„НАСИЛНИЦИ ФРУСТРИРАНИ, ЖРТВЕ КРХКЕ“ Стручњаци о посљедицама понижавања на друштвеним мрежама

Фото: Ансплеш

На ово упозоравају стручњаци, након немилог случаја који се десио прије пар дана, када је Младен Дулић (22) из Лакташа извршио самоубиство. Како су саопштили људи блиски овој породици, Младен није могао да поднесе брутално иживљавање на друштвеним мрежама, након што је објављен понижавајући снимак са наводног конкурса за посао на који се пријавио.

Психолози објашњавају да понижавање и злостављање, ма о којем се виду радило, посебно тешко пада људима који су њежни, племенити, крхки. С друге стране, насилници су, како наглашавају, фрустрирани и без емпатије.

– Лоше норме понашања прихватају они који имају склоности за такво понашање. А они су склони да се садистички или подругљиво понашају према другим људима, то је, једноставно, патолошка потреба – истиче за Српскаинфо психолог Александар Милић и објашњава да је наша средина засићена одређеним дисфункционалним облицима живљења, понашања, комуницирања.

– Онда то прелази у потребу исмијавања других. Свједоци смо да читава друштвена заједница обилује негативним облицима понашања, што негативно утиче на здравље људи. Појединци, наиме, апсорбују лоше вриједности из јавног живота, у којем је присутно вријеђање, повређивање и омаловажавање, које долази из некултивисаних глава. То, даље, прераста у одређену несигурност или нарушеност психичког стања људи, стварају се комплекси ниже вриједности или недовољна афирмација, односно недовољна окупираност позитивним садржајима и порукама. Такви људи имају потребу да злостављају друге. Нажалост, недостаје нам позитивна комуникација. Нема посвећености добру, а влада посвећеност негативним вриједностима, односно агресији, увредама, псовкама, омаловажавању – истиче Милић и додаје да психички и емоционално уравнотежене особе, односно они који су емпатични, немају потребу за тим.

– Они никада неће повређивати друге. Јер, ако је особа окупирана неким креативностима и радним активностима, од интелектуалних до мануелних, и без обзира о којој сфери живота је ријеч, она нема ни простора, ни времена, ни потребе да се иживљава над другим људима. С друге стране, људи који су изложени насиљу, те случајеве не пријављују, нити се обраћају институцијама за помоћ. Дискретно се обраћају психолозима, психијатрима или другим љекарима, јер им је нарушено не само психичко, него и соматско здравље – каже Милић.

Социолози наглашавају да се, како су се развиле друштвене мреже, створила и прилика за људе који немају емоција.

– Ријеч је о људима који немају морала, немају никакве културне рецепторе, нису одгојени у једном толерантном стилу. Немају обзира ни према коме, себични су, фрустирани, изгубљени, а много је и оних који су ментално заостали. Њима је, нажалост, пружена прилика да друге злостављају преко друштвених мрежа. С друге стране, ако жртве немају јаку психичку структуру, дешавају се несрећни случајеви. Тачније, људи страдају јер су прогоњени у том виртуелном простору. Такође, они неморални и неемпатични на другима се иживљавају и мимо виртуелног свијета, али њихово злостављање тада има мањи досег и не ствара толики притисак на жртву, као у случају тортуре на интернету – истиче за Српскаинфо социолог Иван Шијаковић.

Како би се спријечило злостављање преко интернета, објашњава да друштвене мреже треба да имају селекторе, који ће блокирати увредљиве објаве.

– Међутим, то власницима друштвених мрежа не одговара, јер би таквом пословном политиком губили пратиоце и зараду. Једноставно, човјек је у овој цивилизацији потпуно деградиран и потцијењен, сведен на маргину, на ствар, на ништа. А узрок насиља је у социолошком простору. На примјер, прије 50 година људи су пријављивали насиље у комшилуку или на улици. Тада смо имали културу заштите човјека, која је нестала, односно, преобразила се у културу прогона. Ово је друштво прогонитеља – поручује Шијаковић.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ДОДИК: Српски народ се борио за свој род, крсну славу, цркву, своје писмо и за слободу и да се никоме не покори

СРБИ идентитет не граде из мржње према другима, већ из љубави према свом народу, рекао је предсједник Милорад Додик у Бањалуци на свечаној академији поводом обиљежавања Дана српског јединства и националне заставе.

