ОБРАТИТЕ СЕ ОВИМ РИЈЕЧИМА ЗА СРЕЋУ: Српска православна црква данас слави Светог Јустина Филозофа и Мученика

Фото: Шатерсток

Свети Јустин Филозоф (или Јустин Мученик) (105 – 165) је ранохришћански филозоф, теолог и мученик. Био је антички образован, на садржајима платонизма и стоицизма.

Рођен је око 105. године у Флавијевом Неапољу (Флавиа Неаполис, раније Сихем, данас Наблус), у Самари, Палестина. Јустинов отац Присцус је имао латинско име, а дједа Бахус грчко. Јустин је као младић дошао у Рим из Мале Азије да студира филозофију и да спозна крајњу истину.

У ранијој фази свог филозофског истраживања, Јустин се био „предао“ учитељу стоику, у нади да превазиђе „обично“ људско становиште. Стоици су обећавали да човјек, ако проучава природу, може научити како да свој живот, сваки догађај, препреку или околност, стави у универзални контекст, чиме човјеку омогућава приступ у божанску сферу. Јустин каже да га је обесхрабрило што је његов учитељ ретко говорио о божанској сфери и спречавао питања о том предмету. Зато је Јустин прешао другом учитељу, филозофу перипатетичару. Послије неколико дана, када је његов учитељ затражио плату за часове, Јустин је, згађен, прекинуо студије, закључивши да „тај човек уопште није филозоф“. Али, није се предавао. Отишао је учитељу питагорејцу, који се понудио да Јустина научи физичкој и менталној дисциплини која ће му душу ускладити са божанском сфером. Када је чуо да мора савладати астрономију, математику и музику прије него што почне да „схвата шта чини живот срећним“, Јустин је напустио и тог учитеља. Након силне потраге, Јустин је најзад повјеровао да је нашао прави пут у учењу једног сјајног платоничара. Већ је, како каже, учинио велики корак ка просветљењу. Веровао је да ће ускоро моћи да уздигне свој дух и схвати божанско.

Али, ускоро ће се десити нешто што ће променити његов живот.

Свети Јустин Филозоф је једног дана отишао са пријатељима у амфитеатар да посматра гладијаторске борбе, одржаване у част царских рођендана. Био је запрепашћен кад је усред арене угледао групу осуђеника које су водили дивљим звјерима. Смирена храброст којој су ови људи чекали сурово јавно погубљење запањила га је, поготово кад је дознао да су то неписмени људи, хришћани, које је римски сенатор Такит назвао „класом људи омрзнутом због сујеверја“. Јустин Филозоф је био дубоко потресен, јер је видео како скупина необразованих људи постиже врхунско достигнуће доступно филозофу. Ово достигнуће јесте, по мишљењу Платона и стоика Зенон, човекова способност да смирено прихвати смрт. Док је посматрао, Јустин Филозоф је схватио да присуствује натприродном догађају, чуду; и да су ти људи на неки начин пронашли велики, непознати извор моћи. Као што је Јустин сазнао касније, њихово запањујуће самопоуздање је проистицало из убеђења да њихова мука и смрт убрзавају Божју победу над снагама зла, оваплоћеним у римском суду који им је изрекао пресуду, и такође, у гледаоцима као што је сам Јустин.

Нешто касније, шетајући пољем близу мора, Јустин је неочекивано наишао на старца који је био члан дотичне заједнице. Најприје је старац питао Јустина о његовим студијама филозофије, али уместо да буде задивљен, као што је Јустин очекивао, старац му је упутио изазов рекавши да му филозофија никад неће донијети просвјетљење. Старац је тим питањем погодио суштину, јер Јустин од филозофије није тражио само интелектуално разумјевање свијета. Разговарајући са старцем, Јустин је увидео да је наишао на процес чију дубину интелект не може схватити. Према старчевим тврдњама, човјек мора примити Божански дух, силу далеко већу од наше разумске моћи, силу која „освјетљава дух“.

