ТЕШКО СЕ ОТКРИЈЕ: Вршњачко насиље са улице пресељено на интернет

– Велики број њих односи се на насиље с тим да је више од 30 одсто тих пријава везано за вршњачко насиље и то махом у дигиталном окружењу. Насиље се раније дешавало “лицем у лице”, међутим сада се највећи број пријава односи на насиље које се десило у сајбер простору гдје су дјеца веома незаштићена – прича Рисојевић и додаје да је додатни проблем што знатан број родитеља не зна како да заштити своје дијете на интернету.

Директорка бањалучке основне школе “Георги Стојков Раковски” Ивана Љубојевић наводи да родитељи и наставници сазнају за око свега пет одсто случајева од укупног броја случајева насиља која се десе у онлајн свијету.

– Дјеца су се увијек вријеђала и била окрутна једна према другима поготово у данашње вријеме када су околности другачије и када не знамо шта све раде на друштвеним мрежама. Без пријаве ученика школа не може сазнати за насиље, не постоји механизам да то контролишемо – прича Љубојевићева и додаје да је у њеној школи било пријава у вези с насиљем на интернету.

Она сматра да би родитељи требало да прате активности своје дјеце на интернету без обзира на сва права и слободу најмлађих.

–  Дјеци је заиста на интернету свашта на располагању и често се изненадимо шта су све способни да ураде док мислимо да су идеални. Међу њима је увијек било оних који су лоше одгојени, а интернет им је додатно омогућио да развију и испоље те ружне облике понашања – навела је Љубојевићева.

Да је насиља у директном контакту мање него раније наглашава и предсједница Актива директора основних школа са подручја Шамца, Модриче, Пелагићева, Доњих Жабара и Вукосавља, Зорица Васиљевић.

– Негативна дешавања у дигиталном свијету узимају све више маха. То су неке дјечије, назови, шале, задиркивања, а додатни проблем јесте прекомјерна употреба телефона који им одузима највећи дио слободног времена.

Дјеца су ту потпуно без контроле, не знају да живе без телефона, а родитељи немају моделе како да се изборе с тим – наглашава Васиљевићева и додаје да смисао за игру и забаву код данашње дјеце потпуно изостаје.

У институцији Омбудсмана за дјецу РС кажу да је пракса показала да субјекти заштите препознају углавном само случајеве физичког насиља, док разни други облици остају скривени и непријављени.

–  Апелујемо на субјекте заштите, дјецу и њихове родитеље колико је важно препознати све облике насиља као и на важност благовременог предузимања мјера подршке, будући да насиље може оставити тешке физичке и психичке посљедице по дијете – рекли су у тој институцији.

Ментално здравље

Саша Рисојевић каже да дјеца и млади број “Плавог телефона” најчешће окрећу због проблема са менталним здрављем.

– Више од 30 одсто укупних позива односи се на страх, анксиозност, депресију, теме које се тичу самоповређивања, напада панике, што је донекле и очекивано с обзиром чему су дјеца и млади све били изложени у претходном периоду пандемије вируса корона – рекао је Рисојевић и додао да највише позива долази од особа узраста од 14 до 18 година.

(Глас Српске)