УВОЂЕЊЕ УНИФОРМИ У БАЊАЛУЧКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ? Ево шта кажу стручњаци

Фото: Ансплеш

Мирослав Попржен, директор ОШ „Свети Сава“ и предсједник Актива основних школа бањалучке регије, потврдио је за „Независне новине“ да би иницијативу о униформисању ученика требало да покрене Савјет родитеља.

•  Ми из Актива нисмо расправљали о тој теми – казао је Попржен и додао да би ово питање требало да буде ријешено правилником, односно кућним редом, које би министарство препоручило Савјету.

– Лично сматрам да би увођење униформе било добро. Не мора то бити кецеља као некада што се носила и што сам ја носио, али било би добро виђети примјер Кубе. Тамо дјевојчице и дјечаци долазе лијепо и културно обучени – појаснио је он, те додао да би ово ријешило многе ствари.

• Ријешиле би се неправедне различитости у школама између дјеце – закључио је он.

Ивана Љубојевић, директорица ОШ „Георги Стојков Раковски“ у Бањалуци, потврдила је за „Независне новине“ да је Савјет ученика предлагао увођење униформи, али она сматра да та идеја неће проћи.

•  По мом мишљењу, можда би било боље да се модификује та идеја, па да ученици носе мајице и дуксеве са логом школе, а фармерке, хлаче и обућу по властитом избору – предложила је Љубојевићева.

Како она сматра, ученици би требало да бирају обућу, због поштовања индивидуалности.

•  На тај начин би помогли нашу привреду и производњу ако би нека наша фабрика шила мајице и дуксеве, а ученици би били препознатљиви у својој околини. Тиме би постигли да се ученици примјерено понашају ван школе, јер би се знало из које су школе и не би бацали смеће, псовали, задиркивали једни друге, а између њих не би било ривалитета и љубоморе – истакла је она.

Додаје да би био отклоњен велики проблем, односно јаз између појединих ученика који припадају различитим слојевима друштва.

•  Онда нико од ученика не би свом другу поставио питање: ‘Гдје си купио дукс, на пијаци или у ‘Делти’, је ли оригинал?“ и слична питања. Неку дјецу, лошијег имовинског стања, родитељи су припремили за таква питања јер им пружају љубав у виду загрљаја, подршке и разговора, а не у виду материјалног, па им оваква питања не сметају, али има и оних који је не добијају, па за резултат добијемо дијете пуно комплекса и проблема – објаснила је Љубојевићева.

Иван Шијаковић, социолог, потврдио је за „Независне новине“ да би било вишеструко корисно увести кецеље у школе.

•  Повећао би се осјећај припадности школи – истакао је он, те додао да би униформност значила једнакост и уклањање видљивих социјалних разлика.
• Повећала би се дисциплина због ефекта униформисаности – навео је он.

Како каже, свака школа би имала своју боју кецеља и амблеме школе, што би дало додатни ефекат припадности и озбиљности.

• Потребно је само погледати примјер јапанске школе – закључио је он.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ДОДИК: Српски народ се борио за свој род, крсну славу, цркву, своје писмо и за слободу и да се никоме не покори

СРБИ идентитет не граде из мржње према другима, већ из љубави према свом народу, рекао је предсједник Милорад Додик у Бањалуци на свечаној академији поводом обиљежавања Дана српског јединства и националне заставе.

КОНАКОВИЋЕВЕ МУЉАЖЕ РАЗОТКРИВЕНЕ: Влада Србије демантовала наводе да је захтјев за прелет авиона Мацута послат прекасно

ВЛАДА Републике Србије одбацила је вечерас тврдње министра иностраних послова Босне и Херцеговине Елмедина Конаковића да је захтјев за прелет авиона Владе Србије, којим је премијер у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут, заједно са министрима, требало да отпутује у Бањалуку на обиљежавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе, послат неколико минута прије планираног полетања и нагласила да је захтјев упућен још 11. септембра.

КАМПАЊА „УПОЗНАЈТЕ СРПСКО СТРАДАЊЕ“ И У ЕВРОПИ: Бошњачки активисти бијесни због откривања истине о рату у БиХ

КАМПАЊА "Упознајте српско страдање" организована у Риму од стране Меморијалног центра Републике Српске засметала је бошњачким активистима који су писали властима у италијанској престоници са захтјевом да се ограде од кампање.

ЈЕДАН НАРОД ЖИВИ С ОБЈЕ СТРАНЕ ДРИНЕ: У Бањалуци свечана академија поводом Дана српског јединства и националне заставе (ФОТО/ВИДЕО)

У Бањалуци је одржана свечана академија поводом обиљежавања Дана српског јединства и националне заставе.

НАСТАЉАМО ОНО ШТО СУ ДОДИК И ВУЧИЋ УТЕМЕЉИЛИ: Минић и Мацут послали важне поруке након састанка у Бањалуци (ВИДЕО)

ДАН српског јединства није само један дан у календару, него нешто што ми све вријеме баштинимо, рекао је предсједник Владе Републике Српске Саво Минић.

ЧЕЛНИК УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊАЛУЦИ ДОБИО НАГРАДУ У САД: Међународно научно достигнуће Шкрбића у области кардиоваскуларне медицине

ВРШИЛАЦ дужности ректора Универзитета у Бањалуци проф. др Ранко Шкрбић добитник је годишње награде Америчке секције Међународне академије за кардиоваскуларне науке (IACS) за запажене резултате у научноистраживачком раду у 2026. години.

ЗАХВАЛНОСТ ЗА ДЈЕЛА У ТЕШКИМ ВРЕМЕНИМА ЗА НАШ НАРОД: Откривена биста академика Војислава Максимовића у згради Универзитета у Источном Сарајеву

БИСТА првог ректора Универзитета у Источном Сарајеву академика Војислава Максимовића откривена је данас у згради Ректората у знак вјечне захвалности за његову несебичну бригу и његовање српске духовности и културе у тешким временима за српски народ и Републику Српску.

МАЦУТ СТИГАО У БАЊАЛУКУ: У току састанак са Минићем

ПРЕДСЈЕДНИК Владе Србије у техничком мандату Ђуро Мацут стигао је у Бањалуку на обиљежавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

ПОВЕЗУЈУ СЕ БАЊАЛУКА И БЕОГРАД: Напредују радови на изградњи аутопута, ускоро се поставља први слој асфалта

РАДОВИ на изградњи аутопута од Раче до Бијељине убрзани су, а на првом дијелу трасе у току су посљедње припреме пред полагање првих слојева асфалта. Ријеч је о 20 километара дугој дионици која представља наставак аутопута из Србије и будућу везу Београда с Бијељином и даље Бањој Луком.

РЕКОРДАН БРОЈ ПРВАЧИЋА У БАЊАЛУЧКОЈ ШКОЛИ: Нема довољно простора за наставу и продужени боравак

ОСНОВНУ школу "Алекса Шантић" у бањалучком насељу Росуље похађа све већи број ученика, а овогодишњи упис 120 првачића додатно је продубио проблем недостатка мјеста за наставу, боравак и ваннаставне активности.