ВИШЕ НИЈЕ СМИЈЕШНО: У шта Зеленски претвара Украјину?

Фото: ЕПА

Све за фронт

Према ријечима предсједника Украјине Владимира Зеленског, национализација је условљена „војним разлозима“. Поред актива Коломојског, украјинске власти су одузеле још неколико фабрика: „Мотор сич“ од Вјачеслава Богуслајева, који је ухапшен због наводне сарадње с Русијом, „Запорожтрансформатор“ од Константина Григоришина и холдинг „Автокраз“ од Константина Жевага.

Зеленски је нагласио да неке од тих фабрика скоро да нису ни радиле, а да ће сада бити искоришћене „за одбрамбене потребе“. Он није искључио могућност национализације још неких предузећа.

У опис Зеленског се у потпуности уклапају и компаније Григоришина и Жевага. Фабрика првог је банкротирала, али још може да производи трансформаторе неопходне за обнављање енергетског система земље.

Други је производио теретњаке који су потребни војсци, иако је током посљедњих неколико година с производне траке пуштено свега неколико десетина возила.

Жеваго је од 2020. у бјекству због оптужби да је украо 2,5 милијарде гривни из сопствене банке. Што се тиче Богуслајева, његов „Мотор Сич“ је дуго био јабука раздора међу кинеским купцима, који су били власници 56 процената акција, и САД, које су биле против ширења сфере утицаја Пекинга. Специјалност те фабрике су производња и ремонт авијационих мотора.

Коломојски, који је због национализације остао без основног извора прихода, вјероватно ће морати да затвори медијски холдинг „1+1“, који неће моћи да плаћа. Сада ће „Укрњефт“ и „Укртатњефт“ бити потпуно пребачени на снабдијевање Оружаних снага Украјине горивом и мазивом. Секретар Савета за националну безбједност и одбрану Украјине Алексеј Данилов је саопштио да ће свим одузетим активима управљати Министарство одбране Украјине.
Пресушени извор
Економиста Михаил Белајев у национализацији види очајнички покушај Зеленског да преузме контролу над великим финансијским токовима у земљи, како би их преусмерио на оно што му је потребно.

„Обично се таквим методама прибегава у условима револуције. Нове власти проглашавају власника неког предузећа непријатељем народа и преузимају његову имовину. У овом случају, међутим, Зеленски иде против сопствених закона, пошто осећа да би Запад ускоро могао да смањи финансијску помоћ његовом режиму“, сматра експерт.

Спољнополитичка ситуација заиста не иде на руку Кијеву. С једне стране, у САД су се на изборима за Конгрес утврдили представници Републиканске партије, који су против неконтролисаног давања новца Украјини.
С друге стране, извршни потпредседник Европске комисије Валдис Домбровскис је признао да до краја ове године Европска унија неће моћи да исплати Украјини обећане три милијарде евра. Према наводима Блумберга, Мађарска је спремна да блокира план ЕУ за издвајање 18 милијарди евра кијевским властима током 2023. године.

Шалу на страну

Коломојски је 2019. отворено подржао председничке амбиције Зеленског, надајући се да ће се захваљујући томе не само вратити у домовину, него и да ће се разрачунати с претходним предсједником државе Петром Порошенком, због ког је побјегао у Израел.

Бивши шоумен Зеленски, ипак, никада није крио да му је неопходна потпуна власт да би „реализовао радикалне реформе“, уз помоћ којих се нада да ће увести Украјину у Европску унију и НАТО.

Зеленски је прво преузео потпуну контролу над Врховном радом. На превременим парламентарним изборима његова партија „Слуга народа“ је добила 254 од 423 мандата. За уставну већину фалило је 46 гласова, али је председник успео лично да формира владу и са чистом савешћу је кренуо на олигархе.

Једна од првих жртава кијевског режима био је лидер највеће опозиционе партије Виктор Медведчук, који је оптужен за велеиздају због куповине угља у Доњецкој и Луганској Народној Републици 2014. и 2015. године. Прошле године су угашена три телевизијска канала која су била повезана с њим, а сам Медведчук је ухапшен. Он је ове године из затвора изјавио да је целу схему надгледао Петро Порошенко.

Управо у то вријеме је од своје медијске империје одустао и Ринат Ахметов, познат по способности да се прилагоди сваком режиму. Он је одлуку објаснио тиме што, као прво, жели да поштује закон о борби против олигарха, према којем велики бизнисмени не смију да имају медије.

Као друго, бизнисмен је признао да су борбена дејства угрозила његово финансијско стање и да сада нема новац за издржавање 4.000 новинара.

Напуштање телевизијских канала није имало никаквог смисла. Од краја фебруара украјинске власти су потпуно преузеле контролу над информативним простором у земљи, укључујући телевизијски маратон који се емитује на свим главним политичким каналима.

Забрањене су све политичке партије које су било кад испољиле симпатије према Русији, а самим тим је у Украјини ликвидиран главни део легалне опозиције.

