„НАШИХ ЉУДИ СЕ ТРЕБА КЛОНИТИ“ Исповијест Србина у далекој Аустралији

Фото: Ансплеш

Уколико одлучим да се вратим кући, знам да ћу пронаћи посао у својој струци, јер је наша земља у дефициту са радном снагом мог профила, ријечи су Предрага, мушкарца из Србије који је трбухом за крухом кренуо пут Аустралије.

Да преко ипак није све мед и млијеко, најбоље говоре ријечи наших људи који су срећу потражи изван граница Србије. Једно у низу искустава јесте и оно од Предрага Ђелевског, који је у ауторском писму за дневни лист Политика унутар рубрике “Мој живот у иностранству”, подијелио тјескобе и размишљања са којима се суочио током боравка у Аустралији.

– Ова година у Аустралији била је у знаку скидања маски и отварања граница. Студенти из цијелог свијета почели су лагано да се „довлаче” у земљу кенгура. Због затворених граница и рестриктивних мјера, Аустралија се суочила са мањком радне снаге што је нама студентима добро дошло. Сада имамо право да радимо неограничено док смо прије короне били ограничени на 20 сати недјељно – прича Предраг, и наставља:

– Људи попут мене који долазе из мање развијених дијелова свијета, на жалост више су окренути ка послу и новцу него самом студирању. Студентски живот у Аустралији за некога ко „бане” са оскудним знањем енглеског језика понекад је забаван, понекад стресан, али увијек занимљив. Вријеме у Квинсленду тачније Бризбејну, ако занемаримо три врела мјесеца, у остатку године скоро је па савршено. Температура у прољеће и на јесен не прелази 30 степени, а зима је умјерена, ниске температуре ноћу спуштају се до пет степени. Бризбејн је право мјесто за свакога ко воли топлу климу – каже он.

– С обзиром да ми је енглески био на ниском нивоу одмах по доласку у Аустралију спојио сам се са нашим људима како бих лакше дошао до посла. Као грађевински инжењер тражио сам посао у струци јер сам имао идеју да научим грађевинске термине и истражим њихове начине градње. Кренуо сам да радим са нашим људима али сам убрзо схватио да су тачне приче које сам чуо прије него што сам овђе дошао, да се баш њих треба клонити. Прво никад нећеш почети да говориш језиком због кога си дошао, а друго кад немаш велики избор послова, наши то намиришу и одмах почну да те потцјењују и не плаћају довољно. Због њиховог безобразлука, неколико пута сам напуштао послове и доживио прво велико разочарење „нашим” људима у Аустралији. Самостално сам пронашао посао у магацину грађевинских материјала. Ту сам морао да више комуницирам са Аустралијанцима, па ми је и усавршавање језика све боље ишло – наставља он, преноси Блиц.

– Почео сам да побјеђујем страх од непознатог и полако самостално почео да упознајем град и околину у којој живим. Временом мој енглески је озбиљно напредовао, и упознавао сам неке нове људе, углавном „Озије”, како Аустралијанци називају сами себе. Људи које сам упознао углавном су нижих социјалних слојева и живе животом од данас до сутра. Био сам изненађен њиховим оскудним образовањем, чак ни таблицу множења не знају, а камоли неке друге, основне ствари. Тијела су им „украшена” многобројним тетоважама и пирсинзима, па ми је требало доста времена да почнем да не примјећујем „украсе” већ људе. „Озији” имају потпуно другачији поглед на свијет и веома је тешко остварити било какву дубљу конекцију са њима. Слободно могу рећи да је солидарност и емпатија код Аустралијанаца једнака нули – признаје Предраг.

– Послије неколико мјесеци, због зиме и мањка посла у магацину, морао сам да потражим нови посао. Добио сам нови посао, опет у магацину. Овога пута сарађивао сам са великим бројем Латиноамериканаца. Слични су нама, долазе са истом надом, истим сновима и истим жељама у Аустралију. Воле дружење, журке, имају добру храну, воле фудбал и прави су хедонисти. Неки су дошли са планом да се никад не врате у домовину, а неки да зараде нешто новца и да се врате кући. Дружећи се са њима схватио сам да су колумбијска и бразилска заједница у Аустралији доста јаке – прича он и додаје:

– Ако одлучим да останем још неко вријеме у далекој Аустралији, отвориће се питање да ли ће жал за домовином на крају ипак превагнути. Дилема у глави постоји и виђећу на коју ћу страну нагнути – написао је он унутар свог писма за рубрику “Мој живот у иностранству”.

