SANJAJU O RADNOJ KNJIŽICI: Daktilografkinja u sedmoj deceniji pokušava da se domogne posla u struci

– U okviru trećeg stepena na zaposlenje najduže čekaju metalci, trgovci i tekstilci, a sa četvrtim stepenom maturanti gimnazije, finansijski radnici i ekonomisti, mehaničari i mašinisti. U okviru navedenih zanimanja najviše je prijavljenih – kazali su u Zavodu i dodali da nezaposleni imaju obavezu da aktivno traže posao.

Predsjednik Privredne komore RS Pero Ćorić statistiku Zavoda i trenutne potrebe tržišta rada ocjenjuje kao apsurdne budući da su podaci  potpuno kontradiktorni.

– S jedne strane, poslodavci vape za radnom snagom gotovo svih obrazovnih profila, a s druge imamo više od 66.000 nezaposlenih, bar na papiru. S obzirom na tu apsurdnu situaciju, radili smo analizu i došli do zaključka da je među nezaposlenim više od 30 odsto onih u šestoj i sedmoj deceniji života, dobar dio radi na crno, a mnogi neće da rade poslove koji im se nude, već čekaju zaposlenje u struci – kazuje Ćorić.

Dodaje da poslodavci na nezaposlene koji posao čekaju duže od decenije gledaju s dozom opreza i nastoje ih zaobići jer im vrijeme provedeno na birou sugeriše da je riječ o ljudima koji nisu voljni da rade.

–  U sadašnjim uslovima potražnje, ako neko čeka posao toliko dugo, jasno je da neće ili ne može da radi. Takođe, za poslodavce je otežavajuća okolnost i to što je mnogo nezaposlenih starijih od 50 godina jer se takvi radnici teže prilagođavaju novim tehnologijama, sporije usvajaju vještine, nisu dovoljno produktivni. Ipak, kad neko hoće da radi i stručan je, do posla bez mnogo muke dođe i sa 60 godina – rekao je Ćorić i naveo da među onima koji čekaju posao ima i manji broj radnika propalih preduzeća koji su na evidenciji biroa samo da bi ostvarili uslove za penzionisanje.

Edukacija

Pero Ćorić kaže da je Privredna komora RS formirala centar za obrazovanje odraslih s ciljem dodatne edukacije nezaposlenih kako bi njihova znanja i vještine prilagodili potrebama tržišta rada.

– Zbog neusaglašenosti obrazovne politike i potreba tržišta rada imamo dosta nezaposlenog kadra čija zanimanja nisu interesantna domaćoj privredi, naročito prerađivačkoj industriji. Ovim potezom nastojimo problem bar djelimično  riješiti – kazuje Ćorić.

(GlasSrpske)