ФЕНОМЕН „РАКЕТА И ПЕРЈЕ“: Домаћи нафташи игноришу пад цијене барела

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, за литар бензина 95 данас се мора издвојити између 2,56 и 2,60 КМ, а за дизел 2,66 до 2,70 марака. Уколико то упоредимо са цијенама од 6. марта може се видјети да је цијена једног литра горива пала тек незнатно, у зависности од пумпе до пумпе. До значајнијег смањења није дошло иако математика указује да је требало.

Примјера ради, цијена барела је тренутно на нивоу од прије избијања рата у Украјини, а тада су цијене горива на бензинским пумпама биле између 2,30 и 2,40 КМ по једном литру.

О овом феномену, названом “ракета и перје”, је већ писао у неколико наврата. Наиме, када цијене нафте на свјетским берзама расту, трговци истог дана подижу цијене, док у случају пада вриједности то иде далеко спорије, као кад перје пада. Како су тада наводили наши саговорници тако ће и убудуће бити, све док не падне домаћа потражња и куповна моћ или док грађани не почну да бојкотују оне пумпе које и даље држе високе цијене и зарачунавају веће марже од предвиђених.

Предсједавајући Групације за промет нафтом и нафтним дериватима Привредне коморе Републике Српске Јовица Вучковић, сматра да је ипак дошло до осјетног пада цијена те да је гориво у Српској јефтиније за око десет фенинга у односу на претходни период, не наводећи и који.

Према његовој процјени, садашња цијена горива требала би да остане на овом нивоу до краја овог мјесеца, додајући како литар дизела на пумпама у Републици Српској сада кошта од 2,54 до 2,69 марака, док се бензин по литру креће од 2,39 до 2,59 марака.

Саговорници, међутим, указују како би цијене горива требало да буду још ниже, али и указују да одговорност не треба само тражити међу домаћим дистрибутерима, који сигурно у појединим случајевима лове у мутном, већ и међу рафинеријама које су знатно подигле своје рафинеријске марже и остварују екстрапрофите.

Иначе, цијене сирове нафте на свјетским берзама су у паду упркос расту потражње у Кини, након отварања и укидања “ковид” ограничења. Банкарски стрес, страхови од рецесије и егзодус великих инвеститора утицао је да вриједност барела у посљедњих пар седмица значајно падне, вративши се практично на ниво прије избијања рата у Украјини.

Инвеститори се окрећу злату

Банкарски страхови довели су до велике распродаје фјучерса сирове нафте током овог мјесеца на свјетским берзама, што се поклапа и с преласком инвеститора на племените метале. Злато постаје све траженија роба. Цијена злата је тренутно близу историјског максимума, са цијеном преко 1.980 долара по једној унци. Стручњаци указују како и ови трендови указују да међу великим играчима постоји све већи страх од велике рецесије, економске кризе и политичке нестабилности.

(ГласСрпске)