ЛОГОР „ЧЕЛЕБИЋИ“: Амерички истражиоци саслушавају свједоке у случају Кемалa Мрнџићa

•  То је монструм који је учествовао у бројним злочинима и убиствима. У логору ‘Челебићи’ био је замјеник главног чувара. Мени је лично поломио седам ребара, поломио ми је вилицу, чупали су ми зубе… Палили су људе, давили их, гурали жицу у уши. Мог брата су тукли и мучили. Бројни нису имали срећу да живи напусте логор – рекао је Мркајић.

Не губи наду да ће Мрнџић бити процесуиран и позива преживјеле да се одазову свједочењу, иако је како каже, тешко проживљавати страхоте од прије три деценије јер су још живе физичке и психичке ране злостављања.

•  Очекујем да ће Мрнџића у САД казнити за давање лажних информација приликом захтјева за издавање докумената и вјерујем да ће услиједити затворска и новчана казна. Након тога могао би бити враћен у БиХ, али не очекујем много од овог суда, јер су малобројни они који су одговарали за злочине над Србима – истакао је Мркајић.

Из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица рекли су да су по добијању информације о хапшењу Мрнџића предузели конкретне мјере.

В.д. директора Виктор Нуждић  је потврдио да су до сада прикупили контакте и разговарали са бројним свједоцима, те да су им у томе помогле и друге институције Републике Српске, првенствено Министарство унутрашњих послова.

•  Центар је успоставио комуникацију с логорашима. Нашли смо одређен број свједока који су исказали спремност да свједоче. Морам да истакнем захвалност свим људима који су смогли снаге да након толико година поново проживе све трауме и смогну снаге да вишесатно свједоче пред америчким тужиоцима –  навео је Нуждић.

Кемал Мрнџић је, према незваничним информацијама, у САД допутовао 1999. године и на основу лажних информација, односно сакривања детаља из ратне прошлости, те 2008. године добио статус сталног боравка. Годину касније добио је и амерички пасош.

За злочине у логору „Челебићи“ пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију осуђени су Здравко Муцић, Хазим Делић и Есад Ланџо док пред Судом БиХ траје поступак против лица оптужених за убиства, прогоне, силовање, затварање и мучење српског цивилног становништва на подручју Коњица.

У околини Коњица од 1992. до 1995. године убијено је око 400 Срба, већином цивила, остатак становништва је протјеран, а села су спаљена.

Највећи злочин почињен је у селу Брадина, гдје је од 25. до 27. маја 1992. године побијено 48 цивила.

(Срна)