Из демократије у диктатуру

У јулу је Кијевски међународни институт за социологију саопштио да је 58 Украјинаца увјерено да је потребна чврста рука у тој земљи, док се за демократију изјаснило само 27 одсто њих. Шездесет два процента испитаника сматра да је током борбених дејстава недопустива чак и конструктивна критика шефа државе, док 48 процената смата да власти ради победе могу да нарушавају сопствене законе.

Социолошка група „Рејтинг“ у октобру је питала Украјинце које сународнике сматрају највећим представницима своје нације. На челу списка је Тарас Шевченко (за ког је гласало 60 одсто испитаника), а на другом месту је Владимир Зеленски (30 процената). Актуелног председника подржава око 90 одсто грађана.

– Запад такође неће бити против преображаја Зеленског из формално демократског лидера у диктатора. У посљедњих 50 година свеијт је видио много таквих опримера, како Европска унија и САД сарађују с тиранима и притом их не критикују. Геополитичка исплативост је изнад свега. Ако Украјина на такав начин јача своје позиције у борби против Русије, Запад ће на то затворити очи“, каже директор Инситута за мировне иницијативе и конфликтологију Денис Денисов.

Он објашњава да је „Укрњефт“ ионако формално припадао држави, али да је профит добијао Коломојски који је имао 40 одсто акција.

– Сада Зеленски затвара ту нишу, претварајући олигархијску републику у државну корпорацију – наглашава Денисов, који не сумња да је реформа погодна једино за окружење украјинског предсједника које ће преузети контролу над једним од главних извора прихода у земљи.

(Спутњик)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ЧУДО ОД ДЈЕВОЈЧИЦЕ: Шестогодишња Кинескиња оборила свјетски рекорд у слагању Рубикове коцке (ВИДЕО)

ШЕСТОГОДИШЊА Кинескиња Лијан Јунџи поставила је нови светски рекорд у женској конкуренцији у слагању Рубикове коцке, пошто је загонетку 3×3 успјела да ријеши у просјеку за нешто више од четири секунде.

ЗАВРШЕНА ОБДУКЦИЈА СИНА СИНДИ КРАФОРД: Кључни одговори стижу тек након анализа

ПРЕСЛИ Гербер, син Синди Крафорд, преминуо је изненада у 27. години живота у Санта Моники, 20. септембра 2026.

ЖЕНА ПРОНАЂЕНА МРТВА У РУШЕВИНАМА: Урушио се дио зграде у Бечу

ЈЕДНА особа страдала је када се у центру Беча урушио дио стамбене зграде. У несрећи је повређено неколико људи, али је за 85-годишњу жену сва помоћ стигла прекасно. Пронађена је мртва у рушевинама.

НЕОБИЧАН СЛУЧАЈ У СПЛИТУ: Авганистанци имали личне карте на имена Краља Ладислава и Кнеза Трпимира

ДВА брата из Авганистана ухапшени су на сплитском аеродрому прије лета за Њемачку, гдје су откривени с фалсификованим личним картама.

ГЕНЕРАЛНА ДЕБАТА СКУПШТИНЕ УН-А: Трамп – Украјински сукоб ће бити окончан брже него што се мисли

У Њујорку је почела генерална дебата у оквиру 81. засједања Генералне скупштине УН која ће окупити готово 130 свјетских лидера.

УЧЕНИК ПУЦАО У ТУРСКОЈ: Ранио 11 ђака (ВИДЕО)

У округу Тургутлу у Маниси повријеђено је 11 ученика, од којих двоје тешко, када је малољетник јутрос у 8.00 часова отворио ватру испред Средње стручне и техничке школе „Тургутлу Инџи Узмез“, саопштио је турски министар правде Акин Гурлек.

ПУТИН УПОЗОРАВА НА ОПАСНОСТ ОД ВЈЕШТАЧКЕ ИНТЕЛЕГЕНЦИЈЕ: „Један од најозбиљнијих изазова“

ШИРЕЊЕ технологија вјештачке интелигенције /ВИ/ и пријетње повезане с тим представљају озбиљан изазов у области информационо-комуникационих технологија, изјавио је руски предсједник Владимир Путин.

ПУЦЊАВА У ШКОЛИ У ТУРСКОЈ: Један ученик погинуо, више рањених

ЈЕДАН ученик је погинуо, а четворо је рањено у оружаном нападу на школу у округу Тургутлу, у турској провинцији Маниса, објавио је лист “Созџу”.

„ЈЕДИНСТВЕНОЈ РУСИЈИ“ РЕКОРДАН БРОЈ МАНДАТА: Познати резултати избора за посланике Државне думе

СТРАНКА Јединствена Русија освојила је на изборима у Русији за посланике Државне думе рекордан број мандата у историји учешћа те партије на изборима, саопштила је данас Централна изборна комисија Русије.

ЦИЈЕНЕ НАФТЕ У ПАДУ: Да ли ће доћи крај поскупљењима горива?

ЦИЈЕНЕ нафте на свјетском тржишту и данас су у паду, пише амерички дневник "Волстрит журнал".