КУНА СЕ УНИШТАВА: Хрватска од Нове године прелази на евро

Повлачење вишкова куне почело је у септембру ове године, након туристичке сезоне и биће настављено постепено. Рок за замјену папирних новчаница је неограничен, док је рок за замјену кованица три године.

Због негативног утицаја на околину, односно примеса боје на новчаницама и заштитних елемената, замијењене новчанице се више не спаљују него се уситњавају резањем на комадиће мање од милиметра, а та маса се користи као изолација у јавним грађевинским радовима.

Ради се о огромној маси материјала.

– Кад би новчанице које ћемо повући, њих око 500 милиона комада, посложиле једну на другу, висина би износила готово 50 километара или као шест Монт Евереста – кажу из ХНБ, пренијела је Хина.

Такође, 5200 тона преосталих кованица, за које се рачуна да ће бити враћене, продаваћа се као сировина након топљења.

Када куну замијени евро у оптицају ће бити иста количина новца. На примјер, број новчаница од 100 куна замениће пропорционалан број новчаница од 10 и 20 евра.

Куна као папирнати и метални новац и липе као кованице у апоенима мањим од једне куне уведени су у употребу 30. маја 1994. на Дан државности.

Претходно, државна Комисија за новац одлучила крајем августа 1991. да ће се трајни новац у Хрватској, након хрватског динара, звати круна а његов стоти дио баница.

За круну је проведен конкурс и одабрано рјешење, али је накнадно, у јулу 1993, након приједлога десет посланика сабор је донио одлуку да ће се хрватски новац звати куна.

Дио јавности показао је јавни отпор истичући да је новац с тим именом оптерећен негативним историјским наслеђем Павелићеве НДХ, а историчари да је одлуку наложио тадашњи предсједник Фрањо Туђман.