КОВАЧЕВИЋ ОБЈАСНИО: Заборавност је највећи проблем Срба

Фото: Срна

Такав је случај и са питањем очувања српског језика и проблемима, који су, наводи Ковачевић, наступили након његовог српско-хрватског периода, а којима је прије свега разлог тај што нема сагласности између политичких и лингвистичких ставова.

Према професору Ковачевићу, велики проблем је и тај што разне политичке организације и политички маркетинзи унутар самог српског народа, разграђују структуру самог језика, али и „ужасан статус ћирилице“, која је код Срба и идентитетски критеријум.

– Tу у првом реду мислим на различите притиске са родном равноправношћу. Када бисте се држали тих закона које политика хоће на силу да уведе у језик, изгубили бисте потпуно и граматичку и стилистичу структуру језика. Заправо, не бисте могли написати апсолутно ниједну реченицу коју бисте могли прочитати – каже Ковачевић, који је и професор за савремени српски језик, синтаксу, стилистику и општу лингвистику.

Он истиче да је српски језик угрожен посебно „извана“, јер они, који су његови корисници, не прихватају статус српског језика онакав какав он јесте.

Говорећи о српском језику након његовог српско-хрватског периода, Ковачевић подсјећа да су се прво осамосталили они језици који нису били лингвистички језици – најприје хрватски 1990. године увођењем новог хрватског устава, а затим бошњачки на конгресу муслиманских интелектуалаца 1993. године.

– Tако да је српски језик остао као нека врста остатка од онога што су узели Хрвати и што су мислили да узму муслимани. Чим се распала СР Југославија и Црногорци су одвојили, како су сматрали, свој дио језика, тако да српски заправо никад није званично ни верификован као одвајање од српско-хрватског – наводи Ковачевић.

Он објашњава да, с пуним правом, српски никад није званично верификован као одвајање од српско-хрватског, јер, како је чувени српски лингвиста Павле Ивић записао, од свих тих новоизњедрених језика једино се у српској језичкој политици ништа није промијенило.

– Није уопште мијењан статус ни граматички, ни лексички, ни било који – све оно што је био српско-хрватски, пренесено је даље на српски језик, што је сасвим нормално јер је и српско-хрватски био преименовани српски – каже Ковачевић.

Он напомиње да су тада наступили проблеми са статусом српског језика који су били искључиво политички, јер је српском језику само „враћен Вуков и вуковски српски“, као и име, које је једно вријеме било политички преименовано у српско-хрватски, односно хрватско-српски.

Ковачевић подсјећа да назив „политички језици“ за језике одвојене од Српског деведесетих година прошлог вијека, „због којег се буне Хрвати и неки други“, нису измислили србисти, него европска лингвистика, у првом реду Енглези.

Са становишта лингвистичких критеријума о идентитету језика који важе још од старих Грка, указује Ковачевић, то заправо нису језици, него само варијанте.

– Лингвистички језик се утемељује према лингвистичким критеријумима – према комуникативном, генетском и граматичком, структурном, а ови /политички/ дизањем руку. И ви сваки пут кад имате већину у скупштину, дизањем руку можете да прогласите или укинете поједини језик. С те стране се види да су политички језици, заправо језици привременог стања, али и да заправо нису језици – може се говорити само о варијантама – каже Ковачевић.

Он подсјећа да се у периоду када су „Хрвати и остали“ покушавали доказати да су то посебни језици, а након што је лингвиста Иво Прањковић у Загребу изјавио како се, на језичком нивоу, ради о само једном језику без обзира на то шта ко мислио, створила идеја да се направи декларација која је у Сарајеву направљена 2017. године о заједничком језику.

Ковачевић наводи да је циљ декларације био да се статус политичких језика изједначи са српским, али да је испала мањкава.

– То је декларација која је у суштини тачна, али генерално нетачна. У суштини је тачна зато што су то стварно све варијанте једнога језика, али је нетачна зато што мора постојати језик чије су варијанте, а они неће да наведу у декларацији ког језика су то варијанте. Да су то варијанте хрватског, бошњачког или црногорског, одмах би се навело. Него су све варијанте српског језика – каже Ковачевић.

Он истиче да се на стручна, лингвистичка и једино могућа објашњења о српском језику као лингвистичком језику и његовим варијантама, из Загреба, Подгорице и Сарајева постављају политички критеријуми „по којима би да се праве земаљски језици“ и игноришу лингвистички критеријуми.

Ковачевић примјећује да у Загребу, Подгорици и Сарајеву мисле да неоромантизам може да се прави на крају 20. вијека и да се народ, нација и језик стварају као што је то било на почетку 19-тог.

