СЈЕЋАЊА НА ПРЕТКЕ: Демићева сјећања на Крајину у „Ружи под ледом“

Фото; Принтскрин/Јутјуб

Овај истакнути романсијер, приповједач, есејиста и драмски писац, од 1995. живи у Крагујевцу, гдје је директор Народне библиотеке „Вук Караџић“.

Добитник је неколико престижних признања међу којима су „Меша Селимовић“, Андрићева награда, „Дејан Медаковић“, „Бранислав Нушић“, „Мирослав Дерета“.

За књигу „Ружа под ледом“, Демић наводи да је претходно дубоко проживљена, јер ју је подстакла смрт мајке и жеља да сачувам успомене на њу.

– Из те празнине и осјећаја самоће почела се помаљати нит староставне приче о прецима и завичају, темеља којег више немам. Тако су се одмотавале наоко запретене успомене на првих петнаест година живота, када сам био у мајчиној непосредној близини. Та околност ме натјерала да се вратим скицама мојих давних приповједачких покушаја, нагонећи ме да их надопуним животним и списатељским искуством и накнадним увидима. Отуда концизност у изразу, поетска згуснутост и сјета – каже аутор.

Како је једна прича насловљена „Не помињите ми Ћопића“, Демић појашњава да му је велики писац Бранко Ћопић био охрабрење, а потом и трајна фрустрација. Охрабрење, јер је писао језиком којим се говорило у његовом завичају, а и многи његови јунаци подсјећали су га на људе које је познавао.

– Фрустрација је долазила отуда што сам због вјере у Ћопићев језик био изведен пред школску таблу како би ме наставница показала читавом разреду, јер сам у писменом задатку употребио „некњижевну“ ријеч – изђикати, а потом сам се обрукао на школској представи јер сам напрасно заборавио ријечи Ћопићеве пјесме „На Петровачкој цести“ и зарадио урнебесан смијех родитеља и ђака. Када боље ослушнем, чујем га и сада – открио је Демић.

За шкрте дијалоге у свом дјелу, појашњава да крајишки човјек, каквог познаје, углавном не брбља.

– Мучи се док не нађе праву ријеч, а кад у томе успије – она је језгровита и вишезначна. Исто је и са умјетношћу приповиједања. Језички израз је дошао сам по себи, без свјесне намјере. Требало је само да наговијести околности и елементе драматског у појединим епизодама, а све друго остави читаоцу да домисли. Код читалаца се призивају уздаси и сјета, уз свјестан ризик да се такав тон не допадне циницима и дежурним мудрацима. Најтеже је постићи да вам читалац повјерује, а кад се то деси – књига живи пуним животом, мимо творца – каже аутор.

Ова књига се завршава дирљивом причом о напуштању родне куће, а Демић појашњава како је она еквивалент душе, извор и увир наших живота, вјечна тежња за спокојем и миром. Зато је свако одвајање, али и враћање родној кући, једно од највећих емоционалних искушења и душевних потреса.

– Бар једном годишње обилазим руину родне куће. Руину, јер је опљачкана и обезљуђена. Дођем да је оплачем и да се изнова постидим над гробовима предака. Из тог стида је настала већина мојих књига, па и ова – поручио је Демић.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ПРЕМИНУО НЕБОЈША КУШТРИНОВИЋ: Бањалука се опрашта од познатог метеоролога

НЕБОЈША Куштриновић, познати бањалучки метеоролог, преминуо је у Бањалуци, а деценијама је био познат по начину на који је класичну временску прогнозу повезивао са народним вјеровањима, пословицама и искуствима наших предака.

ПАЛА ОДЛУКА: Свјетлана Милишић Величковски изабрана за судију из БиХ у Старзбуру

СУДИЈА Врховног суда ФБиХ Свјетлана Милишић Величковски изабрана је за судију Европског суда за људска права из БиХ.

ХЕРОЈСТВО КОЈЕ ЖИВИ: Козарска Дубица обиљежила 35 година од бесмртног чина мајора Милана Тепића (ФОТО)

СЛУЖЕЊЕМ парастоса у Комленцу, полагањем вијенаца у Градском парку, најавом изградње новог спомен-комплекса и детаљним подсјећањем на бјеловарску драму из 1991. године, у Козарској Дубици завршена је традиционална манифестација „Септембарски дани одбране од хрватске агресије 1995. године” Бројни Дубичани, општински и републички званичници одали су јуче почаст једином проглашеном народном хероју из Одбрамбено-отаџбинског рата, мајору ЈНА Милану Тепићу, који је страдао бранећи војно складиште касарне у Бјеловару од хрватских паравојних јединица.

„ЈЕДНИ СЕ СУНЧАЈУ, ДРУГИ СМРЗАВАЈУ“: Недим Сладић открио каква нас јесен очекује

ПОЗНАТИ метеоролог Недим Сладић анализирао је температурне контрасте у Европи и Босни и Херцеговини, те појаснио због чега се негдје људи и даље сунчају, док у БиХ носимо јакне.

МИНИЋ ЗА ТАСС: Будућност БиХ треба да одређују њени народи

БУДУЋНОСТ БиХ треба да одређују легитимни представници њених народа, а не странци, изјавио је предсједник Владе Републике Српске Саво Минић за ТАСС.

СУТРА СУНЧАНО И ТОПЛО: Уз ријеке могућа и јутарња магла

У Републици Српској и ФБиХ сутра ће, након ведрог и свјежег јутра, бити претежно сунчано и топло вријеме уз температуру ваздуха до 28 степени Целзијусових.

ПУТИН ЋЕ РАЗМОТРИТИ ДОДИКОВ ПРИЈЕДЛОГ: Тражено формирање савјета на нивоу предсједника и премијера Српске и Русије

ПРЕДСЈЕДНИК Милорад Додик изјавио је да је на састанку са руским предсједником Владимиром Путином у Кремљу преложио да се на нивоу предсједника и премијера Руске Федерације и Републике Српске формира савјет за сарадњу, који би се састајао једном годишње и којим би претходила заједничка сједница двије владе.

ОСПОРАВАЈУ ДОКУМЕНТА ПРЕВОЗНИКА ИЗ СРПСКЕ: Министарство тражи одговор од Граничне полиције БиХ

МИНИСТАРСТВО саобраћаја и веза Републике Српске предузело је активности поводом проблема са којима се посљедњих дана суочавају превозници и професионални возачи приликом изласка из БиХ, због оспоравања важећих исправа издатих од стране надлежних органа Републике Српске.

НАЈСТАРИЈИ ЧОВЈЕК У СРБИЈИ ПРОСЛАВИО 106. РОЂЕНДАН: Вукосав се женио пет пута, а ево шта сматра рецептом за дуговјечност

ВУКОСАВ Ђорђевић из Зајечара, званично најстарији грађанин Србије, прославио је 106. рођендан.

„МИХАЕЛ МАРТЕНС ЈЕ ПЕРСОНА НОН ГРАТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ“: Додик за РИА „Новости“

ЊЕМАЧКИ новинар Михаел Мартенс, који је питао украјинског предсједника Владимира Зеленског како Европљани могу да помогну Украјини да "убије још Руса", проглашен је персоном нон грата у Републици Српској, изјавио је предсједник Милорад Додик за РИА "Новости".