КОНАКОВИЋЕВЕ МУЉАЖЕ РАЗОТКРИВЕНЕ: Влада Србије демантовала наводе да је захтјев за прелет авиона Мацута послат прекасно

ВЛАДА Републике Србије одбацила је вечерас тврдње министра иностраних послова Босне и Херцеговине Елмедина Конаковића да је захтјев за прелет авиона Владе Србије, којим је премијер у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут, заједно са министрима, требало да отпутује у Бањалуку на обиљежавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе, послат неколико минута прије планираног полетања и нагласила да је захтјев упућен још 11. септембра.

КАМПАЊА „УПОЗНАЈТЕ СРПСКО СТРАДАЊЕ“ И У ЕВРОПИ: Бошњачки активисти бијесни због откривања истине о рату у БиХ

КАМПАЊА "Упознајте српско страдање" организована у Риму од стране Меморијалног центра Републике Српске засметала је бошњачким активистима који су писали властима у италијанској престоници са захтјевом да се ограде од кампање.

ЈЕДАН НАРОД ЖИВИ С ОБЈЕ СТРАНЕ ДРИНЕ: У Бањалуци свечана академија поводом Дана српског јединства и националне заставе (ФОТО/ВИДЕО)

У Бањалуци је одржана свечана академија поводом обиљежавања Дана српског јединства и националне заставе.

НАСТАЉАМО ОНО ШТО СУ ДОДИК И ВУЧИЋ УТЕМЕЉИЛИ: Минић и Мацут послали важне поруке након састанка у Бањалуци (ВИДЕО)

ДАН српског јединства није само један дан у календару, него нешто што ми све вријеме баштинимо, рекао је предсједник Владе Републике Српске Саво Минић.

ЧЕЛНИК УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊАЛУЦИ ДОБИО НАГРАДУ У САД: Међународно научно достигнуће Шкрбића у области кардиоваскуларне медицине

ВРШИЛАЦ дужности ректора Универзитета у Бањалуци проф. др Ранко Шкрбић добитник је годишње награде Америчке секције Међународне академије за кардиоваскуларне науке (IACS) за запажене резултате у научноистраживачком раду у 2026. години.

ЗАХВАЛНОСТ ЗА ДЈЕЛА У ТЕШКИМ ВРЕМЕНИМА ЗА НАШ НАРОД: Откривена биста академика Војислава Максимовића у згради Универзитета у Источном Сарајеву

БИСТА првог ректора Универзитета у Источном Сарајеву академика Војислава Максимовића откривена је данас у згради Ректората у знак вјечне захвалности за његову несебичну бригу и његовање српске духовности и културе у тешким временима за српски народ и Републику Српску.

МАЦУТ СТИГАО У БАЊАЛУКУ: У току састанак са Минићем

ПРЕДСЈЕДНИК Владе Србије у техничком мандату Ђуро Мацут стигао је у Бањалуку на обиљежавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

ПОВЕЗУЈУ СЕ БАЊАЛУКА И БЕОГРАД: Напредују радови на изградњи аутопута, ускоро се поставља први слој асфалта

РАДОВИ на изградњи аутопута од Раче до Бијељине убрзани су, а на првом дијелу трасе у току су посљедње припреме пред полагање првих слојева асфалта. Ријеч је о 20 километара дугој дионици која представља наставак аутопута из Србије и будућу везу Београда с Бијељином и даље Бањој Луком.

РЕКОРДАН БРОЈ ПРВАЧИЋА У БАЊАЛУЧКОЈ ШКОЛИ: Нема довољно простора за наставу и продужени боравак

ОСНОВНУ школу "Алекса Шантић" у бањалучком насељу Росуље похађа све већи број ученика, а овогодишњи упис 120 првачића додатно је продубио проблем недостатка мјеста за наставу, боравак и ваннаставне активности.