Стари хришћанин је довео у питање његову главну премису – да људски дух може спознати Бога сопственом снагом. Старац је изразио Јустинову највећу бојазан: да он губи вријеме, да људски дух, без обзира на образовање и капацитет, не може достићи свој циљ, не може сам спознати Бога.

Послије жучне расправе са старцем и велике унутрашње борбе, Јустин увиђа да су хришћани пронашли приступ огромној, Божанској сили, увек присутној сили коју су на земљу донели хришћански обреди као што је, прије свега, крштење. Пре него што је отишао, старац је младићу наложио:

„Да се молиш, изнад свега, да ти вратнице светлости буду отворене; јер то учење не могу сви схватити и разумети, већ само човјек коме су Бог и његов Христ подарили мудрост.“

Јустин никада више није видео старца, али је касније записао:

„Одмах се у мојој души упалио пламен, и обузе ме љубав према пророцима и људима који су пријатељи Христа; и док су ми његове речи одзвањале у глави, увидео сам да је једино та филозофија поуздана и корисна.“

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви вијенац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ПРЕОКРЕТ У СЛУЧАЈУ ДЕЛОЖАЦИЈЕ МАЈКЕ И ЋЕРКЕ: Вукосава и Сања се након 7 година агоније враћају у своју кућу у Бањалуци

ВУКОСАВА Поповић и њена кћерка Сања враћају се у своју кућу у бањалучком насељу Старчевица.

ИЗА НАС НАЈТОПЛИЈЕ ЉЕТО ИКАДА: Метеоролози упозоравају на промјене климе – „Имамо дуготрајне суше или превише падавина одједном“

ОВО љето друго је најтоплије од када се врше мјерења, а топлотни таласи трајали су дуго, због чега готово мјесец и по дана није било предаха од високих температура.

ХУМАНИТАРНИ ПОГВИГ ВРИЈЕДАН ДИВЉЕЊА: Драгослав веслао 29 дана од Београда до Градишке

ПРЕДСЈЕДНИК Удружења ментално недовољно развијених лица Градишка Драгослав Шиник, данас је, након 29 дана веслања, стигао до Градишке. Шиник је 25. августа дрвеним чамцем кренуо из Београда према излетишту у Гашници.

ВУЧИЋ У ДЕСТИЛЕРИЈИ: Пробао сам једну шљивовицу чак и од мене старију (ВИДЕО)

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић посетио је дестилерију породице Сенић и том приликом пробао шљивовицу која је "старија чак и од њега".

ИЗ СИНДИКАТА УПОЗОРАВАЈУ: Послодавци радницима „краду“ дане годишњег одмора

СЕЗОНА годишњих одмора је управо завршила, али неки радници у Републици Српској могу само да сањају одмор од, по закону минималних, 20 радних дана.

РАДОВИ ПОЧИЊУ: Санира се магистрални пут Ребровац – Челинац – Котор Варош

УГОВОР за рехабилитацију магистралног пута МИ-108, на правцу Ребровац – Челинац – Котор Варош, вриједан око 12,6 милиона КМ без ПДВ-а, биће потписан 21. септембра , док би радови требало да почну већ наредног понедјељка (28. септембра).

НАЈАВЉЕНИ РАДОВИ: Ове улице у Бањалуци сутра без струје

ЗБОГ најављених радова сутра ће доћи до редукције у испоруци електричне енергије, саопштено је из Електрокрајине.

ВРИЈЕМЕ СУТРА: Више сунца, мјестимично и пролазна киша

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ сутра ће бити промјенљиво до претежно облачно уз сунчане интервале, понегдје током дана биће и пролазне кише.

ЗНАЧАЈАН ПАД ТЕМПЕРАТУРА: Какво нас вријеме очекује наредних дана?

У РЕПУБЛИЦИ Српској сутра се очекује облачно вријеме с кишом, док од уторка слиједи захлађење и значајан пад температуре ваздуха.

МОЛЕБАН У МОСТАРУ ПОВОДОМ ПОЧЕТКА ШКОЛЕ: Првачићима подијељени поклони

У Старој цркви Рођења Пресвете Богородице у Мостару данас је, након свете литургије, служен и молебан за почетак школске године, а првачићима су подијељени поклони.