене, па да кренем од почетка. То је било негдје ваљда 1978, село Годиње, Црњица, јесен, дивно вријеме. Мило Ђукановић професор режира драму, а тема је повратак човјека из Америке код жене и треба да види сина. Долази Мило и представи ми једног прелијепог младог дечка. Баш сам се одушевио, лијеп нам је син. Нисам знао да Жарко тек тад иде на пријемни у Београд. Враћа се, а мени каже: „Положио сам“. Прође вријеме, прошло много година, сједимо у кафани, кад он каже: „Знаш да ме је и дан-данас срамота због онога, кад ти нисам донио чашу воде“, ја питам које, он каже да кад је дошао из Београда, да сам му тражио. Каже: „Да ти сад донесем чашу?“. Рекох: „Коју воду, најбољи виски да донесеш“. Послије тога смо годинама доносили један другом чашу воде. У међувремену је умро професор Мило Ђукановић. Жаре је тада казивао стихове сјајног писца са Цетиња, Александра Лекса Ивановића. Пјесма се зове „Кари Шабанови“ – рекао је Петар, па кренуо да чита стихове.
– Одлете нам Жаре – завршио је Петар, скинуо шешир и поклонио се Лаушу, а затим попио чашу воде.
На комеморацији је приказан и инсерт из филма „Руски конзул“, у коме је Лаушевић остварио посљедњу улогу, а чија је премијера планирана за наредну годину.
– Драги Жарко, Лауше, за мене си био, прије свега, велики глумац, али не само за мене, него за све. Поред свега тога, за мене си био неко ко је умио да храбро и достојанствено носи живот на леђима колико год био тежак. На тој лекцији сам ти био захвалан и на посади и љубави. Хвала за вријеме које си ми посветио. Хвала за све савете, шале, топлину, скромност, разговоре, смех и другарство. Хвала за све те ствари које си намјеравао, које су наше животе учиниле племенитим. Смрт боли, али је банална и на крају увијек побиједи живот, а ја сам, Жаре, код тебе највише волио и цијенио живот. Хвала за све – казао је Марић.
Присутнима се обратио и глумац Светозар Цветковић.
– Један. Један је мали бели пас остао без свог господара. Посматрао сам га како тумара од врата и врата и чека трен да падне у несвијест, видјећи насмијано лице газде на кућном прагу. Анита је спремила вечеру у Њујорку, гледали смо Евровизију, питали се да ли ћемо бити у првих десет. Слушали наивне шлагере, гледали кутије са натписом „За Београд“ – рекао је Светозар, па испричао причу о видовњаку и грижи савјести:
– Осјећао сам све ове године одговорним што те нисам упутио да се јавиш човјеку који види прошлост и будућност. Те године, било је њих 15 који су се јавили да нешто прорекну. Каже: „Нисам се јавио“ – испричао је он.
Говор је одржала и редитељка Вида Огњеновић.
- Жарко је Жарко, Жарко, Жарко. Обиљежавали смо црвеним словом датуме његовог доласка. Узбудљиво је било кад смо сазнали да ће послије странствовања живети овдје, без редова летења. Немамо снаге да прихватимо његов одлазак. Наговијестио га је поклон публици. Не би Жарко био Жарко да није наслутио близину одласка. Не би он био он да није убедио љекаре да му помогну да дође и поклони се публици. Стајао је у благом наклону, сјају његове својствене љепоте. Намучен, благ и сетан док су га запљускивале салве аплауза, у очима су му биле искрице узбуђења и дугог бола. И дан је прошао и све, па и доживотна и ево поручивао је публици: „Ево, управо пролази и живот, само сам га замолио да мало сачека да вам се поклоним.“ И не питајте више за ким звона звоне ни ко је био Жарко Лаушевић. Дошао је из неког свог митоносног свијета и био је митска појава. Умио је да наслика, а оно за шта је слика недовољна исказивао је писмом. Слиједио је ’68. слоган „Будимо реални и тражимо немогуће“. Жарко је играо све и на сцени и на екранима и у животу. Тражио је немогуће јер је и сам био изнад свега. Суровом самоанализом испитивао је себе. Написао је да ту издржљивост захваљује осим најближих и родбине, чије је посјете у затвору ишчекивао као жељан свега. Тако је успио да уз све недаће остане умјетник. Осјетљив, благ и осјећајан и да упркос свим залима сачува крхко биће и са таквим жаром пише о својој породици. Дубоко саосјећам са њиховим болом данас. Збогом, непоновљиви Жарко мој, нека су ти повратак у мит и бескрај лакши но што ти је живот био – завршила је Огњеновићева потресан опроштај од великог Лаушевића.
Окупљенима се обратио и Мима Караџић, који је био дугогодишњи пријатељ и кум Жарка Лаушевића.
