СТРУЧЊАЦИ ОДГОВОРИЛИ: Да ли ће и када доћи до пада инфлације и цијена хране у БиХ?

Указује на то да бројеви понекад могу да заварају. Као примјер наводи податак да је инфлација у БиХ око 15 одсто, али да се врло често пренебрегава да су цијене хране и енергената скочиле много више од овог процента, а за шта грађани, процентуално гледајући, највише новца издвајају.

– Слично је када анализирамо и цијене хране. У БиХ је то, према званичним подацима, око 26 одсто, али ако погледамо колико сада кошта хљеб, млијеко или месо у односу на почетак прошле године, видјећемо да су поскупљена огромна и да иду до 100 одсто – каже Кутле.

Слично мишљење дијели и економиста Александар Љубоја, поручујући како грађани БиХ не могу очекивати неке боље дане у скорије вријеме. Како каже, “правила” која су некада вриједјела, више не важе, јер економске токове у свијету сада диктирају велике компаније које су руководе оном “што је већа несрећа, то боље”.

– Један од начина да дођу до екстра зараде је и инфлација. Поготово ако је она “надувана”. Мислим да на глобалном тржишту влада изузетан хаос и одлуке се доносе стихијски – каже Љубоја, додајући да ни БиХ неће моћи остати имуна на све ове игре, поготово јер незајажљивост богатих, па и оних овдашњих, постаје сваким даном све већа.

Због тога, како каже, није оптимиста ни када је у питању борба против актуелне инфлације, поготово јер се показало да приликом формирања цијена готово сви калкулишу са такозваним фактором ризика, који уграђују у цијену неког производа те тако у неким случајевима оне на крају буду веће и за 30 одсто од реалних.

– Једина срећа је што зима полако пролази и да је цијена енергената, колико-толико стабилизована. Али и даље има толико слободног простора за разне манипулације да нисам баш оптимиста да ће борба са инфлацијом завршити током ове и наредне године. Нови окидач за инфлацију сигурно може бити храна. Довољно је изазвати панику на тржишту и цијене одмах вртоглаво порасту. Сјетимо се само шта се дешавало у бези са јестивим уљем, које је у једном тренутку коштало и шест марака. Значи и психолошки моменти у доброј мјери детерминишу цијене – објаснио је Љубоја.

Сматра како ће већина грађана БиХ због све већих цијена морати промијенити своје досадашње куповне навике, али и начин живота. Како су грађани БиХ до сада трећину својих прихода издвајали за куповину животних потрепштина, а да су цијене хране у неким случајевима и удуплане, мораће се правити селекција купљених ствари.

– Мораћемо много тога да се одрекнемо. Не зато што то желимо, већ јер ћемо на то бити принуђени. Бојим се да су пред нама веома неизвјесна и скупа времена – поручио је Љубоја.

Економски аналитичар Саша Стевановић каже да се са сигурношћу може тврдити да је ово највећи економски шок који је БиХ имала у својој историји.

– Економски раст претходне године у потпуности је зависио од унутрашњих прерасподјела. Иако смо више извозили, више смо и увозили, скупо смо плаћали енергенте. Спољнотрговински дефицит је одмогао домаћој економији. Уколико се остваре неке прогнозе да ће инфлација у Европи бити око шест или седам одсто, онда у БиХ можемо очекивати да ће то износити између 10 и 12. Уколико она буде већа биће већа и код нас од прогнозиране – сматра Стефановић.

Када је у питању цијена хране у будућности, каже како се може очекивати нови раст, како у свијету, тако и код нас, јер су се, како је појаснио, инфлациона очекивања увукла у све сфере економског живота и што се сукоби на глобалном нивоу не смирују.

– Најављују нове санкције, ново снабдијевање оружјем. Улози се повећавају. Ситуација са житом и однос Русије према испоруци хране свијету, Кине према глобалним ланцима снабдијевања, САД према свјетској економији и својим геостратешким интересима довели су до тога да се сваки сегмент економије и онога што утиче на њу посматра као инструмент стратегије и освајање ресурса и већег утицаја у свијету или одбрану постојећег стања – наводи Стевановић.

Додаје да ће интересантно бити питање остварених профита у претходној години, јер већ се износе аргументи и тврдње да је дио инфлације узрокован и већим профитним маргинама привредних друштава.

– То ће генерално произвести гњев јавности, закомпликовати доношење одлука о оштријем монетарном затезању и отворити један нови наратив у опорезивању екстра профита у Европи. Видјећемо да ли ће тамо гдје је инфлација била највише изражена храна и енергенти бити сектори који ће имати највећи раст профита. Државе попут Норвешке, Саудијске Арабије, Русије, државе које су извозници енергије већ сада у платним билансима биљеже рекордне суфиците. Вјероватно ће слична ситуација бити и са компанијама из ових сектора – истакао је Стевановић.

Криза трошкова

На питање колико ће уопште бити потребно времена да буде ријешена криза трошкова живота Стевановић каже да је то незахвално процјењивати, јер је количина неизвјесности и даље изузетно висока.

– Узроци нису економски, већ посљедице. Наш економски систем може се само настојати прилагодити кризи која траје, изборити се за очување радних мјеста и животног стандарда, настојати искористити све ово што се дешава и минимизирати евентуалну штету. Мјере усмјерити ка домаћинствима, очувању приватне потрошње и дизајнирати их тако да јачамо кохезију друштва – навео је Стевановић.

(ГЛАС СРПСКЕ)