СРПСКИ ПОВРАТНИЦИ У ПРОБЛЕМУ: Пут Дрвар-Гламоч макадамски, а спада у регионалне

– Најважнији неасфалтирани међуентитетски пут спаја федерални дио Дрвара са Источним Дрваром у Републици Српској. Овај путни правац је од националног значаја, а није асфалтиран дуж федералног дијела. Овим путем свакодневно стотињак повратника одлази на посао у Источни Дрвар како би и тамошњим предузећима зарадили плату неопходну за егзистенцију – истакла је Рунићева.

Начелник Дрвара је рекла да је путна инфраструктура предуслов за живот достојан човјека.

– Без улагања у путну инфраструктуру не можемо ни размишљати о инвестицијама и економском напретку. Ово је основни предуслов за стварање услова за живот достојан човјека на овим просторима – нагласила је Рунићева.

Рунићева каже да се општина Дрвар неколико пута обраћала надлежним институцијама за рјешавање овог великог проблема, али да до данас нису добили одговоре.

Она је апеловала на власти у Републици Српској и Србији да помогну опстанак и останак Срба у ФБиХ.

– Гарант нашег опстанка и останка на нашим огњиштима у Крајини је помоћ Републике Српске и Србије. Ми без те помоћи и подршке немамо живота овдје. Данас, након готово три деценије од рата немамо основне услове за живот достојан човјека. Наша села немају струју, воду, пут, мобилну мрежу, али смо храбост и љубав према отаџбини показали повратком у нашу Крајину – истакла је Рунићева.

Она је објаснила да је Дрвар једина општина у БиХ која је послије Дејтонског споразума подијељена на три дијела, између два ентитета и два кантона, да граничи са пет општина, а чак три путна правца према сусједним општинама нису асфалтирана.

Према њеним ријечима, путни правац који спаја Дрвар са Унско-санским кантоном се готово никако не одржава и годинама не добија ни основну саобраћајну сигнализацију.

– Чињеница је да Унско-сански кантон остварује ФБиХ значајне приходе од туризма, јер је дио пријератног Дрвара, данашњи Мартин Брод, источни дио Националног парка `Уна` – каже Рунићева.

Дрвар и Гламоч једине су двије општине у ФБиХ које су спојене макадамским путем дужине двадесетак километара, а асфалтирање ове дионице је од изузетног значаја јер се ту налазе српска повратничка села, рекао је раније Срни предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић.

(Срна)