– Кад смо били клинци, између осталог, играли смо се и позоришта. Било је дивно. Упознали смо једног старијег друга, звао се Слоба Мијатовић. Направили смо позориште „Додест“. Дошао је једног дана један клинац, фино очешљан са великом диоптријом, румен у образима. То је био Жарко. Послије је Слоба направио представу о Марку Краљевићу. Жарко је био Шарац, а ја Буздован. Обишли смо цијелу Југославију. То позориште „Додест“ је постало озбиљно позориште. Ах, говорили смо и поезију. Обично бих ја Вита Ивановића, а Жарко мени Леса Ивановића. Нема више ни Карибола, ни Шабана, нема ни Леса, ни Вита, а нема ни тебе, мој добри Лаћо. Мој добри куме, путуј са анђелима – изговорио је Мима Караџић с кнедлом у грлу.
Послије обраћања Светлане Бојковић емитовани су инсерти из серије „Калкански кругови“, у којој је остварио једну од посљедњих улога у каријери.
Присутнима се преко видео-бима обратила и Светлана Цеца Бојковић.
– Први велики бљесак Жарковог раскошног дара догодио се на самом почетку када је ступио на сцену. Било је јасно – рођен је велики глумац. Услиједиле су године континуираног успона до 1993, на дан Огњене Марије, који му је беспоштено промијенио живот. Слиједила су суђења, затвор, казна. Мислим да је највећа казна била његово самоиспитивање и грижа савјести. То све, ту драму и трагедију, Жарко је исписао у четири узбудљиве књиге које су дневник једне робије, то је био пут и тежња ка сопственом искупљењу. По том путу ка слободи, вратио се поново да заблиста у пуном сјају својим глумачким даром. Сви смо му се дивили и вољели га. Онда је дошла опака болест која га је однијела. Шта рећи? Драги Жарко, дубоко смо погођени твојим одласком. Имамо сазнање о твом искупљењу. Испраћамо те са тугом и великом љубављу за тебе – рекла је глумица.
Глумац Ирфан Менсур се обратио потресним говором.
- Немојте да је ко сузу пустио, Анита, Бранка, дјецо, драги пријатељи. Љутиће се Жарко, знам га. Сви су већ све рекли и записали и мени није остало ништа, остала су ми само сјећања. Да бих се присјетио, направио сам пушкице. Написао сам све на руци. Шта ће мени недостајати. Недостајаће ми наши разговори док је био у Њујуорку, текстови које ми је слао још недописаних књига са питањем шта мислиш и ја сам некад мислио… недостајаће ми препоруке које књиге да прочитам и које је куповао. Недостајаће ми оно што сам му препоручивао. Недостајаће ми један поклон који сам добио од њега, неке жуте чарапе. Недостајаће ми наше шетње. Он упали камеру на свом телефону, па шетамо по Њујорку, а онда ја упалим камеру послије пар дана, па шетамо Београдом, а он ми каже – лакше мало, да уживам. Драги моји, оде Жарко, али ја не пристајем на то, јер није фер. Ја не пристајем на то – казао је он.
Потом се свима обратио глумац Воја Брајовић.
– Питају шта је то чиме бисте описали његов дар. Шта то чини Жарка тако великим. Сјетио сам се једне приче. Можда је и ви знате, о балерини која је полагала аудицију за Бољшој театар. Директор театра јој аплаудира и каже: „Браво, Ви одлично познајете музику, имате диван покрет и бићете примљени“. Она још увијек у поклону, он задовољан, па додаје и каже: „Али само да Вам кажем, никада нећете бити примабалерина“. Она га упита: „Али зашто?“ „Зато што Ви немате оно што чини да публика устане са сједишта да Вам аплаудира“. Жарко је имао то. Тешко се то може описати ријечима. Зато су га тако вољели. Због те античке трагедије ми говоримо о њему.
НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ
ПРЕТУКЛА МУЖА НА СРЕД УЛИЦЕ: Полиција привела жену
ПОЛИЦИЈА у Барајеву, у петак је ухапсила Т.К. (39) која је на улици, послије вербалне свађе са супругом А.К. (45) истом претила, а затим и ударила неколико пута.
ВЈЕТАР У ЛЕЂА ФИЛМСКИМ СТВАРАОЦИМА: Аудио-визуелни центар Српске потврио потенцијал анимиране сцене (ФОТО)
АУДИО-ВИЗУЕЛНИ Центар Републике Српске организовао је поводом трећег рођендана дводневну радионицу "Кроз објектив дебитанта", с циљем пружања прилике и могућности филмским ствараоцима, посебно дебитантима, да размијене искуства и успоставе контакт и сарадњу, а на панелима је потврђен потенцијал Српске да буде лидер у регији по развијености анимиране сцене.
