ЈЕЗЕРО КРИЈЕ РУДНИК ЗЛАТА? Неизвјестан и дуг пут да Српска добије рудник за ескплоатацију

Више информација није имала ни начелница Језера Снежана Ружичић истакавши да није упозната ни о које три локације је тачно ријеч.

–  Ресорно министарство је издало одобрење компанији да врши геолошка истраживања, општина по закону није надлежна за та питања. Јавност Језера је подијељена, дио мјештана је за истраживања, дио против јер страхују да ће се негативно одразити на природне љепоте и богатства којима општина обилује. Скупштина општине је донијела одлуку и затражила да ресорни министар стави ван снаге то рјешење, али нам је речено да за то не постоји законска основа јер компанија није урадила ништа лоше – рекла је Ружичићева.

За истиче да се још не зна да ли су утврђене концентрације злата довољне за оснивање рудника, а ако до тога и дође то неће бити ускоро.

– Рудник злата би допринио развоју општине, повећао број запослених, али квалитет живота не зависи само о материјалном. Нетакнута природа је важан сегмент здравог живота тако да ако рудника и буде, екологија не смије бити угрожена, јер је ово крај са огромним туристичким потенцијалима чији развој је дио стратегије општине – рекла је она.

Мјештанин Језера који је три мјесеца радио за компанију “Ликос Балкан Металс” каже да су ископи вршени на локацијама Отомаљ и Сињаково, а која је трећа ни он не зна.

– На Сињакову је за вријеме Аустроугарске било више активних рудника, а прича се да је било и налазиште злата, а у којим количинама видјећемо. Лично сам радио на локацији Отомаљ, површински копао, исијецао узорке и паковао. Што се тиче заштите природе, довољно је рећи да нам из компаније нису дали да ни папирић од бомбоне оставимо иза себе – рекао је овај мјештанин који није желио да му наводимо име.

Професор рударства са Рударског факултета у Приједору Владимир Малбашић објашњава да су лежишта на локалитету Језера полуминерална у којима може бити злата, али и бакра, цинка, олова.

– Све су то метали који имају високе цијене на тржишту и рудник такве врсте сировина био би од непроцјењивог значаја за развој општине као што је Језеро, чак да злата и не буде. Али то је дуга прича, јер томе претходи још много истраживања, пројеката, документације. Од почетка истраживања до отварања рудника треба најмање пет година – казао је Малбашић.

Екологија

Владимир Малбашић каже да је Рударски факултет из Приједора учествовао у изради једног мањег пројекта за компанију “Ликос Балкан Металс” наводећи да је план да се врши подземна експлоатација.

– То значи да не би било површинских копова и великих одлагалишта, већ подземно експлоатисање које има драстично мањи негативни утицај на животну средину. Међутим, постројења за припрему су додатно питање, јер би требало видјети технолошка рјешења и улазне материјале – објаснио је Малбашић.