– Друкчије речено – да врате историју уназад потпуно и да дође до онога да велики број говорника једног језика каже – ја не припадам том језику јер сам много старији од њега. Највећи број говорника у Црној Гори који сматрају да говоре Црногорским, заправо не говоре Црногорским јер су старији од црногорског језика. Највећи број говорника у Босни и Херцеговини – Бошњака, муслимана, а то су само они који су од 1993. године, могу да кажу да су говорници бошњачког језика – објашњава Ковачевић.

Он указује да се оваквим односом према језику ствара и велики проблем у политичким односима.

– Ви морате да сарађујете на политичком нивоу, а они који не разумију политику и науку, не схватају да наука не може никако да вријеђа. Ако неко каже да је два плус два четири, а не слажете се у Сабору Хрватске или било гдје другдје, ви то не можете промијенити. Не можете промијенити лингвистичке критеријуме о идентитету језика који важе од старих Грка. Али можете да утичете на политику и да се прихватају ваши ставови – поручио је Ковачевић.

(Срна)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ХРВАТИ МУЧКИ УБИЈАЛИ И СРПСКУ ДЈЕЦУ: Обиљежена 31 година од погрома над 15.000 Срба из западне Славоније у акцији „Бљесак“

У Градишци ће данас бити обиљежена 31 година од погрома над 15.000 Срба из западне Славоније у хрватској акцији "Бљесак", када је убијено најмање 263 Срба, међу којима 12 дјеце.

„ПАРТНЕРСТВО СА РУСИЈОМ ОСТАЈЕ ИСКРЕНО“: Додик најавио сусрет са Путином

ПРЕДСЈЕДНИК Милорад Додик најавио је да 7. маја путује у Москву, а да ће 9. маја бити на Паради побједе и да се радује што ће имати прилику да поново сретне предсједника Русије Владимира Путина.

НАЈЉЕПШЕ ВИЈЕСТИ СТИЖУ ИЗ ПОРОДИЛИШТА: У овим градовима Српске је рођено највише беба

У Републици Српској у протекла 24 часа рођене су 22 бебе, 11 дјевојчица и 11 дјечака, речено је Срни у породилиштима.

СУНЦЕ СЕ ВРАЋА: Ево какво нас вријеме очекује данас

У Републици Српској и Федерацији БиХ данас ће бити претежно сунчано и топлије вријеме, али уз сјеверни вјетар.

МАЈ ДОНОСИ НЕРАДНЕ ДАНЕ: Обиљежавамо Међународни празник рада и Дан побједе над фашизмом

У Републици Српској данас и сутра су нерадни дани поводом обиљежавања Међународног празника рада.

ДОДИК ЈАСАН: Причу о наводном геноциду о Сребреници измислили пропагандисти НАТО-а како би оправдали своје поступке против Срба

ПРИЧУ о наводном геноциду у Сребреници 1995. године измислили су пропагандисти НАТО-а тог времена како би оправдали своје поступке против Срба, иако сви најзначајнији ауторитети данашњег свијета који изучавају геноцид кажу да се у Сребреници то није догодило, изјавио је предсједник Милорад Додик.

ДОДИК ПОСЛАО СНАЖНУ ПОРУКУ ИЗ САД: „Награду посвећујем својој мајци Мири, српском народу и Републици Српској“ (ФОТО)

ПРЕДСЈЕДНИК Милорад Додик изјавио је да Награду за лидерство и залагање за демократију посвећује својој мајци Мири, српском народу и Републици Српској која је поносна и цијени слободу.

АМЕРИКА ПРЕПОЗНАЛА ПОСВЕЋЕНОСТ И ДЕМОКРАТСКЕ ВРИЈЕДНОСТИ: Додику уручено престижно признање Универзитета Џадсон (ФОТО)

ПРЕДСЈЕДИКУ СНСД-а Милораду Додику уручено је признање за одважност потребну за лидерство и посвећеност националном суверенитету и демократским принципима, које додјељује Универзитет "Џадсон" у америчком граду Елџину.

ДОБРОДОШЛИ НАЗАД, ПРЕДСЈЕДНИЧЕ: Благојевић се захвалио Додику на подршци Трампу (ФОТО)

БИВШИ гувернер Илиноиса и близак сарадник америчког предсједника Доналда Трампа, Род Благојевић, пожелио је добордошлицу предсједнику СНСД-а Милораду Додику у САД.

ВРИЈЕМЕ СУТРА: Ујутру мраз, током дана расте температура

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ сутра ће бити сунчано и топлије уз развој облачности послије подне и температуру од 13 до 18 степени Целзијусових.