ХЕЛИКОПТЕРСКИ САВЕЗ НА ДЈЕЛУ: Пацијент из Бањалуке успјешно транспортован за Београд
ПРИПАДНИЦИ Хеликоптерског сервиса Републике Српске и љекари Универзитетског клиничког центра /УКЦ/ Републике Српске данас послије подне успјешно су извршили ваздушни медицински транспорт из Бањалуке за Београд пацијента чији су иницијали Д.Н. /74/, речено је у Хеликоптерском сервису Српске.
ОГРОМНЕ ГУЖВЕ НА ГРАНИЦАМА: Колоне на излазу из БиХ, возачи да се наоружају стрпљењем
ДУГА су задржавања у оба смјера на граничним прелазима Градина и Градишка, док је на граничним пријелазима: Изачић, Велика Кладуша и Босански Брод појачан саобраћај путничких возила.
РЕЗОЛУЦИЈА О СРЕБРЕНИЦИ ЈЕ ПОЧЕТАК ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈЕ БиХ: Српска остаје досљедна својим ставовима
ПОЛИТИЧКИ аналитичар Војислав Савић рекао је да је добар дио свијета захваљујући српској дипломатији и здруженим напорима из Републике Српске и Србије схватио политичку позадину резолуције о Сребреници и нагласио да Српска треба остати досљедна својим ставовима и изнијети ову ствар до краја.
ВАЖАН РАЗГОВОР ДОДИКА И ВУЧИЋА: Саобр српског народа након гласања о резолуцији о Сребреници
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком.
ЗАКАЗАНА ИСКЉУЧЕЊА: Двије бањалучке улице сутра без струје
ЗБОГ радова сутра двије улице у Бањалуци неће имати струје, саопштено је из Електрокрајине.
СЛУЧАЈ СЕ РАСВЈЕТЉАВА: Ухапшена тројица нападача на српског младића
ПОЛИЦИЈА самопроглашеног Косова ухапсила је три особе, а још двоје је идентификовано, док се за шестим лицем трага због напада на двадесетогодишњег Србина П.К. на паркингу у Сјеверној Митровици који је истовремено и опљачкан.
СВЕЧАНИ ЧИН: Патријарх Порфирије крстио 30 дјеце на Цвијети
НА празник Христовог уласка у Јерусалим, Цвијети, у Храму Свете Тројице у Рипњу, патријарх Порфирије крстио је тридесеторо дјеце.
ВРИЈЕМЕ ЗА 1. МАЈ: Осигурајте заклон, киша ће прво захватити ове дијелове Српске
ОВЕ године за 1. мај очекује се топло и промјенљиво облачно вријеме уз сунчане периоде у првом дијелу дана, а киша ће падати понегде на југу и западу.
Коментари (0)
17:17 ПРЕТУКЛА МУЖА НА СРЕД УЛИЦЕ: Полиција привела жену
ПОЛИЦИЈА у Барајеву, у петак је ухапсила Т.К. (39) која је на улици, послије вербалне свађе са супругом А.К. (45) истом претила, а затим и ударила неколико пута.
11:09 „ЧИСТО ДА СЕ ЗНА КOМЕ ЈЕ БИЛО ДО РАТА“ Додик објавио видео који откива улогу Изетбеговића у догађајима из деведесетих у БиХ (ВИДЕО)
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске објавио је данас на друштвеној мрежи "Икс" изјаву академика Мухамеда Филиповића који је рекао да се грађански рат у БиХ могао избјећи, али да је СДА одбила споразум који је био постигнут са српском страном.
Временска прогноза
Sarajevo
Banja Luka
Mostar
Tuzla
Bihać
Bijeljina
Курсна листа
1 „НОВОСТИ“ ОТКРИВАЈУ – ОПАСАН ПЛАН САРАЈЕВА И ЗАПАДА: Режирају сукоб, а кривицу хоће да свале на РС, разматра се напад на Бошњаке повратнике
БОШЊАЧКИ политички кор и његови ментори из појединих западних амбасада у Сарајеву, осмисли су план да се приликом гласања у вези са резолуцијом о Сребреници у УН на међуентитетској линији између Републике Српске и Федерације БиХ изведе операција напада на цивилна лица, вјероватно бошњачке повратнике у Српску, и да за то окриве руководство Републике Српске - сазнају "Новости".
0 ОБМАНА ЈАВНОСТИ И КОМЕРЦИЈАЛИЗАЦИЈА ЖРТАВА У СРЕБРЕНИЦИ: У Поточарима као погинули уписани и живи људи
ИМЕ Јусуфа Смајловића уписано је међу сребреничке жртве на меморијалном зиду у Поточарима, а он се након успостављања двоетничке власти у Сребреници вратио и радио као возач начелника општине. Као возач у општини прије неколико година пензионисан је и живи недалеко од највећег муслиманског војничког гробља у Европи, које се налази у његовом селу.