(Блиц)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ДОДИК: Српски народ се борио за свој род, крсну славу, цркву, своје писмо и за слободу и да се никоме не покори

СРБИ идентитет не граде из мржње према другима, већ из љубави према свом народу, рекао је предсједник Милорад Додик у Бањалуци на свечаној академији поводом обиљежавања Дана српског јединства и националне заставе.

КОНАКОВИЋЕВЕ МУЉАЖЕ РАЗОТКРИВЕНЕ: Влада Србије демантовала наводе да је захтјев за прелет авиона Мацута послат прекасно

ВЛАДА Републике Србије одбацила је вечерас тврдње министра иностраних послова Босне и Херцеговине Елмедина Конаковића да је захтјев за прелет авиона Владе Србије, којим је премијер у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут, заједно са министрима, требало да отпутује у Бањалуку на обиљежавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе, послат неколико минута прије планираног полетања и нагласила да је захтјев упућен још 11. септембра.

КАМПАЊА „УПОЗНАЈТЕ СРПСКО СТРАДАЊЕ“ И У ЕВРОПИ: Бошњачки активисти бијесни због откривања истине о рату у БиХ

КАМПАЊА "Упознајте српско страдање" организована у Риму од стране Меморијалног центра Републике Српске засметала је бошњачким активистима који су писали властима у италијанској престоници са захтјевом да се ограде од кампање.

ЈЕДАН НАРОД ЖИВИ С ОБЈЕ СТРАНЕ ДРИНЕ: У Бањалуци свечана академија поводом Дана српског јединства и националне заставе (ФОТО/ВИДЕО)

У Бањалуци је одржана свечана академија поводом обиљежавања Дана српског јединства и националне заставе.

НАСТАЉАМО ОНО ШТО СУ ДОДИК И ВУЧИЋ УТЕМЕЉИЛИ: Минић и Мацут послали важне поруке након састанка у Бањалуци (ВИДЕО)

ДАН српског јединства није само један дан у календару, него нешто што ми све вријеме баштинимо, рекао је предсједник Владе Републике Српске Саво Минић.

ЧЕЛНИК УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊАЛУЦИ ДОБИО НАГРАДУ У САД: Међународно научно достигнуће Шкрбића у области кардиоваскуларне медицине

ВРШИЛАЦ дужности ректора Универзитета у Бањалуци проф. др Ранко Шкрбић добитник је годишње награде Америчке секције Међународне академије за кардиоваскуларне науке (IACS) за запажене резултате у научноистраживачком раду у 2026. години.

ЗАХВАЛНОСТ ЗА ДЈЕЛА У ТЕШКИМ ВРЕМЕНИМА ЗА НАШ НАРОД: Откривена биста академика Војислава Максимовића у згради Универзитета у Источном Сарајеву

БИСТА првог ректора Универзитета у Источном Сарајеву академика Војислава Максимовића откривена је данас у згради Ректората у знак вјечне захвалности за његову несебичну бригу и његовање српске духовности и културе у тешким временима за српски народ и Републику Српску.

МАЦУТ СТИГАО У БАЊАЛУКУ: У току састанак са Минићем

ПРЕДСЈЕДНИК Владе Србије у техничком мандату Ђуро Мацут стигао је у Бањалуку на обиљежавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

ПОВЕЗУЈУ СЕ БАЊАЛУКА И БЕОГРАД: Напредују радови на изградњи аутопута, ускоро се поставља први слој асфалта

РАДОВИ на изградњи аутопута од Раче до Бијељине убрзани су, а на првом дијелу трасе у току су посљедње припреме пред полагање првих слојева асфалта. Ријеч је о 20 километара дугој дионици која представља наставак аутопута из Србије и будућу везу Београда с Бијељином и даље Бањој Луком.

РЕКОРДАН БРОЈ ПРВАЧИЋА У БАЊАЛУЧКОЈ ШКОЛИ: Нема довољно простора за наставу и продужени боравак

ОСНОВНУ школу "Алекса Шантић" у бањалучком насељу Росуље похађа све већи број ученика, а овогодишњи упис 120 првачића додатно је продубио проблем недостатка мјеста за наставу, боравак и ваннаставне активности.