„НАША НАДА ЈЕ БИЛА ФЕНОМЕН“ Исповијест брата Бањалучанке која је 34 године провела у коми

живот. Касније  је завршила факултет, ради у банци, добила је и дијете, док је сестра била у коми чак 34 године – рекао је Малбашић.

То се десило недалеко од центра града, а фотографије несреће пролазе му кроз главу и данас.

– Несрећа се десила преко пута парка “Младен Стојановић”. Она је медицински феномен по том питању без сумње. На тијелу није имала ни крастицу послије толико година – казао је Малбашић.

Свих протеклих деценија храњена је путем сонде.

– Пукла јој је бутна кост па је добила масна ткива која су затворила средњи мозак који је центар за говор и равнотежу. Таквих пет милиона случајева живи у Америци с том дијагнозом послије удеса. Упознао сам и дјевојку која је била девет година у коми и пробудила се – рекао је Малбашић.

Борба за живот његове сестре почела је одмах након несреће.

– Док је била у Бањалуци, неких десетак дана, ишли смо у посјете редовно, а кад је отишла у Швајцарску били смо код ње и уз њу сваки дан. Не само ми, него и породица ујака, њихова дјеца. Дуго смо завршавали процедуру да дође авион по њу, а тада је било тешко и да авион слети на наш аеродром јер је био војни. Гањали смо дозволе у Сарајеву за лет, био је то млазни авион – рекао је Малбашић.

Након тога борба је настављена у Швајцарској, у нади да ће Нада успјети да се опорави.

– Када су донијели респиратор уз помоћ којег је и пребачена, односно та вјештачка плућа, довезли смо је до аеродрома и за два сата је била у клиници. Слетјела је Цирих, а у Луцерн је пребачена хеликоптером. Тамо је била све ове године – рекао је Малбашић.

Маринко каже да никад нису губили наду да ће његова сестра успјети да се избори.

– Имали смо наду да ће успјети и ишчупати се јер је била позната као велики борац. Посебно јер су проблем правила та масна ткива која су блокирала средњи мозак и центар за равнотежу и говор, јер је постојала могућност да се то може регенерисати пошто је баш на тој клиници било случајева и по седам-осам година да људи буду у коми па су се пробудили. Ипак, моју сестру је задесила нека друга судбина и умрла је као херој, али је и медицински феномен јер нешто слично до сада није виђено у свијету – рекао је Малбашић.

Према његовим ријечима, било је пуно трошкова, али дали су све од себе да покушају да спасу Наду. Ипак, судбина је хтјела другачије.

– Дали смо све од себе да спасимо млад живот. Ту мислим на разне терапије, биоенергичаре. И када је преминула није имала ниједне отворене ране на тијелу послије толико година у коми – рекао је Малбашић.

Према ријечима струке, до коме долази због тешких повреда мозга узрокованих ударцима у главу или можданим ударом. Иако се свачије искуство разликује, једна ствар остаје иста – очи особе која је у коми биће затворене и чиниће се да не реагује на околину. Ријетки су случајеви у којима људи могу реаговати, комуницирати или имати основне рефлексе, попут кашљања. Такође, пацијенти вјероватно најчешће не реагују на звук или бол. Неки могу самостално дисати, али у озбиљнијим случајевима ће им бити потребна помоћ медицинских апарата.

Мокар коловоз

Маринко Малбашић описао је и како је дошло до несреће која је одредила судбину његове сестре Наде.

– До несреће је дошло јер је пут био опран, могуће да је био и масан, а дечко који је возио није био у алкохолисаном стању. Могуће је да је дао мало јачи га­с, касније се заплео у дрво и оно што је трагично да су два момка преминула на лицу мјеста. О томе су писали и тада сви медији – рекао је Малбашић.

(ГласСрпске)